Projekat Čoka Rakita u istočnoj Srbiji ulazi u fazu fizičke realizacije, nakon što je DPM Advances Serbia počeo pripreme za demontažu i premeštaj postrojenja iz rudnika Ada Tepe u Bugarskoj. Ova odluka je operativno značajna jer ukazuje da se planiranje i inženjering pomeraju ka izgradnji, uz oslanjanje na postojeću infrastrukturu prerade. U pozadini je i činjenica da Ada Tepe približava kraju radnog veka, pa se oprema planira iskoristiti umesto nabavke novih kapaciteta.
Čoka Rakita se nalazi u rudarskom području Crni Vrh, oko 35 kilometara severozapadno od Bora, regiona koji je jedan od ključnih stubova srpske metalurgije i rudarstva. Projekat je pod potpunim vlasništvom DPM-a preko srpskih društava, uključujući Crni Vrh Resources i Dundee Precious Metals Avala. Plan podrazumeva demontažu opreme za preradu u Bugarskoj, transport u Srbiju i rekonstrukciju kao deo budućeg postrojenja za Čoka Rakita.
U praksi, postrojenja za preradu sadrže više specijalizovanih sistema sa dugim rokovima izrade, uključujući drobilice, mlinove i sisteme mlevenja, flotacione jedinice, postrojenja za gravitacionu separaciju, zgušnjivače, pumpe, električne sisteme i tehnologiju upravljanja procesom. Ponovna upotreba opreme sa dokazanim radnim istorijama može smanjiti rizik od kašnjenja koja nastaju pri narudžbini i puštanju u rad potpuno novih postrojenja. Ipak, proces premeštanja zahteva detaljne inspekcije, popisivanje opreme, konzervaciju, prekogranični transport, carinske procedure i ponovno puštanje u rad nakon rekonstrukcije.
Ekonomika projekta ostaje u fokusu dok se prelazi sa studija na izvršenje. Definitivna studija izvodljivosti završena je u novembru 2025. godine i procenila je početni investicioni kapital na 448 miliona dolara, naspram 379 miliona dolara iz ranije pre-feasibility faze. Povećanje se vezuje za ažurirane inženjerske zahteve, rast troškova izgradnje, unapređenja infrastrukture i napredniji projektni koncept.
Planirana operacija predviđa podzemnu eksploataciju koja će hraniti postrojenje kapaciteta 850.000 tona rude godišnje. Verovatne mineralne rezerve procenjene su na 7,34 miliona tona sa sadržajem 6,44 grama zlata po toni, što sadrži oko 1,52 miliona unci zlata. DPM očekuje prosečnu godišnju proizvodnju od približno 148.000 unci zlata (oko 4,6 tona) tokom aktuelnog planskog veka eksploatacije.
U prvih pet punih godina rada projekcija rasta proizvodnje predviđa oko 189.000 unci godišnje (blizu 5,9 tona). Ukupna proizvodnja prema planu iznosi blizu 1,3 miliona unci (oko 41 tona) uz približno 10 godina rada. Dodatna istraživanja u zoni projekta mogla bi produžiti eksploataciju ili obezbediti dodatne količine rude koje bi dopunjavale kapacitet centralnog postrojenja.
Troškovna konkurentnost dodatno utiče na procenu rizika tokom realizacije projekta. Studija izvodljivosti navodi prosečne all-in sustaining costs od 644 dolara po unci zlata, što Čoka Rakita svrstava među niže troškovne projekte u razvoju globalno. Kao zaštita od volatilnosti cene zlata i inflatornih pritisaka navodi se stabilan troškovni profil, uz pretpostavku konzervativne cene od 1.900 dolara po unci.
Na osnovu te pretpostavke DPM je izračunao neto sadašnju vrednost posle poreza od 782 miliona dolara uz diskontnu stopu od 5%, kao i internu stopu prinosa posle poreza od 36%. Period povraćaja ulaganja ocenjen je kao relativno kratak za novi podzemni rudarski projekat. Ipak, konačna dinamika gotovinskih tokova zavisiće od troškova izgradnje, kursnih kretanja i konačnih rokova izvršenja.
Tehnička baza za realizaciju oslanja se na regionalno iskustvo DPM-a u Bugarskoj. Kompanija navodi da postojeće operacije uključuju rudnik Ada Tepe i širi Chelopech rudnik zlata-bakra (gold-copper), čime se stvara osnova za prenos znanja o održavanju, iskustvu u preradi minerala i obuci kadrova. U planiranom režimu rada očekuje se da zaposleni na Čoka Rakiti mogu proći obuku u bugarskim operacijama pre početka proizvodnje u Srbiji.
Ovaj model obuke relevantan je i zbog strukturnog izazova dostupnosti kvalifikovanog osoblja za podzemnu eksploataciju i preradu u Evropi. DPM ističe da bi oslanjanje na postojeću regionalnu radnu snagu moglo smanjiti rizike tokom faze puštanja postrojenja u rad. Istovremeno ostaje potreba da se oprema prilagodi lokalnim uslovima nakon rekonstrukcije.
Iako se deo postrojenja premešta iz Bugarske, projekat zahteva značajnu novu infrastrukturu na srpskoj lokaciji. Plan obuhvata razvoj podzemnog rudnika, pristupne tunele i sisteme ventilacije, upravljanje vodama i električnu infrastrukturu. Predviđeni su radionice, laboratorije i interne saobraćajnice unutar kompleksa, kao i novo rešenje za upravljanje jalovinom.
Jalovište će koristiti potpuno obloženi suvi dry-stack dizajn kapaciteta oko 3,9 miliona tona. Postrojenje za preradu koristiće kombinaciju gravitacione koncentracije i konvencionalne flotacije uz očekivani ukupni stepen iskorišćenja zlata od oko 88%. Operacija je planirana tako da proizvodi prodajne koncentrate gravitacionog i flotacionog tipa umesto oslanjanja isključivo na proizvodnju doré zlata.
Rokovi realizacije usmeravaju pažnju na usklađivanje građevinskih aktivnosti sa regulatornim procesima. DPM očekuje početak pripremnih radova u drugoj polovini 2026. godine, pod uslovom napretka dozvola. Izgradnja punog obima planirana je za početak 2027. godine, dok se prvi rudnički materijal očekuje da stigne do površine u drugoj polovini 2028.
Pre puštanja postrojenja u rad planira se formiranje inicijalnog lagera od oko 80.000 tona rude run-of-mine radi stabilizacije procesa komisioniranja. Prva proizvodnja koncentrata ciljana je za prvu polovinu 2029. godine, a ažurirani raspored ocenjuje se opreznijim nego prethodni planovi koji su ukazivali na proizvodnju tokom 2028. godine zbog vremena potrebnog za prostorno planiranje, ekološke saglasnosti, detaljno projektovanje i građevinske dozvole.
Regulatorni napredak prati se kroz prostorno-plansku proceduru koju pokreću nadležni organi Srbije. Kao značajan korak navodi se priprema Special Purpose Spatial Plan za područje eksploatacije Čoka Rakita nakon pokretanja aktivnosti od strane srpskih vlasti. Planiranje uključuje stratešku procenu uticaja na životnu sredinu koja treba da definiše okvir za rudnik, postrojenje prerade, transportnu infrastrukturu, snabdevanje električnom energijom, vodne sisteme i prateće objekte.
DPM navodi da su najveći deo osnovnih studija o životnoj sredini i društvenim aspektima već završeni, ali su potrebna dodatna odobrenja pre početka pune izgradnje. Među zahtevima su procedure procene uticaja na životnu sredinu, odobravanje glavnog rudarskog projekta, uređenje pristupa zemljištu i građevinske dozvole za pojedinačne objekte. Koordinacija između dozvola i inženjerskog rasporeda ocenjuje se ključnom jer kašnjenja mogu povećati troškove skladištenja opreme.
Poseban logistički rizik vezan je za vremenski trenutak demontaže postrojenja Ada Tepe kako bi se sprečile komplikacije pri transportu i rekonstrukciji u Srbiji. U tom kontekstu dinamika regulatornih odluka direktno utiče na operativno planiranje projekta Čoka Rakita. Premeštanje opreme takođe uvodi dodatne korake kontrole kvaliteta nakon ponovne montaže.
Kada projekat dostigne operativnu fazu očekuje se značajan uticaj na zapošljavanje lokalno gledano kroz direktna radna mesta tokom rada rudnika i dodatne angažmane tokom izgradnje te kroz dobavljačku mrežu. DPM navodi da bi Čoka Rakita mogla otvoriti više od 500 direktnih radnih mesta uz dodatne mogućnosti zaposlenja kroz angažovanje lokalnih partnera. Kompanija planira zapošljavanje tamo gde je moguće sa prioritetom domaćih kandidata uz specijalizovanu obuku zasnovanu na postojećim operacijama u Bugarskoj.
Finansijski efekti za državu vezuju se za rudarske naknade i poreze prema pretpostavkama studije. Srbija bi dobila rudarsku naknadu od 5% zasnovanu na prihodima ostvarenim kroz eksploataciju zlata prema modelu projekta. Pri prosečnoj godišnjoj proizvodnji od 148.000 unci i ceni zlata od 1.900 dolara po unci bruto vrednost zlata približava se 281 milionu dolara godišnje što implicira potencijalni doprinos naknade reda oko 14 miliona dolara godišnje pre korekcija vezanih za isplative metale i druge faktore.
Dodatno razmatranje odnosi se na mogućnost korišćenja poreskog podsticaja za velika ulaganja u okviru srpske šeme korporativnog poreza na dobit. Studija pretpostavlja da bi projekat mogao ispuniti uslove za poreski podsticaj koji omogućava efektivnu stopu poreza na dobit od nula tokom do deset godina ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi ulaganja i zapošljavanja. Ova komponenta može biti relevantna pri vrednovanju ukupne finansijske slike projekta tokom perioda realizacije.
Čoka Rakita je deo šireg istraživačkog položaja DPM-a u regionima Crni Vrh i Timok čime kompanija zadržava opciju proširenja resursne osnove oko glavne infrastrukture prerade. U blizini planirane infrastrukture nalaze se ciljevi Dumitru Potok, Frasen i Rakita North udaljeni približno dva kilometra koji bi mogli doneti dodatnu mineralizaciju u budućnosti. Takav potencijal podržava koncept razvoja Čoka Rakite kao proširivog centra prerade koji može povećati iskorišćenost kapaciteta nakon početnog perioda rezervi.
U širem evropskom kontekstu potez premeštanja opreme iz bugarskih operacija predstavlja specifičan razvojni model koji kombinuje novu podzemnu infrastrukturu u Srbiji sa etabliranim sistemom prerade iz balkanske baze kompanije. Time se naglašava važnost pristupa opremi, regionalnom know-how-u te pouzdanosti lanaca snabdevanja pri definisanju rokova gradnje novih kapaciteta prerade metala plemenitih metala poput zlata. Za tržišne aktere relevantno je to što projektna dinamika sada zavisi ne samo od resursne osnove već i od tempa dozvola te logistike povezane sa prekograničnim transferom industrijske opreme.
