Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoKazahstan i EU istražuju mogućnosti za saradnju u oblasti kritičnih minerala

Kazahstan i EU istražuju mogućnosti za saradnju u oblasti kritičnih minerala

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Poslovni predstavnici i zvaničnici Kazahstana i Evropske unije  razmatrali su mogućnosti i izazove u vezi sa uspostavljanjem saradnje u kritičnim sirovinama .

Govoreći o saradnji Kazahstana i EU, Turar Žolmagambetov, zamenik predsednika Komiteta za industrijski razvoj pri Ministarstvu industrije i infrastrukture Kazahstana, osvrnuo se na sporazum o sirovinama, baterijama i obnovljivom vodoniku koji su potpisali premijer Kazahstana Alihan Smailov i predsednica Evropske komisije Ursula Lejen u novembru prošle godine.

Supported by

„Interesi biznisa i vlade Kazahstana usklađeni su u oblasti retkih zemnih metala,a predlog je – sirovina u zamenu za tehnologiju i kompetenciju. Naš cilj je da isporučimo sirovine i proizvedemo konkretan artikal od naših sirovina za gotove proizvode, što bi stvorilo uravnoteženo partnerstvo“, rekao je Žolmagambetov, navodeći primer proizvodnje električnih automobila.

Zamenik ministra industrije i infrastrukture Kazahstana Iljas Ospanov fokusirao se na zelenu ekonomiju, ekološku proizvodnju, širu ekonomiju i globalnu odgovornost, izrazivši nadu da će obe strane biti u stanju da uspostave adekvatne sisteme i rešavaju probleme na individualnoj osnovi.

„Moja vizija za budućnost je da ćemo osnovati zajednička preduzeća koja će biti vodeća u razvoju kritičnih sirovina i služiće kao primer za razvoj drugih industrija, kao i za druge zemlje“, rekao je on.

Zbog saradnje sa Kazahstanom, EU očekuje smanjenje isporuka iz Kine i do 50 odsto.

„Zavisnost od 90% od jednog izvora je zavisnost. Nama kao potrošačima je zgodno kada postoji izbor između tri ili pet dobavljača. Zaista se nadamo da Kazahstan i Centralna Azija mogu biti jedan od onih regiona koji će biti alternativni snabdevač. Očekujemo smanjenje sa 90% na 50% iz jednog izvora i 15-20% iz drugih izvora“, rekao je Jankauskas.

Obraćajući se učesnicima sastanka, direktor Odeljenja za investicije Međunarodnog finansijskog centra Astana (AIFC) Marat Birimzhan se fokusirao na to kako AIFC može pomoći partnerima iz EU da vode i strukturiraju svoje poslovanje u Kazahstanu i regionu.

„Tokom poslednjih 30 godina, Kazahstan je privukao 380 milijardi dolara direktnih stranih investicija, od kojih većina dolazi iz EU. Uticaj i saradnja su ogromni , tako da postoji potencijal da se ta saradnja udvostruči u svakom sektoru, posebno u rudarstvu“, istakao je Birimžan.

Prema rečima kazahstanskog ministra industrije i razvoja infrastrukture Marata Karabajeva, od 30 retkih zemnih materijala ključnih za privredu EU, kao što su titanijum, berilijum, tantal i niobijum, kazahstanske kompanije trenutno proizvode 16. U Kazahstanu su poznata nalazišta još devet koji se takođe mogu proizvesti uz odgovarajuća ulaganja u razvoj i proizvodnju. Što se tiče preostalih pet, rekao je, „spremni smo da ih istražimo”.

Karabajev je rekao da će oko 150 kazahstanskih kompanija prisustvovati predstojećoj Nedelji sirovina, koja će se održati od 13. do 17. novembra u Briselu, Belgija. Kazahstan će 16. novembra održati veliki događaj za promociju kazahstanskih kompanija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!