Evropska industrija baterija i električnih vozila sve više zavisi od sirovina iz Demokratske Republike Kongo (DR Kongo), pri čemu je kobalt ključna komponenta u hemiji litijum-jonskih baterija. DR Kongo drži više od dve trećine svetskih rezervi kobalta, što utiče na dinamiku snabdevanja i pregovora u globalnim lancima vrednosti. Kako potražnja u Evropi raste zajedno sa proizvodnjom baterija, pitanje pouzdanosti i uslova eksploatacije postaje sve vidljivije u regulatornim i industrijskim raspravama.
Evropski parlament je kroz stavove članice Marie-Pierre Vedrenne, iz liberalne političke grupacije Renew Europe, naglasio potrebu da se sirovine obezbeđuju na održiv način, bez eksploatacije i rada dece. U praksi, razlika između evropske politike zelene tranzicije i realnih uslova rada u rudnicima u DR Kongu predstavlja tačku trenja koja se sve češće pojavljuje u analizama lanca snabdevanja. Rudari poput Paula Zagabe Nbanzea iz Kolwezija opisuju opasne uslove rada uz minimalnu zaštitu, kao i neizvesnost oko krajnje upotrebe materijala koji vade.
Jedan od razloga zašto Evropa teže dolazi do direktnog uticaja na tok sirovina leži u preradi. Veliki deo vrednosti kobalta dodaje se u Kini, koja obrađuje 75% svetskog kobalta, čime se evropskim akterima smanjuje mogućnost da kontrolišu kritične faze lanca. To istovremeno komplikuje napore Brisela da obezbedi stabilnije i transparentnije izvore sirovina za industriju baterija.
U evropskim nastojanjima da se promoviše održivo rudarstvo u Africi pojavljuje se i skepticizam prema operacijama koje su pod kontrolom kineskih kompanija. Kritike se vezuju za to da podrška EU može indirektno doprineti praksi koje nisu u skladu sa očekivanjima o radnim standardima i upravljanju rizicima. Zbog toga se rasprava ne svodi samo na količine kobalta, već i na to kako se vrednost raspoređuje duž lanca i ko snosi troškove neusklađenosti.
Kongolski zvaničnici ukazuju da afričke države treba da imaju veći uticaj na način na koji strani investitori ulaze u rudarske projekte. Simon Tuma Waku, bivši ministar rudarstva DR Konga, ističe potrebu da Evropa poštuje prioritete domaćih institucija i da se dogovori o investicijama ne postavljaju bez konsultacija sa zemljom proizvođačem. Takav stav odražava rast pregovaračke sigurnosti afričkih država kada je reč o uslovima rudarskih ugovora i raspodeli koristi za lokalno stanovništvo.
Istorijski kontekst dodatno opterećuje poverenje između regiona izvora i evropskih partnera. Eksploatacija resursa tokom vladavine kralja Leopolda II ostavila je dugotrajnu memoriju o načinu korišćenja kongolskih resursa, što se uklapa u širu sliku nepovoljnih iskustava sa upravljanjem i nedovoljnim ulaganjima u prošlosti. U takvom okruženju, svaka nova regulativa ili inicijativa EU nailazi na proveru kredibiliteta sprovođenja.
Na planu infrastrukture EU pokušava da smanji oslanjanje na kineske koridore kroz Global Gateway inicijativu, koja je zamišljena kao odgovor na Belt and Road projekte. Ipak, Kina ostaje primarni trgovinski partner DR Konga, što pokazuje da geopolitička promena nije automatska ni brza. Projekat Lobito Corridor predstavlja signal napretka evropskih ulaganja u povezivanje regiona, ali prema dostupnim ocenama ne menja dominantni položaj Kine u trgovinskim tokovima.
DR Kongo je doneo rudarske zakone usmerene na unapređenje održivosti sektora, ali lokalne nevladine organizacije ukazuju da je sprovođenje slabije nego što bi zakonski tekst sugerisao. U tom smislu, zakoni se mogu doživeti kao nedovoljno operativni ako nadzor i primena nisu dosledni na terenu. Za industriju to znači da rizik usklađenosti nije samo pravni nego i praktičan, vezan za kontrolu rada i upravljanje standardima u rudnicima.
Kako Evropa nastavlja put ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, oslanjanje na kobalt iz DR Konga ostaje centralno pitanje za planiranje proizvodnje baterija i stabilnost nabavki. Položaj DR Konga kao ključnog dobavljača povećava pregovaračku moć zemlje proizvođača u odnosu na kupce koji traže pouzdane količine uz prihvatljive uslove. U takvoj strukturi odnosa, troškovi zelene tranzicije postaju vidljivi kroz realne radne uslove, tok prerade i raspodelu vrednosti duž lanca snabdevanja.
