Kompanija Adriatic Metals, koja se fokusira na rudarstvo u Evropi, dobila je odobrenje vlade za početak izgradnje postrojenja za skladištenje rudarskog otpada u svom rudniku srebra Vareš u Bosni i Hercegovini. Dozvola omogućava odlaganje jalovine—odbačenog rudarskog materijala—do decembra 2024. godine.
Odobrenje je usledilo nakon odluke suda iz jula koja je ograničila korišćenje državnog šumskog zemljišta za skladištenje rudarskog otpada. Kao rezultat toga, kompanija je odabrala alternativnu lokaciju u bivšem rudniku na otvorenom Veovača, udaljenom oko dva kilometra od postrojenja za preradu u Varešu, gde Adriatic ima punu vlasničku kontrolu. Novo postrojenje koristiće metodu „suvog odlaganja,” koja omogućava sigurno skladištenje čvrste jalovine bez potrebe za rezervoarom tečnosti, što je stabilnija opcija u poređenju sa tradicionalnim jalovinskim bazenima. Skladište jalovine Veovača (TSF) biće izgrađeno u dve faze, pri čemu je prva faza osmišljena da primi otpad od četiri do pet godina proizvodnje. Očekuje se da će početna faza koštati oko 5 miliona dolara i biti završena do kraja 2024. godine.
Trenutno, skladište jalovine Adriatic-a ima maksimalni kapacitet od približno 133.000 tona, što se očekuje da bude popunjeno u prvom ili drugom mesecu 2025. godine. Kompanija planira da završi početnu fazu izgradnje skladišta Veovača TSF pre tog roka kako bi izbegla uticaj na proizvodnju ili prelazak na komercijalne operacije.
Proizvodnja u Varešu započela je ranije ove godine, označavajući ga kao prvi novi rudnik u Evropi u više od jedne decenije. Nova generalna direktorka Laura Tajler najavila je početkom oktobra da je operacija u završnoj fazi postizanja ciljnog kapaciteta prerade od 800.000 tona.
U 2023. godini Adriatic Metals je činio gotovo 22% stranih direktnih investicija u Bosni i doprinosio je sa 2% bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje, ulažući 69% svog ukupnog kapitala, odnosno 155 miliona dolara, u 739 kompanija širom zemlje.
Nakon ove objave, akcije kompanije Adriatic Metals porasle su na tržištima u Sidneju i Londonu. U Australiji, akcije su završile trgovanje s porastom od preko 4% na 4,30 australijskih dolara, dok su u Velikoj Britaniji cene akcija porasle za 3,7% na 221 peniju do 14 časova po lokalnom vremenu, što je rezultiralo tržišnom kapitalizacijom od 720 miliona funti (935 miliona dolara).
