AMG Lithium, nemačka podružnica kompanije AMG Critical Materials N.V., pokrenula je strateški korak usmeren na jačanje evropskog lanca snabdevanja litijumom za industriju baterija. Operacije kompanije u Bitterfeld-Wolfen stavljene su u fokus, uz cilj da se izgradi rafinerijski kapacitet za proizvodnju litijumskih proizvoda pogodnih za baterije. Inicijativa je pozicionirana kao doprinos planu Evropske unije da obezbedi ključne sirovine za domaću industrijsku bazu.
Kompanija je predstavila nameru da izgradi postrojenje za rafinisanje litijuma do stepena baterijskog kvaliteta, čime se smanjuje oslanjanje na posredničke tokove u lancu snabdevanja. U izjavi izvršnog rukovodstva, Stefan Scherer, izvršni direktor AMG Lithia, naglasio je cilj da se do 2028. godine uklone kineski posrednici iz lanca snabdevanja. Ovakav pristup direktno utiče na strukturu nabavki i troškova u segmentu prerade, gde su geografska koncentracija i kontrola nad kapacitetima posebno osetljivi.
Odluka dolazi u trenutku kada EU pooštrava regulatorni okvir za kritične sirovine. Kritično je to što je uveden Critical Raw Materials Act (CRMA), koji postavlja merila domaćih kapaciteta duž lanca snabdevanja, uključujući vađenje, preradu i reciklažu. CRMA uvodi zahtev da najmanje 10% godišnje potrošnje kritičnih sirovina bude izvađeno u EU, uz značajan deo kapaciteta prerade i reciklaže lociran unutar Unije.
Regulativa istovremeno ograničava koncentracioni rizik u nabavkama strateških materijala. Prema CRMA, nabavka strateških sirovina iz bilo koje pojedinačne treće zemlje ne sme prelaziti 65% na relevantnom nivou prerade. Za proizvođače i prerađivače to znači da ugovorne strukture i tokovi materijala moraju biti usklađeni sa kvotama, kako bi se zadržala usklađenost kroz različite faze vrednosnog lanca.
U kontekstu geopolitike, Melanie Müller iz German Institute for International and Security Affairs (SWP) ukazala je na potrebu koordinacije potreba država članica EU. Razlog je konkurentski pritisak globalnih igrača poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država na tržištima metala i sirovina. Dominacija Kine u globalnim metalnim tokovima prepoznata je kao faktor koji može opteretiti evropske lance snabdevanja tokom tranzicije ka industrijama povezanim sa zelenom transformacijom i digitalizacijom.
Za industrijske aktere posebno je relevantno što CRMA cilja diversifikaciju izvora do 2030. godine, ali ostvarenje zavisi od brzine razvoja kapaciteta. Scherer je istakao da će dostizanje cilja EU o domaćoj proizvodnji od 10% do 2030. godine zahtevati značajna ulaganja i vreme. U praksi, razvoj rudnika litijuma od otkrića do proizvodnje traje tipično oko 17 godina, što dodatno komplikuje usklađivanje regulatornih rokova i realne dinamike projekata.
Pored vremenskog horizonta, finansijska dimenzija predstavlja ključnu barijeru za nove prerađivačke pogone. Ulaganja za uspostavljanje postrojenja za proizvodnju litijum-hidroksida procenjuju se u rasponu od 500 miliona do 1 milijarde evra. To direktno utiče na odluke o faziranju projekata i na strukturu finansiranja kada se tržišni ciklusi menjaju, naročito u segmentu gde cene mogu brzo oscilovati.
Scherer je naglasio važnost ulaganja u projekte vezane za robne sirovine, ali je istovremeno ukazao na oprez zbog nedavnog pada cena litijuma. Takav signal je relevantan za procenu rizika kod kreditnih institucija i investicionih odbora, jer kombinacija tržišne volatilnosti i dugog perioda realizacije može produžiti povrat kapitala. U isto vreme, očekivanja o domaćim kapacitetima prerade povećavaju pritisak da se projekti ne odlažu predugo.
Na nivou politike podrške privatnim resursnim projektima najavljen je zajednički inicijalni okvir između Francuske, Italije i Nemačke za prikupljanje 2,5 milijarde evra. Cilj tog mehanizma je da obezbedi početno finansiranje koje bi trebalo da olakša pokretanje ili ubrzanje pojedinih inicijativa duž lanca vrednosti. Međutim, stručnjakinja za robne materijale Alice Yu izrazila je sumnju da sama državna sredstva mogu biti dovoljna da pokrenu obim ulaganja potrebnih za preradu i stabilno snabdevanje.
U tom smislu, razmatra se i pitanje kako popuniti jaz u rafinerijskim kapacitetima s obzirom na to da Kina ima značajno prisustvo u globalnoj proizvodnji baterija. Ako se posmatra logika industrijskih lanaca, dostupnost tehnologije i kapitala u preradi litijuma postaje jednako važna kao i sirovinska osnova. Za evropske kompanije to znači da će usklađivanje regulatornih zahteva CRMA sa realnim kapacitetima prerade ostati centralno pitanje narednih godina.
AMG Lithium time pozicionira svoj nemački razvojni korak kao odgovor na kombinaciju regulatornog okvira EU i potrebe za pouzdanim ulazima za baterijsku industriju. Izgradnja rafinerije baterijskog kvaliteta u Bitterfeld-Wolfenu uklapa se u nastojanje da se smanji oslanjanje na posredničke tokove do 2028. godine. Istovremeno, trajanje rudarskih projekata od oko 17 godina pokazuje koliko su vremenski horizonti različitih segmenata lanca snabdevanja ključni pri planiranju kapaciteta.
