Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
Region energetikaZanemarivanje aluminijuma u Zakonu o kritičnim sirovinama

Zanemarivanje aluminijuma u Zakonu o kritičnim sirovinama

Supported byspot_img
Supported byspot_img

 

Dugoočekivani predlog Zakona o kritičnim sirovinama objavila je Evropska komisija u martu, čime je pokrenuta diskusija o zakasnelom industrijskom planu koji se fokusira na industriju sirovina kao odgovor na američki Zakon o smanjenju inflacije. Da li će ovaj zakon doneti preko potrebna rešenja koja su aluminijumska industrija, ali i mnoge druge, željno čekale? Da biste odgovorili na pitanje, važno je razumeti situaciju.Poslednjih godina, zavisnost Evrope od trećih zemalja u proizvodnji i preradi sirovina značajno je porasla, često na račun previda održivosti uvezenih proizvoda radi kratkoročne ekonomske dobiti. Povrh toga, tekući sukob u Ukrajini i nagli skok cena energije dodatno su pogoršali situaciju, posebno u energetski intenzivnim industrijama kao što je aluminijum. Međutim, aluminijum je jedna od onih industrija sirovina koje Evropa ne može sebi priuštiti da izgubi, jer igra vitalnu ulogu u različitim tehnologijama proizvodnje, prenosa i skladištenja energije, što je ključni element za zelenu tranziciju EU. Studije pokazuju da će samo takva tranzicija dovesti do porasta potražnje za aluminijumom za 30% do 2040. godine, prvenstveno zbog rasta električnih vozila, solarne energije i električnih mreža.

Povrh toga, aluminijum je ključan za cirkularnu ekonomiju, budući da je materijal koji se može reciklirati iznova i iznova bez smanjenja kvaliteta i, kada je „Made in Europe“, ima ugljenični otisak koji je tri puta manji od globalnog proseka. Zamena proizvodnog kapaciteta aluminijuma u ​​EU sa proizvodnjom sa visokim ugljeničnim otiskom iz neevropskih zemalja nije samo ogroman gubitak i poseban slučaj curenja ugljenika, već je i kontradikcija sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora.

Supported by

Tokom nedavnog događaja koji su organizovali European Aluminium i Eurometaux, Maive Rute, zamenica generalnog direktora DG Grow-a, takođe je naglasila potrebu za domaćom proizvodnjom sirovina, kao što je aluminijum, naglašavajući važnost minimiziranja uticaja na životnu sredinu u poređenju sa drugim regionima širom sveta .

European Aluminium se već duže vreme zalaže za dugoročnu i naprednu strategiju sirovina sa snažnim fokusom na lanac vrednosti. Ova strategija treba da ima za cilj očuvanje strateške nezavisnosti Evrope uz istovremeno unapređenje njenih napora za dekarbonizaciju. S tim u vezi, Zakon o CRM-u predstavlja odličnu priliku za uspostavljanje bezbednog i održivog snabdevanja sirovinama u Evropi, ali je isključenje aluminijuma sa liste strateških materijala bila greška. Ne samo da je neosporno da je aluminijum strateški za tranziciju blizanaca, već je takođe jasno da će potpuno prenošenje njegove proizvodnje trećim zemljama stvoriti buduće rizike u snabdevanju koji bi mogli da ugroze ciljeve Zelenog dogovora i stvaraju nove zavisnosti koje nisu potrebne, posebno u trenutno nestabilnom geopolitičkom scenariju.

Sada kada je lopta u dvorištu Parlamenta i Saveta, pozivamo suzakonodavaoce da vrate aluminijum na njegovo pravo mesto na listi strateških sirovina i obezbede da se dvostruki izazov reindustrijalizacije i dekarbonizacije u Evropi brzo transformiše u opipljivu priliku.

Iako je vremenski okvir kratak, verujemo da kroz saradnju predstavnika industrije i kreatora politike možemo uspešno da postignemo ovaj cilj. Ako bi to bio slučaj, nema sumnje da bi Zakon o CRM-u mogao zaista poslužiti kao dugo očekivano rešenje kojem smo se svi nadali.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Uloga Irske u EU strategiji za kritične sirovine dobija na značaju

Novi zakon Evropske unije o kritičnim sirovinama (CRMA) ima za cilj da obezbedi stabilno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama (CRM) unutar EU. Ova inicijativa je ključna s obzirom na veliku zavisnost EU od CRM-a iz spoljnih izvora, često iz...

Strickland Metals kupuje projekat Rogozna u Srbiji

Strickland Metals je potvrdio kupovinu projekta Rogozna u Srbiji, resursima bogato nalazište sa 2,96 miliona unci zlata, oko pola milijarde funti bakra, oko 800 miliona funti cinka, 600 miliona funti olova i 21 miliona unci srebra. To ukupno iznosi...

Srbija: Rudno bogatstvo Srbije vredi 200 milijardi dolara – da li je to razvojna šansa ili loša sreća

Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u...
error: Content is protected !!