Vest da zemlje Evropske unije početkom prošle nedelje nisu uspele da se dogovore oko novih pravila za tržište električne energije, a pošto su se sukobile oko predloga da se u okviru reforme produže subvencije za elektrane na ugalj, kao i nastojanja da se prošire državne pomoći za druge elektrane, postavlja se pitanje treba li da žurimo sa povećanjem udela zelene energije na uštrb uglja kao domaćeg resura. Ovo utoliko pre ako se zna da su ministri energetike EU na sastanku u Luksemburgu okončali razgovore bez zajedničkog stava o reformama čiji je cilj da se izbegne ponavljanje lanjske energetske krize. Razgovore je zakomplikovao kasni predlog Švedske, koja predsedava EU, da se zemljama omogući da produže subvencije za elektrane na ugalj kojima se plaća da drže kapacitete u stanju pripravnosti kako bi izbegli nestanci električne energije, piše u najnovijem broju biltena Agencije za energetiku Srbije.
Poljska koja dobija oko 70 odsto svoje energije iz uglja, mogla bi prema predlogu da produži svoju šemu podrške za termoelektrane, potencijalno do 2028. godine. Zemlje, uključujući Austriju, Belgiju, Nemačku i Luksemburg, usprotivile su se, rekavši da bi taj potez potkopao ciljeve Evrope u borbi protiv klimatskih promena.
Sajt „Oliprajs” navodi da reforma tržišta električne energije ima za cilj da odvoji cenu električne energije u celoj Evropskoj uniji od cene prirodnog gasa i umesto toga je veže za cenu električne energije koju proizvode vetroelektrane i solarne instalacije. Predlog Švedske, međutim, mogao bi poremetiti dogovor jer neke vlade EU veruju da je nastavak finansijske podrške energiji iz uglja u suprotnosti sa neto nultom agendom EU. U isto vreme, neke članice EU, poput Poljske i Bugarske, oklevale su da zatvore svoje elektrane na ugalj bez dovoljno alternativnih – i pouzdanih – proizvodnih kapaciteta koji bi ih zamenili.
U Ministarstvu energetike na pitanje treba li žuriti sa smanjenjem proizvodnje električne energije iz uglja, odgovaraju da će ciljevi u procesu energetske tranzicije biti definisani u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog klimatskog plana. Ovaj dokument zajedno s novom strategijom razvoja energetike trebalo bi da bude usvojen do kraja godine.
Postepeno ukidanje uglja mora biti praćeno mehanizmima pravedne tranzicije da bismo zaštitili rudare i rudski sektor, kažu u resornom ministarstvu, prenosi Politika.
