Evropska industrija aluminijuma istovremeno se suočava sa dva operativna izazova: potreba za smanjenjem direktnih emisija u proizvodnji i održavanje konkurentne domaće ponude u uslovima volatilnih troškova električne energije. U tom kontekstu, norveški proizvođač Norsk Hydro potvrdio je tehnološki napredak ka alternativnoj elektrolizi, dok je većinski vlasnik Slovalco započeo vraćanje primarne proizvodnje u Slovačkoj.
Hydro je u trećem kvartalu potvrdio da je postigao prvu proizvodnju aluminijuma korišćenjem tehnologije HalZero. Proizvodnja je izvedena u istraživačkom postrojenju u Porsgrunn, Norveška, čime je demonstriran ključni korak procesa izvan laboratorijskih uslova. Istovremeno, kompanija napreduje sa planom za restart primarne proizvodnje u Slovačkoj vrednim 100 miliona evra.
Za razliku od tehnološkog razvoja, restart Slovalca daje neposredniji doprinos snabdevanju tržišta. Većinski deo kompanije Slovalco, u vlasništvu Hydro-a (55,3%), počeo je obnavljanje rada topionice u Žiar nad Hronom. Cilj programa je dostizanje godišnjeg kapaciteta od 75.000 tona primarnog aluminijuma.
Ova dva poteza pokrivaju različite vremenske horizonte i različite rizike. HalZero se nalazi u fazi testiranja i integracije procesa, dok Slovalco rešava pitanje konkurentnosti postojećeg kapaciteta kroz uslove nabavke električne energije i regulativnu kompenzaciju. Zbog toga se efekti na snabdevanje i emisije ne preklapaju odmah, ali se oslanjaju na to da oba projekta ispune svoje tehničke i ekonomske kriterijume.
HalZero je zamišljen kao zamena za konvencionalni Hall-Héroult proces elektrolize koji se koristi više od jednog veka. Tradicionalna proizvodnja koristi ugljenične anode koje reaguju sa kiseonikom oslobođenim iz glinice, pri čemu nastaje ugljen-dioksid. Hydro navodi da HalZero ima cilj da eliminiše direktne emisije CO2 povezane sa potrošnjom ugljeničnih anoda.
Proces počinje tako što se glinica pretvara u aluminijum-hlorid, a zatim se kroz sistem elektrolize obrađuje na način koji zadržava hlor i ugljenik u zatvorenim petljama. Time se nastoji da se proizvede aluminijum bez direktnih CO2 emisija karakterističnih za klasični proces. Hydro takođe naglašava da tehnologija još nije komercijalno spremna.
Iako je jezgro elektrolize demonstrirano van laboratorije, testiranje trenutno još uvek generiše određenu količinu CO2. Razlog je to što nisu sve faze obrade uključene u potpuno zatvoreni sistem petlji. Razvoj je vođen od 2016. godine, uz saradnju norveških istraživačkih institucija, uključujući NTNU i SINTEF.
Nacionalna agencija Enova, koja je u državnom vlasništvu, obezbedila je oko 13,5 miliona evra tokom 2023. godine za postojeći istraživački objekat. Postrojenje je počelo sa radom u januaru 2026., a potom je dodeljeno dodatnih 7,8 miliona evra za inženjering i planiranje većeg industrijskog pilot-projekta.
Naredna faza usmerena je na integraciju glavnih faza obrade i verifikaciju operativne pouzdanosti. Plan obuhvata testiranje potrošnje energije, trajnosti opreme i kvaliteta proizvoda. Dodatno finansiranje ne predstavlja odobrenje za izgradnju pilota, niti je Hydro objavio konačnu investicionu odluku ili vremenski okvir za komercijalno uvođenje.
Kriterijumi uspeha ostaju vezani za dokazivanje da niže emisije mogu biti ostvarene uz konkurentne investicione troškove, troškove rada i performanse proizvodnje. U praksi to znači da HalZero mora pokazati stabilnost procesa na industrijskom nivou pre nego što se može očekivati šira primena. Do tada, projekat ostaje razvojni program sa fokusom na tehničku validaciju.
Kada je reč o Slovalcu, restart započet krajem avgusta 2026., nakon dogovora o revidiranim uslovima rada. Primarna proizvodnja bila je suspendovana još od 2022., kada su porasle cene električne energije i kada kompenzacija za indirektne troškove emisija nije bila dovoljna da održi konkurentnost topionice. Ponovno pokretanje zato zavisi od kombinacije energetskih ugovora i regulativnog okvira.
Program restarta uključuje investicije od oko 100 miliona evra i predviđa podršku za više od 200 radnih mesta. Prva faza cilja godišnji kapacitet od 75.000 tona, dok ukupno instalirani kapacitet topionice iznosi približno 175.000 tona. Hydro ima 55,3% udela u Slovalcu, dok preostalih 44,7% drži Penta Investments.
Mogućnost dodatnog vraćanja kapaciteta postoji kroz drugu fazu koja bi mogla da obuhvati još oko 100.000 tona godišnje. Takav scenario zavisi od aranžmana za električnu energiju i regulativnih uslova nakon 2030. godine, što ukazuje na to da dinamika snabdevanja može varirati u zavisnosti od budućih pravila EU i nacionalnih mehanizama kompenzacije.
Ključni element restarta predstavlja dugoročni ugovor o kupovini električne energije sa slovenačkom državnom kompanijom Vodohospodárska výstavba. Ugovor treba da pruži veću izvesnost troškova struje u narednom periodu, što je posebno važno za elektrolitičke procese koji zahtevaju kontinuiran rad. Širi okvir uključuje i kompenzaciju indirektnih troškova emisija koji nastaju kada proizvođači električne energije prenose troškove EU sistema trgovanja emisijama na veleprodajne cene.
Dodatna uslovljenost bila je povezana sa potrebom za odobrenjem Evropske komisije za revidiranu šemu kompenzacije u Slovačkoj. Ovaj detalj naglašava regulatornu dimenziju energetskih troškova kod metalurgije, gde čak i postrojenja sa relativno niskim intenzitetom emisija mogu biti izložena indirektnim troškovima preko strukture nabavke električne energije. U tom smislu restart Slovalca predstavlja primer kako industrijski učesnici zavise od usklađenosti nacionalnih mehanizama sa pravilima EU.
Ponovno pokretanje takođe osvetljava ograničenja mehanizma Circular Border Adjustment Mechanism (CBAM). Iako je aluminijum obuhvaćen CBAM-om, mehanizam ne uklanja direktno nepovoljan položaj evropskih topionica kada su u pitanju troškovi električne energije. Zbog toga ostaju ključni konkurentni ugovori o snabdevanju strujom i indirektna kompenzacija troškova emisija kako bi domaća proizvodnja zadržala ekonomsku osnovu.
Kroz prizmu krajnjih industrijskih lanaca, vraćanje primarnog kapaciteta može uticati na dostupnost metala u regionu, posebno kako raste tražnja za materijalima nižeg ugljeničnog intenziteta. U takvom okruženju relevantni su odnosi između proizvođača aluminijuma, dobavljača elektroenergetske infrastrukture i proizvođača obnovljive energije koji učestvuju u formiranju energetskih cena i struktura ugovora.
Norsk Hydro istovremeno koristi finansijske rezultate kao osnovu za nastavak ulaganja u oba pravca razvoja. Kompanija je prijavila prilagođeni EBITDA od oko 868 miliona evra za treći kvartal, naspram približno 573 miliona evra godinu ranije. Rast je povezan sa višim cenama aluminijuma, snažnom norveškom proizvodnjom i poboljšanim rezultatima reciklaže i ekstruzije.
Norveške topionice ostvarile su rekordnu proizvodnju tečnog metala, dok su jače marže podržale nizvodne operacije. Slobodni novčani tok iznosio je oko 134 miliona evra, uz povećane potrebe za obrtnim kapitalom. Kompanija je takođe smanjila smernice za kapitalne rashode za celu godinu na oko 1,19 milijardi evra, sa prethodnih približno 1,29 milijardi evra.
Zajednički imenitelj ova dva projekta leži u tome što oba utiču na konkurentnost evropskog lanca aluminijuma kroz različite poluge: Slovalco kroz obnovu kapaciteta uz energetsko-regulatornu usklađenost, a HalZero kroz razvoj procesa koji treba da smanji direktne emisije bez gubitka ekonomskih performansi. Sledeći ključni događaj kod Slovalca predviđen je da se dostigne cilj od 75.000 tona godišnje do februara 2027.
Kod HalZera prioritet ostaje dokazivanje pouzdanog rada alternativne elektrolize na industrijskom nivou uz kontrolu potrošnje energije i kvaliteta proizvoda. Dok Slovalco daje merljiv povratak proizvodnje u kratkom roku nakon zastoja iz 2022., HalZero zahteva dalju integraciju faza procesa pre bilo kakvog šireg industrijskog skaliranja. U oba slučaja vidljiv je operativni fokus na energiji kao kritičnom inputu i na regulativnim aranžmanima kao faktoru koji određuje održivost proizvodnje.
