U fokusu javnosti u Srbiji ponovo se našao projekat Jadar, dok se u medijima i pravnim analizama preispituje dinamika trošenja i način na koji se vode postupci povezani sa dozvolama. Marš sa Drine i advokat Sreten Đorđević predstavili su podatke iz poslovanja Rio Tinto podružnice u Srbiji, uz pozivanje na javno dostupne dokumente dostavljene Poreskoj upravi Republike Srbije za 2023. godinu. U centru pažnje je kompanija Rio Sava Exploration (RSE), zadužena za Jadar projekat.
Prema Đorđevićevim navodima, trend povećanih ulaganja u Jadar ubrzan je u poslednje tri godine u odnosu na period od osnivanja do tada. On je na konferenciji za medije održanoj 15. maja u Beogradu rekao da je zaključak zasnovan na analizi poslovnih podataka RSE. Takva interpretacija je relevantna jer pokazuje kako se finansijski tokovi vezuju za faze rada koje se formalno vode kao istraživanje i priprema.
Marš sa Drine i advokatska kancelarija Đorđević analizirali su operativne aktivnosti RSE, oslanjajući se na brojčane podatke, prateću dokumentaciju i objašnjenja koja je Rio Sava dostavila uz APR izveštaj. U toj argumentaciji naglašava se da nema signala o obustavi ili suspendovanju projekta, već da se aktivnosti nastavljaju “punim intenzitetom”. Đorđević je istakao da je najveći deo sredstava potrošen upravo u poslednje tri godine.
Jedan od ključnih elemenata analize odnosi se na ukupna ulaganja Rio Tinto-a kroz kompanije od osnivanja Rio Sava Exploration. Kako je navedeno, do sada je u Jadar projekat investirano 511,2 miliona evra. Najveći deo tog kapitala pripisan je pokrivanju gubitaka iz prethodnih i tekućih godina rada, ukupno oko 487,8 miliona evra.
U istom okviru izneti su i podaci o neto gubitku RSE u periodu 2019–2023. godine. Prema navodima, prijavljeni neto gubitak iznosi 44,5 milijardi dinara, što je znatno više od gubitaka zabeleženih od osnivanja do 2018. godine kada su ukupni gubici iznosili 12,6 milijardi dinara. Ovi brojevi su važni za razumevanje finansijskog opterećenja koje prati dugotrajne projekte u ranoj fazi pripreme.
U raspravi o troškovima izdvojena je stavka od 173 miliona evra, koja se prema Đorđevićevim navodima odnosi na troškove bušenja i pripremu istražnih i eksploatacionih bušotina. U okviru iste stavke pominju se i troškovi nastavka aktivnosti vezanih za studiju izvodljivosti. Takva struktura rashoda ukazuje da se budžetski plan veže za tehničke aktivnosti i formalno-analitičku dokumentaciju.
Đorđević je posebno problematizovao status studije izvodljivosti, navodeći da je “u finalnoj formi” dostavljena nadležnim organima Srbije još 2021. godine. On je ocenio da nije jasno da li se radi o “lažnoj” studiji ili o novoj studiji koja se sprovodi nakon ranije predaje, ili pak o dokumentaciji podnetoj radi formalno-pravnog potvrđivanja da je određena studija dostavljena. U tom delu argumentacije naglašava se razlika između tehničkog sadržaja studije i proceduralne svrhe podnošenja.
Marš sa Drine dodatno dovodi u pitanje transparentnost raspodele sredstava kroz tvrdnje o konsultantskim troškovima i povratima sredstava povezanim stranama. Kako su naveli, RSE je potrošila više od 90 miliona evra na studiju izvodljivosti za “terminirani” Jadar projekat, uz istovremeno izdvajanje više od 150.000 evra dnevno na konsultacije. U njihovom tumačenju ta cifra nastaje kada se iznos za “konsalting” podeli brojem radnih dana u godini.
Pored toga, pokret tvrdi da tri četvrtine “investiranog novca” RSE isplaćuje povezanim licima koja sredstva vraćaju nazad, dok javnost dobija informacije o znatno većim iznosima koje Rio Tinto navodno ulaže u Srbiji. Ovakav prikaz ima operativnu važnost jer utiče na način na koji se javni narativi o investicionoj aktivnosti usklađuju sa internim tokovima rashoda unutar korporativne strukture.
U pravnom segmentu rasprave Marš sa Drine navodi da Rio Tinto vodi 12 sudskih postupaka pred Upravnim sudom protiv državnih organa Srbije. Prema njihovim tvrdnjama, sporovi se odnose na obustavu procedura ili poništavanje izdatih dozvola. Time se dovodi u pitanje narativ o “zatvorenom poglavlju”, jer pokret ističe da projekat ostaje prisutan u pravnom sistemu kroz aktivne sudske predmete.
Konferencija 15. maja takođe je smestila raspravu u širi kontekst odnosa korporativnih odluka i regulatornog okvira koji prati rudarske projekte sa složenim dozvolama i višegodišnjim administrativnim procedurama. Analiza troškova kroz period 2019–2023 i izdvajanje stavki poput 173 miliona evra za bušenje i nastavak studije izvodljivosti predstavljaju materijalnu osnovu za dalje praćenje kako se projektne faze operacionalizuju kroz dokumentaciju i budžetske linije. Istovremeno, broj aktivnih upravnih sporova ostaje indikator koliko pravna dimenzija utiče na tempo realizacije.
Za tržišne aktere i institucije koje prate industriju kritičnih sirovina i energetsku tranziciju, kombinacija finansijskih pokazatelja RSE i pravnog statusa dozvola predstavlja relevantan signal o rizicima implementacije velikih projekata u regionu. U tom smislu, javno izneti podaci o ulaganjima od 511,2 miliona evra, neto gubicima od 44,5 milijardi dinara u periodu 2019–2023 i sudskim postupcima pred Upravnim sudom daju merljiv okvir za procenu operativnog okruženja projekta Jadar.
