Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu koja se fokusira na električna vozila (EV) kao ključni element za ostvarivanje svojih klimatskih ciljeva. Međutim, ekološki trošak ove tranzicije izaziva zabrinutost, naročito kada je u pitanju nabavka litijuma, ključne komponente za baterije. EU je značajno podržala rudarenje litijuma u Srbiji, zemlji koja nije članica EU, kako bi obezbedila stabilnu snabdevenost ovim kritičnim resursom. To je pokrenulo debate o ekološkim i društvenim uticajima ovih rudarskih projekata, otkrivajući složen paradoks u zelenoj tranziciji EU.
Projekat Jadar za vađenje litijuma
Projekat Jadar u Srbiji jedan je od najvećih rudarskih poduhvata u Evropi, čiji je cilj vađenje litijuma iz Jadranske doline, koja se smatra jednim od najvećih depozita litijuma u regionu. EU je snažno podržala ovaj projekat, videći ga kao ključnu inicijativu za obezbeđivanje snabdevanja litijumom u procesu zelene tranzicije. Projekat ima političku podršku i od strane Velike Britanije, Australije i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, projekat se suočava sa velikim protivljenjem, posebno od strane lokalnih zajednica i ekoloških organizacija. Srpska vlada je 2022. godine povukla dozvolu za vađenje litijuma kompaniji Rio Tinto zbog masovnih protesta. Ipak, pod političkim pritiscima, vlada je 2023. godine promenila odluku, što je ponovo izazvalo proteste hiljada građana koji veruju da bi rudarski projekat mogao ugroziti njihovu zemlju i sredstva za život.
Ekološki i društveni uticaji
Ekolozi upozoravaju da bi rudarska aktivnost mogla ozbiljno zagaditi okolna poljoprivredna zemljišta, šume i vodne resurse, što bi ugrozilo lokalne ekosisteme. Mnogi meštani se plaše da bi rudarenje moglo dovesti do njihove prinudne relocacije i ugroziti njihov poljoprivredni način života. Uprkos ovim brigama, EU nastavlja da podržava projekat, tvrdeći da će biti „socijalno i ekološki odgovoran“. Međutim, kritičari smatraju da je ovo samo „zeleno pranje“, jer ignoriše negativne ekološke i društvene posledice rudarenja potrebnog za napajanje zelenih tehnologija u EU.
Dvosmerni standardi EU u vezi sa zelenom tranzicijom
Projekat Jadar otkriva kontradikcije u pristupu EU svojoj zelenoj agendi. Dok EU zagovara zelene tehnologije poput električnih vozila, podržava vađenje litijuma u Srbiji, gde su ekološke regulative manje stroge nego u državama članicama EU. Nasuprot tome, evropske zemlje poput Nemačke i Češke, koje takođe imaju rezerve litijuma, suočavaju se sa strožim regulativama koje usporavaju napore u vađenju. Ovo stvara situaciju u kojoj EU zaobilazi sopstvene zelene politike nabavljanjem litijuma iz Srbije, što postavlja pitanje doslednosti zelene politike EU.
Uloga Srbije u strategiji resursa EU
Podrška EU projektu Jadar takođe naglašava geopolitički položaj Srbije. Iako Srbija nije članica EU, zemlja je kandidat za članstvo, a EU vidi ovaj rudarski projekat kao strateški potez za obezbeđivanje pristupa resursima litijuma. Za srpsku vladu, projekat predstavlja priliku da stekne ekonomski i politički uticaj prema EU, jer predsednik Aleksandar Vučić podržava projekat kao način za jačanje veza Srbije sa Evropom.
Ekonomski i politički rizici za Srbiju
Dok srpska vlada promoviše projekat Jadar kao ekonomski podsticaj, uključujući stvaranje radnih mesta i rast poslovanja, dugoročne koristi za lokalnu zajednicu ostaju nesigurne. Kritičari smatraju da bi Srbija mogla postati „resursna kolonija“, u kojoj strane kompanije poput Rio Tinta izvlače profit bez stvarnih koristi za lokalnu zajednicu. Takođe, rudarski projekat mogao bi zameniti održivu poljoprivredu kratkoročnim profitima od vađenja litijuma, što bi dovelo do narušavanja lokalnih ekonomija i prisilne relocacije poljoprivrednika.
Vlada Srbije nastavlja da podržava projekat, uprkos pravnim i političkim izazovima sa kojima se zemlja suočava. Lokacija rudnika, koja se nalazi u blizini plodnih poljoprivrednih zemljišta i vodnih resursa, povećava zabrinutost zbog mogućih ekoloških oštećenja, uključujući zagađenje vode i zemlje.
Zeleni paradoks EU
Podrška EU projektu Jadar otkriva ključni paradoks u njenoj zelenoj tranziciji. Dok promoviše električna vozila i zelene tehnologije, EU podržava rudarski projekat u Srbiji koji bi mogao izazvati značajnu ekološku štetu. Ovo postavlja pitanje o stvarnim ekološkim troškovima zelenih politika EU, naročito jer EU sve više zavisi od uvoza litijuma iz zemalja poput Kine, od kojih EU želi da smanji zavisnost.
Zaključak
Podrška EU rudarenju litijuma u Srbiji ističe napetost između zelene agende EU i ekoloških i društvenih troškova nabavke materijala potrebnih za zelenu tranziciju. Iako EU nastoji da smanji zavisnost od Kine za litijum, rudarski projekat u Srbiji rizikuje da pogorša ekološku štetu i dovede do prisilne relocacije lokalnih zajednica. Situacija zahteva kritički preispitivanje načina na koji EU balansira svoje zelene ambicije sa stvarnim posledicama svojih strategija ekstrakcije resursa.
