Međunarodna rudarska kompanija gradi jedinu fabriku u južnoj Evropi i sedmu u svetu za reciklažu vrednih metalnih elemenata prisutnih u elektronskom otpadu, usred kritika zbog zagađivanja životne sredine.
„Tona odbačenih mobilnih telefona bogatija je zlatom nego tona rude“, kaže Ruediger Kuehr, profesor na Univerzitetu u Limeriku (Irska) i šef Programa Ujedinjenih nacija za održive cikluse (Scikel) u Nemačkoj. Prema njegovim proračunima, „u milion mobilnih telefona ima 24 kilograma (53,71 funti) zlata, 16.000 bakra, 350 srebra i 14 paladijuma.
Otpadna električna i elektronska oprema (ili VEEE) je vrsta urbanog rudnika koji se trenutno ne koristi u potpunosti: samo 20% elektronskog otpada u svetu se povrati.
Potražnja za elektronikom nadmašuje prirodno dostupne resurse za njihovu
proizvodnju, pa u Huelvi (Španija), međunarodna rudarska kompanija Atlantic Copper gradi tek sedmu fabriku velikih razmera u svetu (četvrtu u EU i prvu u južnoj Evropi) da izvuče ove vredne materijale iz elektronskog otpada. Investicija koja je posvećena iznosi 310 miliona evra (337 miliona dolara), što će otvoriti 350 radnih mesta i primeniti najsavremeniju tehnologiju.
„Svake godine moramo da obradimo Mont Everest“, kaže istraživač Pablo Gamez Cersosimo, Kostarikanac koji živi u Holandiji. Tamo je šef Naturally Digital, organizacije specijalizovane za održivost, ljudsko ponašanje, etiku i digitalno blagostanje.
Vađenje materijala kao što su zlato, srebro, platina, paladijum, nikl, kalaj, antimon ili bizmut iz Zemlje je skupo i štetno po životnu sredinu. Štaviše, ovi materijali se mogu naći u smeću, a prema Kuehr-u, „ovi resursi bi se mogli vratiti u proizvodni ciklus. Ako ne recikliramo ove materijale, moramo da izvučemo nove zalihe, što šteti životnoj sredini.”
Ovaj takozvani rudnik, koji se danas uglavnom nalazi na deponijama, sastoji se od više od 60 miliona tona električnog i elektronskog otpada koji svet generiše svake godine.
Njegova ukupna težina je teža od Kineskog zida, najtežeg objekta na svetu koji je napravio čovek. Prema Global E-waste Monitoru, za samo sedam godina i prema predviđanjima rasta (između 3% i 4% godišnje), 74 miliona tona godišnje će biti bačeno zbog povećane potrošnje, skraćenog korisnog veka trajanja uređaja, i ograničenja uključena u njihovu popravku.
Međutim, sve što ima kabl, utikač ili bateriju može se reciklirati. „Pored toga, izvlačenje zlata i drugih materijala iz otpada štedi mnogo emisija CO2 u poređenju sa iskopavanjem netaknutih metala“, objašnjava Kees Balde sa Univerziteta Ujedinjenih nacija.
Prisustvo zlata i srebra u smeću je najupečatljivije. Ali još značajnija je koncentracija bakra (do 16 tona na milion mobilnih telefona, ne računajući druge uređaje). Zbog svoje provodljivosti i toplotnog kapaciteta, ovaj osnovni metal je tri puta prisutniji u električnim vozilima nego u vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem i neophodan je za obnovljive izvore energije, elektrifikaciju i digitalizaciju.
Potražnja za bakrom je porasla za 50% u poslednjih 20 godina. Međutim, postrojenja za oporavak otpadnog bakra velikog kapaciteta su retka. Fabrike se nalaze samo u Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Kanadi, Japanu i Južnoj Koreji.
Španija, gde je reciklaža otpada od električne i elektronske opreme premašuje svetski prosek za 30 poena i dostigla 50% (iznad evropskog proseka koji se procenjuje na 48,5%), sporo se pridružila ovom ekskluzivnom klubu masovnih reciklera. To će učiniti sa postrojenjem koje se već gradi u Huelvi, sa kapacitetom da preradi 60.000 tona godišnje, što je ekvivalent celokupnog upotrebljivog elektronskog i električnog otpada koji proizvodi zemlja. U prvom kvartalu 2025. godine očekuje se da će se proizvoditi prvi proizvodi u potpunosti proizvedeni iz otpada.
Havier Targhetta, izvršni direktor Atlantic Copper-a, najveće kompanije za proizvodnju bakra u Španiji (i podružnice severnoameričke grupe Freeport-McMoRan, drugog po veličini proizvođača u svetu), tvrdi da „fabrika nije samo dobar posao, već i velika potreba za društvo“. „Sa našim projektom, koji se zove CirCular, Španija će postići 100% preradu i recikliranje. To je veoma važan korak jer je možda prva zemlja na svetu koja je to postigla.
Proces počinje sa menadžerima otpada, koji odvajaju reciklabilne materijale na izvoru.
Da bi to uradile, neke kompanije već imaju veštačku inteligenciju sposobnu da
identifikuje i odvoji otpad na osnovu njegovog porekla i prirode.
Prema Targheti, kompanija je zainteresovana za „sve što sadrži obojene i plemenite metale, kao i kartice. Oni su srž električnih uređaja i elektronike“, rezimira on. To je rudnik obojenih metala (bakar, kalaj, nikl) i plemenitih metala (zlato, srebro, platina, paladijum). Kompanija planira da povrati između 7.000 i 8.000 tona bakra godišnje; 1.000 tona lima; otprilike isto toliko nikla i između 100.000 i 200.000 unci zlata. ” Postaćemo daleko vodeći proizvođač plemenitih metala u Španiji“, kaže menadžer Atlantic Coppera.
Ako je posao dobar, a potreba i potražnja već postoje, zašto sada, a ne ranije? I zašto ima tako malo biljaka na svetu? „Tehnološki proces je složen jer ćemo se baviti mešavinom osam različitih materijala“, pojašnjava Targeta, koji ističe konkurentsku prednost kompanije: osnovni proces je livnica, a kompanija već ima postrojenje za to.
Drugi razlog je visoka cena investicije: 310 miliona evra (337 miliona dolara), uključujući tehnologiju koju već imaju.
Tehnologija za reciklažu metala
Sirovi materijal, pripremljen i obezbeđen od strane menadžera otpada, postaje manje- više homogena mešavina čestica, a zatim se ubacuje u peć koju je prilagodilo osoblje rudarske kompanije u Huelvi. Sirovi bakar koji izlazi iz peći je međuproizvod koji već ima oko 94% željenog elementa. Šljaka tog proizvoda uključuje lim koji se vrlo lako odvaja i ostale materijale. Sirovi bakar se ugrađuje u postojeću liniju za proizvodnju čistih bakarnih ploča, težine 350 kilograma.
Mulj koji nastaje tokom procesa topljenja se filtrira i suši i izvozi, uglavnom u Japan i Koreju, kako bi se završio proces reciklaže. Ali planovi kompanije za budućnost uključuju mogućnost da izvrši ovaj poslednji tretman u svojoj fabrici u Huelvi i završi 100% procesa reciklaže u Španiji. Potrošnja energije ovog procesa reciklaže je manja od polovine potrebne za tradicionalno rudarstvo; a obnovljivi izvori, koji već obezbeđuju polovinu trenutne potrošnje kompleksa, biće dodati energiji koju proizvodi samo novo postrojenje, što će činiti 25%.
Projekat, koji je već u toku, dobio je ekološke dozvole u rekordnom roku, nešto što Targhetta pripisuje naporima koje su radnici kompanije uložili da završe proces, i objašnjavajući projekat stanovnicima Huelve, grada sa nešto više od 140.000 stanovnika.
Susedska opozicija „zagađenju“
Glavni glas protiv ovog projekta je Mesa de la Ria, organizacija koja je imala opštinsko predstavništvo u Huelvi poslednjih 12 godina, ali je izgubila svoja poslednja dva odbornika na izborima u maju. Ova grupa, koja je ponovo postala društvena platforma, tvrdi da su ovlašćenja iz luke Huelva i Gradskog veća odobrena bez osnovnih mera javne svesti i konsultacija. Prema Mesa de la Ria, kojim predsedava Huan Manuel Buendia, reciklaža se vrši „ko-spaljivanjem ili topljenjem otpada nakon drobljenja elektronskih uređaja, što zahteva izgradnju novih dimnjaka i izaziva povećanje zagađenja u Huelvi“.
Organizacija navodi da će očekivano stanovništvo koje živi u blizini fabrike premašiti 8.000, a sadržaji će uključivati stadion za 18.000 ljudi i edukativne centre, pa bi trebalo da se nalazi dalje. Grupa je prijavila projekat Ombudsmanu i Odeljenju za zdravstvo regionalne vlade.
Pablo Garscia Vila, koordinator kompanije za životnu sredinu, odbacuje kritike: „Ne projekta, kako to zahtevaju smernice koje je utvrdilo Ministarstvo zdravlja i potrošnje regionalne vlade, već i da celokupno okruženje i naseljena područja oko projekta.
”Vila ističe, u saopštenju kompanije, „da tokom procesa javnih konsultacija nisu izneti nikakvi navodi za studiju, kao što je navedeno u Integrisanom odobrenju za zaštitu životne sredine. Pored toga, izvori Atlantic Copper naglašavaju da se u najnaprednijim procesima topljenja koriste efikasnije tehnike u pećima i sistemima za sakupljanje i čišćenje gasova i čestica, kao i kontinuirano praćenje potencijalnih izvora zagađenja kako bi se izbegli emisije.
