Italijanska energetska kompanija Eni najavila je stratečku finansijsku poziciju u razvoju litijuma kroz sporazum sa Black Giant SpA, čileanskim društvom koje vodi projekat Black Giant u regiji Antofagasta. Dogovor je usmeren na obezbeđivanje direktnog pristupa razvoju resursa u jednoj od najznačajnijih svetskih zona za litijum. Ulaganje od 225 miliona dolara daje Eni udio i operativno povezivanje sa projektom koji se oslanja na tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma iz slanica. Takav model ulaska industrijskih grupa u projekte kritičnih sirovina sve češće kombinuje kapital, tehničku uključenost i prava na buduću proizvodnju.
Prema najavi objavljenoj 6. jula, Eni će steći 25% udela u Black Giant SpA. Društvo je nosilac projekta preko kojeg EnergyX iz SAD-a razvija Black Giant. Transakcija je strukturisana tako da Eni dobija mesto u upravnom odboru projektne kompanije, kao i pravo da kupi do približno 25% buduće proizvodnje litijuma. Time se finansijski interes veže za potencijalnu isporuku nizvodnim lancima koji zavise od stabilnog snabdevanja materijalima za baterije.
Projekt Black Giant planiran je da u prvim fazama razvoja proizvede do 52.500 tona godišnje litijum-karbonata. Lokacija projekta je u Čileu, u regionu Antofagasta, koji se ubraja među vodeće jurisdikcije za litijum. Tehnološki pristup zasniva se na EnergyX-ovoj tehnologiji direktne ekstrakcije litijuma (DLE) iz slanica. DLE platforma je predstavljena kao rešenje koje može povećati efikasnost oporavka u odnosu na tradicionalne metode isparavanja.
EnergyX navodi da je njegova DLE tehnologija podržana sa više od 150 patenata. U tehničkom smislu, direktna ekstrakcija se globalno posmatra kao pristup koji potencijalno može smanjiti potrebu za zemljištem, skratiti proizvodne cikluse i omogućiti obradu resursa koji bi konvencionalnim metodama bili teže iskoristivi. Za projekt poput Black Giant-a, ključna tačka ostaje sposobnost tehnologije da postigne stabilne rezultate pri industrijskim kapacitetima. To je posebno relevantno jer se DLE rešenja još nalaze u fazama šireg komercijalnog dokazivanja na nivou velikih postrojenja.
Procene EnergyX-a ukazuju da će ukupna investicija za Black Giant biti nešto ispod 1 milijarde dolara, uključujući troškove finansiranja. Kompanija takođe navodi da je obezbedila pismo o iskazanom interesovanju (letter of interest) vredno 690 miliona dolara od američke izvozne-kreditne agencije EXIM (Export-Import Bank). Važno ograničenje ostaje da EXIM podrška predstavlja indikaciju potencijalnog finansiranja, a ne konačnu obavezu zajma. Pre početka izgradnje potrebni su dodatni tehnički koraci, napredak u dozvolama i aranžmani finansiranja.
EnergyX je izneo i procene troškova zasnovane na inženjerskim studijama. Prema tim projekcijama, kapitalni intenzitet iznosi oko 14.500 dolara po toni godišnjeg proizvodnog kapaciteta, dok operativni troškovi iznose približno 2.944 dolara po toni litijum-karbonata. Ovi brojevi ukazuju na mogućnost konkurentne ekonomike unutar globalnog tržišta litijuma, ali ostaju interne procene koje treba potvrditi kroz komercijalnu izgradnju, puštanje u rad i dugoročnu operativnu fazu. Skaliranje DLE tehnologije predstavlja jednu od centralnih tehničkih prepreka koju investitori i zajmodavci prate kod novih projekata.
Eni-jev ulazak u čileanski projekat uklapa se u širi evropski okvir kritičnih sirovina gde se strategije snabdevanja ne oslanjaju isključivo na domaće izvore. Dok Evropska unija radi na proširenju kapaciteta za rudarstvo, preradu i reciklažu, velike industrijske grupe istovremeno traže međunarodne izvore kako bi diverzifikovale lance snabdevanja. U slučaju Black Giant-a, Eni kombinuje finansijsko učešće sa pravima na buduću proizvodnju i institucionalnom vezom kroz mesto u odboru. Takva struktura može biti relevantna za planiranje nabavki materijala za baterije i sisteme skladištenja energije.
Sporazum se takođe povezuje sa Eni-evim planovima da proširi aktivnosti povezane sa stacionarnom proizvodnjom baterija i rešenjima za skladištenje energije u Italiji. Pristup litijum-karbonatu može biti faktor za razvoj budućih lanaca snabdevanja kako raste potražnja za skladištenjem na nivou mreže, integracijom obnovljivih izvora i elektrifikacionim tehnologijama. Litijum se navodi kao strateški važan materijal zbog rasta električnih vozila i sistema za skladištenje energije. U tom kontekstu, prava na buduću proizvodnju postaju deo šireg industrijskog planiranja nizvodnih kapaciteta.
Transakcija odslikava i promenu načina finansiranja projekata kritičnih minerala na globalnom nivou. Umesto oslanjanja isključivo na tradicionalno rudarsko finansiranje, sve češće se pojavljuju kombinacije strateških industrijskih ulaganja, državama potpomognutog izvoznog kreditiranja, dugoročnih ugovora o otkupu i partnerstava sa proizvođačima nizvodnih proizvoda. Za razvojne kompanije to može značiti lakši pristup kapitalu za velike projekte, dok industrijski učesnici dobijaju mehanizme za obezbeđivanje budućih količina sirovine. U praksi, takve strukture zavise od toga koliko brzo projekti prelaze iz faze planiranja u fazu potvrđenih tehničkih performansi.
Iako Eni-jev equity angažman predstavlja konkretno finansijsko opredeljenje od 225 miliona dolara, Black Giant još mora da prođe kroz više ključnih koraka pre nego što postane operativan proizvođač litijuma. Budući uspeh zavisi od potvrde resursa litijuma, napretka ka ekološkim i rudarskim odobrenjima u Čileu i rešavanja upravljanja slanicama (brine-management). Takođe su potrebni rezultati koji potvrđuju performanse DLE tehnologije i uspešno skaliranje sa pilot sistema na komercijalnu proizvodnju. Tek nakon tih faza moguće je preciznije oceniti ostvarivost planiranih kapaciteta i ekonomiku projekta.
Ukoliko bi projekt ostvario očekivane rezultate oporavka i troškovne ciljeve pri industrijskoj razmeri, Black Giant bi mogao postati značajan novi izvor snabdevanja litijumom povezujući južnoameričke resurse sa evropskim potrebama za baterijama i skladištenjem energije. Za sada su dostupne procene o kapacitetu do 52.500 tona godišnje litijum-karbonata u ranim fazama razvoja i procenjeni ukupni investicioni okvir ispod 1 milijarde dolara, uz pismo o interesovanju EXIM-a od 690 miliona dolara kao signal potencijalnog finansiranja. Sledeći koraci ostaju vezani za tehničku validaciju, regulatorni proces i finalizaciju aranžmana koji bi omogućili početak izgradnje.
