Trenutno nijedna evropska zemlja ne proizvodi litijum, ključnu komponentu koja pokreće električna vozila (EV), pametne telefone i brojne druge elektronske uređaje. Ipak, EU je postavila ambiciozan cilj da poveća svoju samodovoljnost u nabavci kritičnih metala, sa ciljem postizanja 10 procenata samodovoljnosti u litijumu.
Iako ovaj cilj može delovati skromno, činjenica ostaje da Evropa još uvek nije počela sa proizvodnjom traženog metala. Očekuje se da će se to promeniti 2026. godine, kada finska rudarska kompanija Keliber započne sa radom u regionu Centralne Ostrobotnije. Kao prvi proizvođač litijuma u Evropi, Keliber planira da proizvodi 15.000 tona litijum-hidroksida godišnje.
Prošle godine, Evropa je uvezla približno 50.000 tona litijum-hidroksida za upotrebu u baterijama za električna vozila. Međutim, direktor Kelibera, Hannu Hautala, napominje da potražnja u automobilskoj industriji za litijumom ubrzano raste. „Prema istraživanjima, očekuje se da će potražnja za litijum-hidroksidom porasti na 550.000 tona do 2034. godine. Elektrifikacija saobraćaja je u toku i nema naznaka da će se proizvođači automobila vratiti na motore sa unutrašnjim sagorevanjem,“ objasnio je Hautala.
Efikasni procesi ekstrakcije
S obzirom na rastuću potražnju, efikasne metode ekstrakcije su ključne. Projekat na VTT Tehničkom istraživačkom centru Finske, poznat kao Lithos, fokusira se na razvijanje održivijih procesa ekstrakcije, uz promociju nove industrije unutar Evrope. Rudarske operacije će se odvijati na nekoliko nalazišta, uključujući Syväjärvi i Rapasaari.
Tokom faze miniranja u kamenolomu, ruda se odvaja od okolnog stena. „Ovo je mesto gde se prvo generiše otpad,“ primetio je Hautala. Nakon ekstrakcije, ruda će proći kroz dodatnu separaciju putem automatskog sortera pre nego što bude prerađena u fabrici u Kaustinenu, a zatim poslata u rafineriju litijum-hidroksida u Kokkolu. Precizno podešavanje opreme ključno je za maksimizaciju povraćaja litijuma.
Javno mišljenje i ekološke brige
Druge evropske zemlje sa nalazištima litijuma uključuju Srbiju, Portugal i Francusku. Međutim, javno mnjenje može značajno uticati na rudarske inicijative. „Postoji kontradikcija — želimo proizvode sa litijumskim baterijama, ali možda ne shvatamo da to zahteva više rudarstva,“ rekla je istraživač VTT-a Päivi Kinnunen.
Trenutno se većina svetskog litijuma dobija iz Australije i Kanade, uz dodatnu ekstrakciju na slanim ravnicama Čilea. Ekološki uticaj rudarstva je ključni faktor koji oblikuje stavove javnosti. Faza obogaćivanja u proizvodnji litijuma zahteva značajnu upotrebu vode, koja se nakon pročišćavanja vraća u životnu sredinu.
Projekat Lithos VTT-a ima za cilj da smanji potrošnju vode za 90 procenata i značajno smanji emisije ugljen-dioksida u poređenju sa trenutnim praksama u Aziji. „Minimizacija upotrebe vode takođe smanjuje potrebu za pročišćavanjem, što je korisno,“ dodao je Hautala.
Pokrenut pre oko tri i po godine, projekat Lithos obuhvata deset organizacija, uključujući četiri finska entiteta. Pored Kelibera, ključnu ulogu igra i kompanija za opremu za preradu minerala Metso, a EU je doprinela sa sedam miliona evra za podršku projektu.
Izvor : miningwatch.news
