Ulaganja u nove kapacitete za proizvodnju čelika globalno su vođena vladinom intervencijom i drugim netržišnim ponašanjem, uprkos postojećem prekomernom kapacitetu, koji se pretvara u preveliku potražnju za sirovinama za proizvodnju čelika. Zelena tranzicija će u međuvremenu dovesti do dodatnog pritiska na snabdevanje sirovinama, rekao je šef čelične jedinice OECD Anthony de Carvalho, na regionalnom sastanku EUROMETAL-a za Centralnu Evropu u Krakovu u četvrtak.
Dodavanje kapaciteta za proizvodnju čelika se ubrzava nakon izvesne skromnosti pre nekoliko godina, sa globalnim kapacitetom projektovanim na 2,63 milijarde tona godišnje do 2025. Većina novih dodataka se dešava u Aziji, dok BOF čine 55% ukupnog dodatka, što znači pritisak na tradicionalne sirovine. Prebacivanje na proizvodnju čelika EAF, vođeno energetskim prelazom, će u međuvremenu vršiti pritisak na snabdevanje otpadom.
Zabrinjavajuće je što se kapaciteti dodaju u regionima u kojima potražnja ne raste tako brzo ili, u stvari, opada, kao što su Alžir, Vijetnam, Iran i Malezija. To znači višak kapaciteta koji će biti izvezen na svetska tržišta, čime se povećavaju postojeći disbalansi i rezultira „prezasićenjem ugljenikom“, primetio je de Carvalho na događaju kojem je prisustvovao Kallanish.
OECD procenjuje da bi dodavanje kapaciteta od 166 miliona u periodu 2023-2025. moglo da znači dodatnu potražnju od 196 miliona rude gvožđa, 94 miliona koksnog uglja i 58 miliona otpada.
Geografska koncentracija izvoznika sirovina takođe bi mogla biti problem u budućnosti. Na Južnu Afriku, na primer, otpada 70% svetskog izvoza hroma, pri čemu i EU i SAD zavise od njegove ponude. Ovo bi moglo predstavljati probleme u budućnosti ako Južna Afrika, ili druge zemlje sa mineralnim rezervama, odluče da prošire svoju industriju proizvodnje čelika i zadrže ove sirovine na svom domaćem tržištu. Svaka izvozna ograničenja koja uvedu moraće da se prate, rekao je de Carvalho.
Kina u međuvremenu prebacuje kapacitete za čelik sa niskom dodatom vrednošću u inostranstvo, dok se kreće dalje u lancu vrednosti u svojoj domaćoj proizvodnji. To znači povećano interesovanje za nabavku sirovina iz Afrike i Latinske Amerike, čime se povećava potražnja za kritičnim sirovinama.
Politički dijalog i koordinacija su stoga od suštinskog značaja kako bi se izbegle jednostrane protekcionističke mere i osigurala održivost lanaca snabdevanja čelikom u budućnosti, zaključio je de Carvalho.
