U fokusu domaće i regionalne rasprave o kritičnim sirovinama ponovo se našao projekat Jadar kod Loznice, nakon javnog sukoba između predstavnika ekološke inicijative i kompanije povezane s Rio Tinto. Protivljenje se, prema izjavama, oslanja na tvrdnje da se radovi i finansijska dinamika ne poklapaju s odlukama države o ukidanju planskog dokumenta. Istovremeno, kompanija odbacuje optužbe da su podaci iz izveštaja išta drugo do redovno finansijsko izveštavanje.
Bojana Novaković iz pokreta Marš sa Drine ponovila je stav da ne želi rudnik litijuma u dolini Jadarskog područja kod Loznice, čak i ako bi kompanija ispunjavala standarde Evropske unije. Na konferenciji za medije odbacila je pokušaj, kako je navela, da se njene tvrdnje o finansijskim podacima iz izveštaja o implementaciji projekta Jadar ospore bez dodatnih dokumenata. Prema njenim rečima, Marš sa Drine objavljuje podatke iz dostupnih spisa i finansijskih izveštaja kompanije Rio Tinto, a osporavanje bi moralo biti potkrepljeno činjenicama.
Rio Tinto je prethodno „snažno odbacio“ sve tendenciozne navode i optužbe da podaci iz njihovih izveštaja predstavljaju nešto drugo osim uobičajenih finansijskih izveštaja. Novaković je problem eksploatacije litijuma predstavila kao širi evropski fenomen, uz napomenu da postoje projekti van Srbije koji se finansiraju sredstvima Evropske komisije u partnerstvu s Rio Tinto. U tom kontekstu navela je da Evropska komisija finansira Rio Tinto kroz Vector projekat, koji uključuje naučnike radi analize stavova opozicije i lokalnog stanovništva, uz cilj pridobijanja pristanka na rudarstvo.
Prema njenim navodima, u Vector projekat uloženo je 6 miliona evra. Novaković je ocenila da medijski narativ u kojem se tvrdi da Marš sa Drine i stanovnici Jadarskog područja „ne govore istinu“, bez objavljenih dokaza i dokumenata, predstavlja „amaterski marketing“. Posebno je istakla da joj ništa ne pokazuje da Rio Tinto ima interes da rešava klimatsku krizu, već da se kompanija takvim porukama predstavlja kao „spasilac sveta“.
U raspravi o regulatornom okviru pomenut je Critical Raw Materials Act, koji obuhvata litijum i dovodi se u vezu s projektom Jadar. Novaković je naglasila da svaka država članica EU ima pravo veta na projekte na svojoj teritoriji, te da Srbija koristi veto na ovaj projekat. Dodala je da joj nisu relevantne evropske regulative ako bi to značilo uspostavljanje rudnika u prostoru koji smatra čistim po pitanju zemljišta, voda i vazduha.
Pravni argumenti prešli su na finansijsku dimenziju projekta nakon izlaganja advokata Sretena Đorđevića. On je naveo da se u godišnjem izveštaju za 2023. godinu koji je Rio Sava dostavila Poreskoj upravi Srbije vidi trend povećanih troškova vezanih za Jadar, iako je projekat ukinut odlukom Vlade u januaru 2022. godine. Đorđević tvrdi da se razvoj projekta odvija brže nego tokom 17 godina postojanja kompanije.
Đorđević je dodao da u dokumentaciji dostavljenoj Agenciji za privredne registre (APR) nema indikacija da se Jadar zaustavlja, već da se nastavlja „bez umanjenja intenziteta“. Prema njegovim navodima, Rio Tinto je kroz svoje povezane subjekte ulagao 511,2 miliona evra u Jadar od osnivanja Rio Save, pri čemu je većina sredstava korišćena za pokrivanje gubitaka prethodnih godina. Gubici su dostigli 487,8 miliona evra do kraja 2023. godine.
Advokat je naveo i strukturu rezultata: od 2019. do 2023. godine kompanija je imala neto gubitak od 44,5 milijardi dinara, što poredi sa periodom do 2018. kada su gubici bili 12,6 milijardi dinara. U njegovoj interpretaciji to predstavlja veliko ulaganje koje se generiše kao gubitak jer nema proizvodnje. Ovakav prikaz direktno utiče na način na koji se troškovi projekta čitaju kao faza pripreme ili kao kontinuirana aktivnost bez operativnog učinka.
Kada je reč o rashodima, Đorđević je izdvojio dve ključne stavke unutar troškova Rio Save. Prva su „ostale analize i usluge istraživanja“, gde je potrošeno 173 miliona evra, povezano sa troškovima bušaćih radova i eksploatacionih bunara te troškovima studije izvodljivosti. Druga stavka odnosi se na usluge koje nisu vezane za proizvodnju, gde je potrošeno 143 miliona evra.
On je pojasnio da su usluge bez proizvodnje troškovi konsultantskih usluga u zemlji i kod povezanih subjekata u inostranstvu radi istraživanja projekta Jadar. Đorđević je naveo da je studija izvodljivosti predata nadležnim organima u finalnoj formi još 2021., pa smatra nejasnim da li su podaci netačni ili se radi nova studija ili se troškovi preusmeravaju pod drugu stavku. U tom delu rasprave akcenat je na tome kako računovodstvene kategorije objašnjavaju kontinuitet aktivnosti nakon ukidanja planskog osnova.
Pored toga, Đorđević tvrdi da je ukupno od 2019. do 2023. godine utrošeno 332 miliona evra za realizaciju projekta Jadar preko povezanih lica u zemlji i inostranstvu. Naveo je da imena povezanih subjekata u zemlji nisu navedena osim firme „Dunav Exploration“. Takođe je izrazio razumnu sumnju da su fakulteti u Beogradu, uključujući Poljoprivredni fakultet, bili angažovani na pripremi studije izvodljivosti.
Đorđević kaže da su navedena imena referentnih stručnjaka koji nisu učestvovali u pripremi studije izvodljivosti, uz obrazloženje u poslovnoj dokumentaciji kompanije da su to poslovne tajne. Dodao je i da su fakulteti odbili objavljivanje tih imena pozivajući se na tajnost podataka. U njegovom izlaganju pomenuto je mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja koje ocenjuje da imena profesora ne mogu biti poslovna tajna jer fakulteti finansiranje dobijaju iz budžeta.
Advokat je zatražio od APR-a objavljivanje svih podataka o transfernim cenama kroz ugovore kako bi bilo moguće utvrditi šta stoji iza troškova. Takođe navodi da su traženi podaci od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije o prihodima koje bi država ostvarila od eksploatacije litijuma kroz poreze, doprinose i naknade, ali su dobili odgovor „ništa“, jer su podaci redigovani. U tom smislu istakao je sumnju o povezanosti između Rio Tinta i države.
Pomenuta je i procena koju Đorđević pripisuje analizi predstavnika kompanije u okviru Ergo grupe: godišnji prihod Srbije od eksploatacije litijuma kroz poreze, doprinose i rudarske naknade bio bi oko 180 miliona evra. U toj analizi navodi se da bi država taj prihod ostvarila tek po isteku perioda subvencija, zbog čega Đorđević traži objavljivanje visine subvencija i njihovog trajanja. Time se otvara pitanje transparentnosti fiskalnog efekta projekta u odnosu na javne odluke o njegovom statusu.
U širem regulatornom okviru Đorđević ukazuje na to da se Rio Tinto vodi u registru EU kao lobistička organizacija uz napomenu „pristupanje Srbije EU“, što tumači kao indikator veze sa Vladom Srbije. Pored toga izrazio je želju da Rio Tinto pokrene sudski postupak protiv Marš sa Drine kako bi sud naložio otkrivanje svih poslovnih podataka prema njegovim tvrdnjama. Takođe očekuje reakciju Finansijske policije Poreske uprave koja može ponovo razmotriti poslovanje Rio Tinta radi otklanjanja sumnji.
Kada se rasprava spustila na terenske aktivnosti, Đorđević tvrdi da radovi nisu prestali uprkos protestima građana i ukidanju Prostornog plana za područje posebne namene. Kao primer naveo je prisustvo predstavnika građevinske kompanije Bechtel na području koje smatra relevantnim za projekat Jadar, uz tvrdnju da „ne kose travu“, uprkos izjavi predstavnika Rio Save koja to dovodi u vezu sa privremenim radovima ili pripremama. U njegovom prikazu ukinuti planski osnov nije prekinuo infrastrukturne tokove koji bi mogli služiti realizaciji projekta.
Navedeni infrastrukturni planovi uključuju brzu saobraćajnicu Lajkovac–Loznica koja se gradi, planiranu železničku prugu Valjevo–Loznica te radove na elektroenergetskoj mreži visokog napona Valjevo–Gornje Nedeljice. Đorđević pominje i gasifikaciju od Lazarevca do Gornjih Nedeljica kao aktivnost koja teče paralelno s drugim projektima u regionu. U istom kontekstu ističe se tvrdnja da Loznica već ima gasovodnu mrežu iz dva pravca: preko Šapca i preko Bosne.
Završni deo argumentacije odnosi se na dokumente Vlade koji po njegovim rečima navode da se ti projekti sprovode zbog velikih industrijskih ulaganja koja ne postoje u tom području bez realizacije projekta Jadar. Time se rasprava vraća na pitanje veze između planskih odluka države, budžetskih prioriteta infrastrukture i statusa projekta litijuma kod Loznice. U narednim fazama ključnu ulogu imaju dostupnost finansijskih podataka kroz javne registre i način na koji nadležni organi tumače kontinuitet aktivnosti nakon odluka o ukidanju planskog okvira.
