Najava da će 1. avgusta prestati sa izvozom galijuma i germanijuma može imati ogroman uticaj na tržište čipova
Na nedavnom Samitu Instituta za kritične minerale u Torontu, suosnivač CMI-ja Trejsi Vesloski, zajedno sa mojim kolegama na panelu, pitao me je: koji bikritični mineral bio naš izbor broj 1 za najkritičniji? Prativši top 5 kritičnih tržišta minerala i održavajući listu kritičnih minerala u poslednjih nekoliko godina za CMI, izabrao sam galijum (Ga). Zatim sam objasnio da je moje obrazloženje da Kina dominira proizvodnjom sa blizu 98% svetskog izvoza galijuma. Dodajući da je galijum neophodan za poluprovodnike „supstancu koja ima specifična električna svojstva koja joj omogućavaju da služi kao osnova za računare i druge elektronske uređaje“, ponudio sam preporuku da je bolje da pronađemo drugi izvor.
Kina se složila sa mnom.
Juče je došlo do najave iz Kine koja će imati ogromne posledice za industriju poluprovodnika. Kinesko Ministarstvo trgovine i Opšta uprava carina odlučilo je da sprovede kontrolu izvoza artikala u vezi sa galijumom i germanijumom (Ge) koje će stupiti na snagu 1. avgusta 2023. Štaviše, u ovom istom saopštenju koje je preveo Gugl navodi se: „Ako izvoznici izvoze bez dozvole ovo predstavlja krivično delo i biće krivično odgovorno.”
Pa, zašto je ovo značajno? Prema izveštaju USGS-a, Kina je 2021. proizvela 420 tona od ukupno 430 tona galijuma u svetu, što je 98% svetske ponude.
Šta je navelo Kinu na ovu odluku? Kina obično ne čini ovakve poteze bez neke vrste promišljenog procesa i obično kao odgovor na drugu akciju. Po mom iskustvu, smatram da je to kao odgovor na američki potez iz oktobra 2022. godine, koji je zabranio izvoz u Kinu vrhunskih poluprovodnika i opreme za proizvodnju poluprovodnika. Pored toga, Zakon o odobrenju nacionalne odbrane (NDAA) zabranio je vladinim agencijama SAD da nabavljaju proizvode ili usluge koje sadrže poluprovodnike vodećih kineskih proizvođača čipova. Nepotrebno je reći da će se neposredni uticaj ove zabrane osetiti na Tajvanu, Južnoj Koreji, SAD i Evropi. Opet, prema USGS-u, SAD su uvezle 270 tona galijum-arsenidnih pločica 2021. A SEMI, globalno industrijsko udruženje koje „ujedinjuje ceo lanac snabdevanja elektronikom i dizajnom“, procenjuje tržište u 2022. na preko 100 milijardi dolara.
Dakle, postoji li zamena za galijum-arsenid i galijum-nitrid? Kratak odgovor je da i ne. Svojstva galijum arsenida (GaAs) omogućavaju tranzistorima da rade na višim frekvencijama od silicijuma. Koristi se u mobilnim telefonima, satelitskim komunikacijama, mikrotalasnim vezama i visokofrekventnim radarskim sistemima. U proizvodnji solarnih ćelija, GaAs može bolje da apsorbuje svetlost od silicijum (Si). Silicijum je jeftiniji tako da je dominantan materijal za čipove. Lako ga je pronaći dok se galijum proizvodi od proizvodnje cinka i proizvodnje boksita. Očigledno je da postoje potencijalni izvori van Kine, ali bi im trebalo vremena da se razviju. Nisam siguran koji su nivoi zaliha, ali bih se iznenadio ako prelaze 6 meseci. Ovo može naterati proizvođače da premeste proizvodnju u Kinu, zato su i postali dominantni na tržištu retkih zemalja pošto su eliminisali izvoz koncentrata retkih zemalja u kasnim 1990-im, a proizvođači magneta preselili su proizvodnju u Kinu da bi imali pristup sirovinama
Kada je u pitanju germanijum (Ge) dostupno je manje informacija. Oko 75% Ge potiče od proizvodnje cinka, a ostatak od elektrofilterskog pepela uglja. USGS je 2020. godine izvestio da je proizvodnja u rafineriji bila 130.000 kg, pri čemu je Kina imala 86.000 kg, Rusija 5.000, a ostatak sveta 40.000 kg, što uključuje Kanadu, Belgiju, Nemačku, Japan i Ukrajinu. Dakle, očigledno je da postoji više opcija za Ge za razliku od Ga, ali opet USGS procenjuje da je potrošnja u SAD oko 30.000 kg ili 75% ostatka svetske proizvodnje.
Biće zanimljivo videti globalni odgovor na ovu odluku jer izgleda da Kina igra veoma napredan nivo šaha sa kritičnim mineralima.
Autor : Alastair Neill
