Grupacije za zaštitu životne sredine i lokalne zajednice pokrenule su pravni postupak protiv Evropske komisije zbog odluke da se litijumski rudnik u severnom Portugalu proglasi „strateškim“. Tužba, koju su podneli Associação Unidos em Defesa de Covas do Barroso (UDCB) i ClientEarth, tvrdi da je Komisija ignorisala sve veće dokaze o ekološkim, socijalnim i bezbednosnim rizicima povezanima sa Baroso litijumskim projektom.
Ove grupe traže poništenje odobrenja EU i razjašnjenje obaveza Komisije prema Zakonu o kritičnim sirovinama, koji je stupio na snagu 2024. godine, a koji ima za cilj obezbeđivanje održivog pristupa esencijalnim sirovinama uključujući litijum, kobalt i nikl, koji su ključni za zelene i digitalne tranzicije do 2030. godine.
Baroso rudnik, koji sadrži najveći depozit spodumena u Evropi sa više od 39 miliona metričkih tona, bio je među 47 projekata sirovina označenih kao „strateški“ u martu 2025. godine. Ova oznaka ubrzava razvoj projekta olakšavanjem dozvola, poboljšanjem pristupa finansiranju i smanjenjem administrativnih prepreka.
Kritičari ističu da ovaj potez stavlja brzinu ispred bezbednosti. Nik Völker iz MiningWatch Portugal upozorio je da to „pravda ekološko uništavanje i štetu lokalnim zajednicama“, zanemarujući neizvesnu ekonomiku litijuma i fragmentisanu evropsku lanac snabdevanja baterijama.
Prethodni zahtevi MiningWatch Portugal, UDCB-a i ClientEarth-a za uklanjanje Baroso projekta sa strateške liste odbijeni su od strane Komisije. Zvaničnici su naglasili da je potpuno poštovanje zakona EU o životnoj sredini odgovornost Portugala, uključujući upravljanje vodama, biodiverzitetom i otpadom.
Tužba ukazuje na to da označavanje projekta kao „strateškog“ protivreči pravnim principima EU, posebno kada se zanemaruju dokumentovani rizici po vodu, ekosisteme, ljudsko zdravlje i sredstva za život. Grupe insistiraju da energetska tranzicija mora poštovati zakon, nauku i pravdu, umesto da ruralne oblasti postanu „žrtvene zone“. Litijumske operacije Barosa razvija kompanija Savannah Resources koja je nedavno dobila 110 miliona evra (130 miliona dolara) državnog finansiranja, što naglašava stratešku važnost ovog projekta za ambicije Evrope u oblasti baterija i električnih vozila.
Litijum je ključan za električne automobile, prenosive elektronike i skladištenje energije u mreži. Rudarenje u Barosu oslanja se na ekstrakciju spodumena, metodu koja se razlikuje od rudarenja iz slane vode ali takođe zahteva značajne količine vode.
Proces ekstrakcije nosi ozbiljne ekološke rizike: iscrpljivanje akvifera, hemijsko zagađenje i ometanje ekosistema. Lokalne zajednice suočavaju se sa potencijalnim pretnjama po pitku vodu, poljoprivredu i biodiverzitet, što izaziva zabrinutost o tome da li brzi razvoj odgovara ciljevima održivog lanca snabdevanja.
Ovaj slučaj pred Evropskim sudom pravde postaviće pitanje kako EU balansira između snabdevanja strateškim mineralima i zaštite životne sredine te društvene odgovornosti. Sa litijumom u centru planova kontinenta za električna vozila i skladištenje energije, ishod ovog slučaja mogao bi oblikovati buduće odobrenja projekata, prioritete finansiranja kao i širi pristup upravljanju kritičnim sirovinama u Evropi.
