Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoŠta je Srbija potpisala sa EK o eksploataciji litijuma?

Šta je Srbija potpisala sa EK o eksploataciji litijuma?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Evropska komisija (EK) i Vlada Srbije potpisale su 22. septembra ove godine pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum, piše Demostat. Za taj portal je potvrđeno u EK da je pismo o namerama Vlade Srbije i EU potpisano u Njujorku, kada se sa potpredsednikom EK Marošom Šefčivićem sastao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je tada saopštio da je sa potpredsednikom EK razgovarao o ubrzanom pridruživanju Srbije EU, upravljanju sirovinama, energetici i rudarstvu, kao i razvoju novih tehnologija, neophodnih za dalji održivi privredni rast i zaštitu životne sredine.

Supported by

Na konstataciju Demostata da deo javnosti u Srbiji tvrdi da će Rio Tinto otvoriti rudnike u Srbiji i ostaviti je devastiranom, te pitanje da li postoje mehanizmi koji bi sprečili ovakav eventualni scenario, iz EK navode da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.

„Kao zemlja, kandidat za članstvo u EU, Srbija je u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine“, navode iz EK i dodaju da se „zalažu za razvoj kapaciteta za preradu i rafinaciju na istom mestu gde se nalaze i resursi, kao i u EU“.

To bi, po oceni EK, bilo od ključnog značaja za stvaranje lokalnih održivih ekosistema čiste tehnologije i nulte emisije ugljen-dioksida.

Iz Generalnog direktorata za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća navode da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte, a da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja zakonodavstva sa evropskim.

U EK su rekli za Demostat da se zalažu za razvoj kapaciteta za preradu i rafinaciju na mestu gde se nalaze resursi i podsećaju da predloženi Zakon o kritičnim sirovinama (European Act on Critical Raw Materials) uključuje standarde do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu strateških sirovina.

I dok EU preuzima odgovornost i sprema se za rudarenje i preradu kritičnih sirovina u okviru sopstvenih granica, kako bi se oslobodila zavisnosti od Kine i napredovala ka cirkularnoj ekonomiji, jasno je da nema besplatnog ručka. ;Dobrobit lokalnih zajednica i ekosistema, uz što manje negativnih uticaja na društvo i životnu sredinu, prioriteti su društveno odgovornog rudarstva, koje podrazumeva usvajanje održivih praksi tokom čitavog životnog ciklusa rudnika – od istraživanja, preko eksploatacije do zatvaranja, ali i nakon toga.

Jedan od ključnih aspekata društveno i ekološki odgovornog rudarstva je angažovanje u lokalnim zajednicama što, između ostalog, podrazumeva poštovanje njihovih prava, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključivanje u procese donošenja odluka.

Daje se prioritet zdravlju i bezbednosti radnika primenom strogih bezbednosnih standarda, pružanjem odgovarajuće obuke i promovisanjem bezbednog radnog okruženja.

Društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji da smanji uticaj na životnu sredinu minimiziranjem korišćenja prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem delotvornih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta, stvaranjem većeg na drugim mestima.

Rudnicima se upravlja na klimatski neutralan način tako što se, na primer, koriste zelena struja za napajanje rudarskih kamiona i benigne hemikalije, dok se jalovinom upravlja na odgovoran način, uz izbegavanje kvarova brana, odvodnjavanja kiselih rudnika i slično.

Upotreba vode se smanjuje na najmanji mogući nivo, koriste se energetski efikasne tehnologije za smanjenje uticaja na životnu sredinu, izbegava se ili minimizira uticaj na važna staništa biodiverziteta.

Transparentnost, uz prijavljivanje svakog uticaja na životnu sredinu i društvo i angažovanje nezavisnih revizija kako bi se osigurala odgovornost, jedna je od najvažnijih stavki odgovornog rudarstva.

„To nije rudarstvo kakvo možete videti u Kongu, Indoneziji ili Kini, ali možete u nordijskim zemljama“, rekao je za Demostat direktor Instituta za održive metale i minerale Univerziteta u Luvenu Piter Tom Džons.

Džons navodi da su nordijske države, u kojima rudnici bakra, gvožđa ili nikla rade na pravilan način, primer zemalja sa odgovornim rudarstvom.

On je rekao da ne treba zaboraviti da je evropsko zakonodavstvo za rudarstvo i tretman otpada strože nego bilo gde u svetu i da su nordijske zemlje primer za to.

Džons, koji predvodi tim od 240 istraživača posvećenih razvoju i implementaciji cirkularnih i nisko-karbonskih rešenja za ekstrakciju, preradu i reciklažu metala ključnih za tranziciju na zelenu i cirkularnu ekonomiju, smatra licemernim to što deo bogatih, evropskih gradjana želi svoje skupe pametne telefone i električne automobile, ali ne i rudnike u svom „dvorištu“.

„Koliko je moralno da više volite da se rudarenje dešava u siromašnim zemljama na globalnom jugu, gde su lokalni ekološki i društveni uslovi i posledice strašni? Onda samo izvozimo našu društvenu i ekološku odgovornost na drugi kraj sveta. Umesto toga, verujem u sindrom ‘Bolje u mom dvorištu’ (Better-in-mi-backyard), što znači da mi preuzimamo odgovornost, rudarimo i rafiniramo metale u evropskim granicama i to radimo na odgovoran, način. To bi trebalo da bude put za Evropu“, naveo je Džons.

Srbija, koja nije članica, već zemlja kanididat za članstvo u EU, bogata je litijumom, kojeg ima u dolini reke Jadar, a čiju eksploataciju je planirala britansko-australijska kompanija Rio Tinto, zbog protesta meštana, zaustavila je taj projekat.

U EK su za Demostat naveli da je Srbija obdarena značajnim sirovinama, uključujući kritične, poput litijuma, koji je zbog upotrebe u baterijama ključni element za e-mobilnost i tehnologije skladištenja energije.

Litijum je u predloženom evropskom Zakonu o kritičnim sirovinama kvalifikovan kao strateška sirovina, zbog očekivanog povećanja njegove potražnje i relevantnosti koju ima za strateške primene u zelenim tehnologijama.

EK je u martu objavila predlog Zakona o kritičnim sirovinama, čiji je cilj da se smanji trenutna zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, te dostigne planirana neto nula emisija gasova staklene bašte do 2050. godine. ;

Pod „kritičnim sirovinama“ smatraju se pre svega retki metali, neophodni za različite savremene zelene tehnologije, među koje spada i litijum, a predvidjeno je da se kopaju i preradjuju u Evropi.

Iz EK navode da EU ima veoma snažan zakonodavni okvir koji obezbeđuje da vađenje i prerada sirovina budu u skladu sa ekološki i društveno zdravim uslovima i direktivama o zaštiti životne sredine.

Kako navode, EK je sa relevantnim stranama razvila i smernice za rudarenje u zaštićenim područjima u mreži „Natura 2000“, kako bi se minerali ekstraktovali uz očuvanje prirode.

Uspostavljena su pravila koja podrazumevaju učešće javnosti i obezbeđuju pravo na informisanje i kada je reč o pitanjima životne sredine.

Kako navode iz EK, nacionalne vlade su odgovorne za glavne administrativne odluke i dozvole koje se odnose na rudarske aktivnosti, obezbeđujući usklađenost sa svim pravnim tekovinama EU, uključujući Procenu uticaja na životnu sredinu, direktive o staništima i pticama…

Iz EK poručuju da rudarska industrija u EU doprinosi kružnoj ekonomiji i kao primer navode topionicu Ronnskar u severnoj Švedskoj, koja je jedna od najvećih svetskih kompanija za reciklažu metala od elektronskih materijala, što omogućava švedskoj multinacionalnoj kompaniji za metal i rudarstvo, Boliden, da ponudi bakarnu katodu koja potiče od 100 odsto recikliranog materijala, potrebnog za održivo društvo.

Kad je reč o litijumu, istraživači Francuskog geološkog zavoda identifikovali su 27 ležišta tvrdih stena u Evropi, uključujući i ležište Jadar u Srbiji, medjutim, danas nijedno od tih ležišta nije pretvoreno u aktivne rudnike, iako se na mnogim projektima radi.

„Koliko sam razumeo, australijska kompanija Rio Tinto je takođe voljna da eksploatiše ovo nalazište i želi da počne da vadi i prerađuje litijum u Srbiji. Moj savet bi bio da pristanete, ali ako se uverite da uslovi odražavaju pristup odgovornog rudarenja“, naveo je Džons.

Za druge kritične metale postoji mnogo mogućih opcija širom Evrope, između ostalog, visokokvalitetna ležišta se nalaze u Švedskoj, Finskoj i Norveškoj.

„Kada bismo otvorili samo nekoliko njih, već bismo mogli da obezbedimo lavovski deo evropskih potreba“, naveo je on i dodao da, slično tome, postoji mnogo opcija za nove rudnike bakra i nikla, kobalta u Evropi.

Region Balkana je prilično bogat, na primer, nalazištima nikl-laterita koja bi se mogla eksploatisati.

„Pitanje je da li će Zakon o kritičnim sirovinama, u kojem strateški projekti treba da dobiju bržu proceduru dobijanja dozvole, odnosno dve godine, zaista dovesti do otvaranja novih rudnika u narednih 10 godina. Ako želimo da smanjimo našu opasnu zavisnost od Kine, onda ćemo morati da počnemo da eksploatišemo neke od naših domaćih resursa“, rekao je Džons.

Sa više od 60.000 tona poznatih rezervi litijuma, Portugal se smatra jednom od centralnih država u naporima EU da obezbedi veći deo lanca vrednosti za proizvodnju baterija i tako smanji oslanjanje na uvoz.

Portugalska agencija za zaštitu životne sredine nedavno je dala odobrenje lokalnoj kompaniji Lusorecursos da vadi litijum, a rudnik bi trebalo da počne proizvodnju do kraja 2027. godine. Prethodno je londonska kompanija Savannah Resources dobila zeleno svetlo za površinski kop Barozo.

Međutim, Portugalci nisu sa odobravanjem gledali na lov na litijum, smatrajući da će im uništiti životnu sredinu. Oni su se tako pridružili velikom broju građana Evrope koji ne žele iskopavanja i pretrage „u svom dvorištu“.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Evropi su neophodne investicije kako bi se obezbedile sirovine za proizvodnju električnih vozila

Oslanjanje Evrope na uvoz većine sirovina za proizvodnju električnih vozila pokazuje se neodrživim, čineći njenu ekonomiju ranjivom. EIT samit o sirovinama odžao se u Briselu po prvi put od kada je u martu odobren zakon EU o kritičnim sirovinama...

EU se suočava sa izazovom otkrivanja kineske strategije mineralnih resursa

EU ulaže napor da smanji oslanjanje na kineske zalihe kritičnih minerala, a nedostupnost informacija o dugoročnim planovima Kine vezano za njen mineralni sektor predstavlja izazov. Istraživački centar MERICS ističe poteškoće sa kojima se zapadni istraživači suočavaju u dobijanju pouzdanih...

Ponovna strateška procena kako bi Evropa obezbedila snabdevanje kritičnim sirovinama

Artur Lajhtamer, saradnik za geoekonomsku politiku u Centru Žak Delor, naglašava hitnu potrebu da EU preispita svoj strateški pristup zaštiti kritičnih sirovina (CRM) usred eskalacije globalne konkurencije. Od stupanja na dužnost 2019. godine, predsednica Evropske komisije fon der Lajen zagovarala...
error: Content is protected !!