Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoKako će EU mehanizam za podešavanje granice ugljenika uticati na globalnu trgovinu...

Kako će EU mehanizam za podešavanje granice ugljenika uticati na globalnu trgovinu metalima

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Implementacija EU mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) je značajna kako bi se smanjio rizik od rasipanja ugljenika. Treba da jača svoj sistem trgovanja emisijama ,a verovatno će povećati potrošačke cene i uticati na trgovinske tokove metala. Takođe će podstaći proizvođače širom sveta da ubrzaju napore da smanje svoj ugljenični otisak.

Šta je CBAM?

Supported by

CBAM je postavljen da dopuni sistem EU za trgovinu emisijama (ETS), kako bi
pomogao u postizanju cilja bloka „Fit for 55“ o smanjenju emisija ugljenika za 55% do 2030.

CBAM bi se u početku primenjivao na uvoz proizvoda čija je proizvodnja intenzivno emituje ugljik i one sa najvećim rizikom od curenja ugljenika, uključujući cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik. CBAM je uglavnom ograničen na osnovne materijale i njihove ključne međuproizvode sa najširom pokrivenošću lanca vrednosti u sektoru čelika, pokrivajući i sirovine i nizvodno proizvedene proizvode.
Evropska komisija procenjuje da će CBAM pomoći u smanjenju emisije CO2 u
sektorima koje pokriva za 1% u EU i 0,4% u ostatku sveta do 2030. godine. Takođe predviđa da će CBAM smanjiti curenje ugljika u pet sektora za 29 % do 2030.

Kako će to raditi?

CBAM će se u početku primenjivati na šest industrija koje intenzivno koriste ugljenik: cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električna energija i vodonik. To su industrije u kojima postoji veći rizik od curenja ugljenika. Na kraju, cilj je da sav uvoz bude pokriven porezom na ugljenik.

Za odabrane industrije, probni period će početi u oktobru 2023. Tokom probnog perioda, uvoznici robe će morati da prijave samo emisije gasova staklene bašte (GHG) ugrađene u njihov uvoz (direktne i indirektne emisije), bez ikakvih finansijskih plaćanja ili prilagođavanja. Iako se po nacrtu uredbe neće računati indirektne emisije za gvožđe i čelik, aluminijum i vodonik. Međutim, vremenom je sigurno pretpostaviti da će indirektne emisije takođe biti uključene za ove sektore.
Direktne emisije su one emisije nastale tokom proizvodnog procesa nad kojima proizvođač ima direktnu kontrolu. Indirektne emisije se odnose na emisije iz proizvodnje električne energije koja se troši u proizvodnom procesu.
CBAM će stupiti na snagu od 1. januara 2026. godine i uvoznici će morati svake godine da deklarišu količinu robe uvezene u EU u prethodnoj godini i svoj ugrađeni GHG. Zatim će predati odgovarajući broj CBAM sertifikata. Cena sertifikata će biti izračunata u zavisnosti od prosečne nedeljne aukcijske cene EU ETS dozvola izražene u evrima po toni emitovanog CO2. Postepeno ukidanje besplatne alokacije u okviru EU ETS-a odvijaće se paralelno sa uvođenjem CBAM-a u periodu 2026-2034.godine.
Neki dobavljači možda neće moći da obezbede neophodne podatke o emisijama
uvoznicima iz EU, i to po standardu koji zahteva EU. U ovim slučajevima će se koristiti podrazumevani podaci o emisiji, što bi moglo biti kažnjivo. Ovo očigledno predstavlja rizik za neke zemlje/dobavljače koji jednostavno nemaju ovaj nivo podataka. CBAM se neće primenjivati na Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku s obzirom da oni već učestvuju u EU ETS ili je njihov domaći ETS povezan sa njim, kao što je slučaj sa Švajcarskom. Pored toga, roba uvezena iz zemalja koje imaju cenu ugljenika može nadoknaditi iznos plaćen u okviru CBAM-a za iznos koji je ekvivalentan njihovoj domaćoj ceni ugljenika.

Kako su trgovinski partneri reagovali na CBAM?

Iako CBAM neće biti implementiran nekoliko godina, njegov predlog je već izazvao reakciju brojnih trgovinskih partnera EU koji su kritikovali blok zelenog protekcionizma.
Sjedinjene Države, Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika i nekoliko drugih izrazili su
zabrinutost da će nova pravila dodatno zakomplikovati trgovinu i povećati troškove izvoza za proizvođače koji nisu iz EU.
Postoji mogućnost da bi trgovinski partneri EU mogli da izaberu da uzvrate i nametnu barijere uvozu iz EU kao odgovor. Oni bi takođe mogli da izazovu politiku EU u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Kina je već zatražila od EU da opravda svoj ulazni porez na granicu ugljenika u STO, što sugeriše da bi mogla da ospori zakon na trgovinskim sudovima. Kinesko ministarstvo trgovine objavilo je prošlog meseca dokument u kojem se navodi da vlada i preduzeća treba da planiraju kako da odgovore na nadolazeće promene što je pre moguće.
Odbijanje brojnih ključnih trgovinskih partnera dolazi uprkos tome što neke od ovih zemalja imaju sopstveni porez na ugljenik u nekom ili onom obliku. Oko 40 zemalja i više od 20 gradova, država i pokrajina širom sveta već koristi mehanizme za određivanje cena ugljenika, a više planira da ih primeni u budućnosti, prema Svetskoj banci. Sve u svemu, ove šeme cena ugljenika koje sada postoje pokrivaju oko polovinu njihovih emisija, što znači oko 13% godišnjeg globalnog GHG.
Problem je u tome što većina ovih ugljeničnih mehanizama širom sveta nije u skladu sa EU ETS. Ovo se odnosi ili na pokrivenost i/ili jednostavno na nivo na kome je cena ugljenika. Dozvole za ugljenik u EU trguju sa značajnom premijom u odnosu na većinu cena ugljenika širom sveta. Na primer, kineski ETS, koji za sada pokriva samo generatore električne energije, trguje se po ceni od oko 8 USD/t u odnosu na tržište EU koje trguje u regionu od 100 USD/t. Razlika će morati da se nadoknadi za uvoz u EU.
Jedina zemlja koja ima uporedivu cenu ugljenika sa EU je Velika Britanija. U stvari, tokom 2022. godine, UK ETS je trgovao sa premiju u odnosu na EU. Međutim, za sada će roba uvezena iz Velike Britanije i dalje biti predmet CBAM-a. Iako bi očigledno imalo smisla povezati ovo, kao što se vidi sa Švajcarskom. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva pokrenula je konsultacije o tome da li da uvede UK CBAM kao deo svoje neto nulte strategije, dok se takođe vode razgovori sa EU o tome da li povezati sisteme cena ugljenika u bloku sa UK.

U idealnom slučaju, trebalo bi da postoji standardna cena ugljenika širom sveta, ali šeme cena ugljenika se veoma razlikuju po svojoj ozbiljnosti i obimu. Usklađivanje poreza na ugljenik na globalnom nivou je mnogo lakše reći nego uraditi.

Uticaj CBAM-a

Prvi i najočigledniji uticaj implementacije CBAM-a je da će se evropski potrošači suočitisa višim cenama. Ovo nije samo zato što će uvoz biti skuplji, već i zato što će se dodela besplatnih dozvola za određeni broj ovih domaćih sektora postepeno smanjivati kako se CBAM postepeno uvodi, što će povećati troškove za proizvođače iz EU. Međutim, s obzirom da će period postepenog ukidanja besplatnih naknada trajati od 2026. do 2034. godine, uticaj će se osećati postepeno. Obaveze izveštavanja u vezi sa CBAM-om će također povećati troškove, koji će se verovatno preneti i na potrošače.
Curenje ugljenika i dalje predstavlja rizik sa CBAM-om. Koliki će rizik zaista zavisiti od toga koliko će se CBAM primenjivati nizvodno. Nacrt zakona je pokušao da reši ovo.
Tako će, na primer, CBAM ići relativno daleko u lancu vrednosti čelika, pokrivajući čak i zavrtnje i navrtke.
Trgovinski tokovi će takođe verovatno biti pogođeni. To će se osetiti i kod uvoza i kod izvoza. Što se tiče izvoza, eventualno ukidanje besplatnih dozvola imaće uticaj na izvoznu konkurentnost evropskih sektora u daljem toku. Način da se ovo svede na minimum bio bi ponuditi rabat koji je ekvivalentan ceni ugljenika na obim izvoza, što bi uklonilo nedostatak za evropske izvoznike. Međutim, to je malo verovatno, s obzirom da se ne bi baš uklopilo u ciljeve EU za dekarbonizaciju.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Komunikacione strategije u industrijskom i energetskom sektoru

Efikasna komunikacija unutar industrijskih i energetskih kompanija je neophodna iz više razloga, uključujući upravljanje projektima, bezbednosne protokole, tehničko rešavanje problema i integraciju novih tehnologija. Elevatepr.digital donosi ključne aspekte i najbolje prakse za komunikaciju u ovim industrijama: 1. Tehnička dokumentacija - Sveobuhvatni...

Putevi evropske industrijske dekarbonizacije

Politika EU o ugljeniku daleko od toga da je jedini izvor promena za industriju EU. Geopolitičke, regulatorne, tržišne i finansijske snage streme ka tehnološkoj promeni kakva nije viđena od industrijske revolucije. Kompanije iz EU treba da razumeju novo okruženje,kao...

Utiranje puta ka čistijem niklu

Tržište nikla se brzo razvija Zelena tranzicija zahteva snabdevanje sirovinama, pri čemu će se nikl pojaviti kao ključni faktor ove transformacije. U svom radu T&E razmatra trenutno globalno tržište nikla, potencijal Evrope i način za održivi izvor nikla. Nikl u litijum-jonskim...
error: Content is protected !!