Očekuje se da će Livistina nova hemijska fabrika za litijum, za koju se predviđa da će početi da proizvodi 2026. godine, u početku proizvoditi 40.000 tona godišnje litijumskih proizvoda za baterije, ili 30.000 tona litijum hidroksida i 10.000 tona ekvivalenta litijum karbonata (LCE) godišnje.
Ovo je dovoljno da zadovolji potrebe baterija za oko 850.000 električnih vozila (EV), sa potencijalom da se udvostruči proizvodni kapacitet kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnim vozilima i zahtevi za visokokvalitetnim, lokalno rafinisanim litijumskim hemikalijama, kaže Livista.
Kompanija je saopštila da će reciklirana sirovina biti ključna za smanjenje uticaja fabrike na životnu sredinu uz povećanje energetske nezavisnosti i bezbednosti Evrope. Mnogi proizvođači originalne automobilske opreme (OEM) fokusiraju se na obezbeđivanje materijala od recikliranog sadržaja sa nižim ugljičnim otiskom u pokušaju da ispune ciljeve sa nultom neto emisijom.
Crna masa – praškasti ostatak napravljen od litijuma, nikla, kobalta i drugih sirovina koji nastaje kada se litijum-jonske baterije rastavljaju i usitnjavaju, može se povratiti i ponovo upotrebiti. Fastmarkets je nedavno lansirao nedeljne indikatore plaćanja za crnu masu u Južnoj Koreji.
Pored toga, rafinerija Livista će primati spodumen, sirovi litijum karbonat i litijum sulfat, direktno iz rudnika.
Inženjerska i tehnološka firma Technip Energies je izabrana da isporuči od početka do kraja inženjering i dizajn (FEED), kao i detaljnu studiju izvodljivosti za rafineriju, uključujući rane radove na proširenju kako bi se udvostručio njen kapacitet. Technip će takođe izvršiti pre-FEED za drugu fabriku, na osnovu dizajna prve fabrike u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja ukupnih troškova, dodao je Livista.
„Ova saradnja će postaviti put ka popunjavanju kritične praznine u evropskom lancu snabdevanja električnim vozilima i litijum-jonskim baterijama, jer se skoro sav litijum trenutno prerađuje u Aziji“, rekao je Jean-Marc Ichbia, glavni operativni direktor Liviste.
On je dodao: „Kapacitet naših fabrika da prihvataju reciklirane materijale za baterije učiniće nas ključnim delom cirkularne ekonomije i podržaće naše kupce u nabavci litijuma direktno u Evropi. Livista će takođe podržati EU sa svojim ciljevima rasta električnih vozila i nabavkom lokalnih materijala, uz kretanje ka energetskoj nezavisnosti.
Razvoj Livistine rafinerije hemikalija za litijum u Evropi dolazi sa potezom regiona da se uskladi sa zahtevima Zakona o kritičnim sirovinama, koji nalaže da sve baterije proizvedene u Evropi sadrže minimalni procenat proizvoda litijumskih baterija proizvedenih lokalno do 2030. godine.
Izvan Azije, tačka prigušenja u lancu snabdevanja baterijama je na srednjem nivou obrade. Iako je planirano više snabdevanja za preradu i rudarske kompanije su krenule dalje niz lanac snabdevanja, srednji lanac vrednosti koji pretvara sirovine u litijumske hemikalije i dalje je pod značajnim pritiskom.
Prema Livisti, očekuje se da će evropska potražnja za litijumskim hemikalijama dostići 400.000 tona godišnje do 2030. godine.
