Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoNovi kapaciteti, sirovine pod pritiskom zelene tranzicije: OECD  

Novi kapaciteti, sirovine pod pritiskom zelene tranzicije: OECD  

Supported byspot_img
Supported byspot_img

 

Ulaganja u nove kapacitete za proizvodnju čelika globalno su vođena vladinom intervencijom i drugim netržišnim ponašanjem, uprkos postojećem prekomernom kapacitetu, koji se pretvara u preveliku potražnju za sirovinama za proizvodnju čelika. Zelena tranzicija će u međuvremenu dovesti do dodatnog pritiska na snabdevanje sirovinama, rekao je šef čelične jedinice OECD Anthony de Carvalho, na regionalnom sastanku EUROMETAL-a za Centralnu Evropu u Krakovu u četvrtak.

Dodavanje kapaciteta za proizvodnju čelika se ubrzava nakon izvesne skromnosti pre nekoliko godina, sa globalnim kapacitetom projektovanim na 2,63 milijarde tona godišnje do 2025. Većina novih dodataka se dešava u Aziji, dok BOF čine 55% ukupnog dodatka, što znači pritisak na tradicionalne sirovine. Prebacivanje na proizvodnju čelika EAF, vođeno energetskim prelazom, će u međuvremenu vršiti pritisak na snabdevanje otpadom.

Supported by

Zabrinjavajuće je što se kapaciteti dodaju u regionima u kojima potražnja ne raste tako brzo ili, u stvari, opada, kao što su Alžir, Vijetnam, Iran i Malezija. To znači višak kapaciteta koji će biti izvezen na svetska tržišta, čime se povećavaju postojeći disbalansi i rezultira „prezasićenjem ugljenikom“, primetio je de Carvalho na događaju kojem je prisustvovao Kallanish.

OECD procenjuje da bi dodavanje kapaciteta od 166 miliona u periodu 2023-2025. moglo da znači dodatnu potražnju od 196 miliona rude gvožđa, 94 miliona koksnog uglja i 58 miliona otpada.

Geografska koncentracija izvoznika sirovina takođe bi mogla biti problem u budućnosti. Na Južnu Afriku, na primer, otpada 70% svetskog izvoza hroma, pri čemu i EU i SAD zavise od njegove ponude. Ovo bi moglo predstavljati probleme u budućnosti ako Južna Afrika, ili druge zemlje sa mineralnim rezervama, odluče da prošire svoju industriju proizvodnje čelika i zadrže ove sirovine na svom domaćem tržištu. Svaka izvozna ograničenja koja uvedu moraće da se prate, rekao je de Carvalho.

Kina u međuvremenu prebacuje kapacitete za čelik sa niskom dodatom vrednošću u inostranstvo, dok se kreće dalje u lancu vrednosti u svojoj domaćoj proizvodnji. To znači povećano interesovanje za nabavku sirovina iz Afrike i Latinske Amerike, čime se povećava potražnja za kritičnim sirovinama.

Politički dijalog i koordinacija su stoga od suštinskog značaja kako bi se izbegle jednostrane protekcionističke mere i osigurala održivost lanaca snabdevanja čelikom u budućnosti, zaključio je de Carvalho.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Snabdevanje sirovinama je put ka evropskoj održivosti i digitalnoj tranziciji

Evropa se suočava sa odlukama koje će direktno uticati na njenu sposobnost da realizuje ciljeve navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je ključan za omogućavanje dvostruke tranzicije ka održivosti i digitalizaciji. Jedan put podrazumeva zavisnost, koju karakteriše napuštanje...

Nemačko udruženje WV Stahl poziva na brzo sprovođenje politike industrijskog razvoja

Prognoza globalne potražnje za čelikom WorldSteel asocijacije ukazuje na oporavak tražnje između 2024-2025, sa projektovanim rastom od 1-2% nakon pada izazvanog krizom COVID-19 u 2020. Povratak Nemačke svom statusu industrijskog središta zavisi od brzine sprovođenja politike industrijskog razvoja zemlje, smatraju...

Prošlost, sadašnjost i budućnost evropskog rudarstva

Od otkrića plemenitih metala do vađenja uglja, evropsko rudarsko nasleđe proteže se milenijumima. Na svom vrhuncu pre 150 godina, evropsko rudarstvo je činilo 40% globalne proizvodnje, što je podstaklo uspon moćnih nacija i pokretalo industrijalizaciju. Danas Evropa doprinosi sa...
error: Content is protected !!