Ambiciozni planovi Evropske unije za zelenu tranziciju naišli su na brojne prepreke na svom putu, odražavajući šire političke i ideološke sukobe. Uprkos široko rasprostranjenom priznanju hitne potrebe za akcijom i naučnim dokazima koji to podržavaju, inicijative kao što su Direktiva o energetskim performansama zgrada i Zakon o obnovi prirode suočile su se sa spornim debatama.
Sada je u fokusu budućnost evropske industrije, a pod lupom je Zakon o neto nulti industriji (NZIA). Ovaj zakon ima za cilj da ojača obnovljive izvore energije i kapacitet skladištenja, promoviše investicije, obuku i identifikuje prioritetne projekte za unapređenje neto nulte industrije EU. Međutim, kao što je ranije usvojen Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), NZIA nema sveobuhvatno planiranje kako bi efikasno pokrenuo prelazak na klimatsku neutralnost.
Oba zakona zanemaruju mogućnost da se principi kružnosti integrišu u industrijsko planiranje i adresiraju energetski zahtevi sektora koji zahtevaju intenzivnu upotrebu fosilnih goriva. Dok akcioni plan za cirkularnu ekonomiju ima za cilj udvostručenje recikliranih materijala do 2030. godine, napredak je spor, sa znacima nazadovanja poslednjih godina.
Postavljanje ciljeva za reciklažu na samo 15%, kao što se vidi u CRMA, ne ispunjava ono što je potrebno da bi se uskladili sa klimatskim ciljevima. Nedovoljan napredak u kružnoj upotrebi materijala ne samo da ugrožava klimatske ciljeve, već predstavlja i rizike po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Incidenti kao što je jezero gipsanog otpada koji curi u rudniku nikla Talvivaara u Finskoj naglašavaju posledice slabih ekoloških propisa i pravila o dozvolama.
Lobisti koji se zalažu za neodrživa rešenja kao što su biogoriva, plavi vodonik i skladištenje ugljenika (CCS) dodatno komplikuju stvari, skrećući pažnju sa efikasnijih strategija.
Politički otpor ambicioznim klimatskim akcijama, podstaknut interesima industrije, predstavlja značajan izazov. Pozivi na deregulaciju i politike pogodne za industriju potkopavaju hitnost rješavanja klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Ipak, posledice ne preduzimanja akcija mogu biti strašne, kao što su naglasili stručnjaci poput Toda D. Sterna, bivšeg specijalnog izaslanika Sjedinjenih Država za klimatske promene.
Put napred zahteva hrabro razmišljanje i rigoroznu analizu da bi se prevazišle političke prepreke i dao prioritet klimatskim ciljevima u odnosu na kratkoročne interese industrije. Transformacija industrije je od suštinskog značaja za inovacije, energetsku sigurnost i konkurentnost i zahteva usaglašene napore kako bi se osiguralo da klimatski i industrijski ciljevi budu harmonično usklađeni.
Kako sudbina Zelenog dogovora visi o koncu, ključno je ne izgubiti iz vida imperativ za efikasno rešavanje klimatskih promena. Ako se to ne učini, rizikuje se katastrofa, što naglašava potrebu za odlučnom akcijom i nepokolebljivom posvećenošću održivosti.
Izvor: miningwatch.news
