Sektor rudarstva uranijuma pretrpeo je ogroman udarac nakon nuklearne nesreće u Fukušimi u Japanu 2011. godine i još uvek se u potpunosti oporavlja. Ali svet ima i druga hitna pitanja sa kojima se mora boriti: naime klimatske promene i izvlačenje milijardi svetskih siromašnih iz siromaštva.
Nuklearna energija može pomoći u oba slučaja i kao takva se vraća u modu. Među glavnim kandidatima na predstojećim predsedničkim izborima u SAD 2024, Robert Kenedi Junior je protiv nuklearne energije, dok su ostali glavni kandidati zaključani. Ron De Santis je u februaru rekao novinarima da je nuklearna energija najčistiji izvor energije “od svih”. Donald Tramp je profesionalac, a sadašnji predsednik ne može sebi da priušti da potkopa svoje zelene akreditive prelaskom sa nuklearnih na izvore energije sa većim emitovanjem.
Širom Kine grade se desetine nuklearnih elektrana, Francuzi su slavno pošteđeni mnogih hirova evropske energetske krize svojim značajnim ulaganjem u nuklearnu energiju, a druga elektrana su u fazi planiranja u drugim delovima sveta.
Dakle, potražnja za uranijumom se vratila, kao i rudari uranijuma.
Računa se da će 79.400 tona uranijama biti potrebno za napajanje svetskih nuklearnih reaktora do 2030. godine, u odnosu na 62.500 tona u 2021. Dalje, cifra će verovatno porasti na 112.300 tona uranijama 2040. godine.
U tom kontekstu, spot cene uranijama su se skoro udvostručile u poslednje dve godine, sa 31 USD po funti na trenutnu cenu od oko 57 USD po funti. To nije tako visoko kao 64 dolara u avgustu 2022. godine, ali svakako ukazuje na dugoročno jačanje cene.
Međutim, postoji dodatni sloj složenosti.
Na načine koji imaju neke sličnosti sa načinom na koji funkcioniše naftna industrija, kada cene oslabe, glavni proizvođači u Kazahstanu i Kanadi teže da smanje proizvodnju kako bi stvorili neku vrstu najniže cene.
Kada cena poraste, ponovo pokreću proizvodnju. To znači da iako je dugoročni trend možda u porastu, moglo bi se očekivati da događaji kažu da je bilo šta spektakularno na kartama. Ono što ovde verovatnije posmatramo je stalan, postepeni rast.
Imajući to na umu, nije iznenađujuće da mnoge rudarske kompanije koje su izložene uranijumu imaju i drugu imovinu u svom portfoliju. Ovo važi i za veći deo tržišta Ujedinjenog Kraljevstva, kao što je slučaj sa Rio Tintom i BHP-om, od kojih su oba glavna preduzeća sa uranijumom, i na manjem kraju.
Dakle, jedan od najperspektivnijih juniora uranijuma koji se nalaze na londonskoj berzi, Power Metal Resources (0,83 p), ima ogroman posed perspektivnog zemljišta u Kanadi, ali takođe ima raznovrsnu imovinu u drugim delovima sveta, uključujući zlato, nikl i drugi proste metale.
Isto tako, Thor Energy (0,23p) ima imovinu uranijuma u SAD, ali i osnovne metale i zlato na drugim mestima.
Kompanije poput ovih predstavljaju zanimljivu mešavinu ogromnog porasta sa odgovarajućom zaštitom ako se ispostavi da su određena sredstva propala. Razmišljanje je da samo jedna imovina treba da bude dobra da bi kompanija u celini i njeni akcionari postigli veliki uspeh.
U slučaju Power Metals-a, koji je nedavno pod novim menadžmentom, fokus se zaista u velikoj meri pomerio na uranijum u plodnom kanadskom basenu Atabaska.
Došli su veliki investitori u uranijum iz Kanade, poput Ricka Rula, i čini se da priča postaje sve popularnija. Ali ako je izlaganje čistom i jednostavnom uranijumu ono što je potrebno, onda se investitorima iz UK takođe predstavljaju dve druge opcije.
Tu je Geiger Counter Ltd, dugogodišnji fond fokusiran na uranijum koji vodi New City Investment Managers.
A tu je i Yellow Cake (416p), koji direktno kupuje i drži zalihe uranijuma, kao i druge investicije u industriju rudarstva uranijuma.
Međutim, za čiste rudare uranijuma, investitori će morati da traže dalje.
Kanadski Cameco je najveći i najugledniji, zatim Denison, a za njima i mnoštvo nadolazećih juniora raširenih širom Atabaske i bilo gde drugde u svetu.
