Poslovni predstavnici i zvaničnici Kazahstana i Evropske unije razmatrali su mogućnosti i izazove u vezi sa uspostavljanjem saradnje u kritičnim sirovinama .
Govoreći o saradnji Kazahstana i EU, Turar Žolmagambetov, zamenik predsednika Komiteta za industrijski razvoj pri Ministarstvu industrije i infrastrukture Kazahstana, osvrnuo se na sporazum o sirovinama, baterijama i obnovljivom vodoniku koji su potpisali premijer Kazahstana Alihan Smailov i predsednica Evropske komisije Ursula Lejen u novembru prošle godine.
„Interesi biznisa i vlade Kazahstana usklađeni su u oblasti retkih zemnih metala,a predlog je – sirovina u zamenu za tehnologiju i kompetenciju. Naš cilj je da isporučimo sirovine i proizvedemo konkretan artikal od naših sirovina za gotove proizvode, što bi stvorilo uravnoteženo partnerstvo“, rekao je Žolmagambetov, navodeći primer proizvodnje električnih automobila.
Zamenik ministra industrije i infrastrukture Kazahstana Iljas Ospanov fokusirao se na zelenu ekonomiju, ekološku proizvodnju, širu ekonomiju i globalnu odgovornost, izrazivši nadu da će obe strane biti u stanju da uspostave adekvatne sisteme i rešavaju probleme na individualnoj osnovi.
„Moja vizija za budućnost je da ćemo osnovati zajednička preduzeća koja će biti vodeća u razvoju kritičnih sirovina i služiće kao primer za razvoj drugih industrija, kao i za druge zemlje“, rekao je on.
Zbog saradnje sa Kazahstanom, EU očekuje smanjenje isporuka iz Kine i do 50 odsto.
„Zavisnost od 90% od jednog izvora je zavisnost. Nama kao potrošačima je zgodno kada postoji izbor između tri ili pet dobavljača. Zaista se nadamo da Kazahstan i Centralna Azija mogu biti jedan od onih regiona koji će biti alternativni snabdevač. Očekujemo smanjenje sa 90% na 50% iz jednog izvora i 15-20% iz drugih izvora“, rekao je Jankauskas.
Obraćajući se učesnicima sastanka, direktor Odeljenja za investicije Međunarodnog finansijskog centra Astana (AIFC) Marat Birimzhan se fokusirao na to kako AIFC može pomoći partnerima iz EU da vode i strukturiraju svoje poslovanje u Kazahstanu i regionu.
„Tokom poslednjih 30 godina, Kazahstan je privukao 380 milijardi dolara direktnih stranih investicija, od kojih većina dolazi iz EU. Uticaj i saradnja su ogromni , tako da postoji potencijal da se ta saradnja udvostruči u svakom sektoru, posebno u rudarstvu“, istakao je Birimžan.
Prema rečima kazahstanskog ministra industrije i razvoja infrastrukture Marata Karabajeva, od 30 retkih zemnih materijala ključnih za privredu EU, kao što su titanijum, berilijum, tantal i niobijum, kazahstanske kompanije trenutno proizvode 16. U Kazahstanu su poznata nalazišta još devet koji se takođe mogu proizvesti uz odgovarajuća ulaganja u razvoj i proizvodnju. Što se tiče preostalih pet, rekao je, „spremni smo da ih istražimo”.
Karabajev je rekao da će oko 150 kazahstanskih kompanija prisustvovati predstojećoj Nedelji sirovina, koja će se održati od 13. do 17. novembra u Briselu, Belgija. Kazahstan će 16. novembra održati veliki događaj za promociju kazahstanskih kompanija.
