Evropska unija se priprema za novu fazu programa Horizon Evropa 2028–2034, koja se ne odnosi samo na istraživačku politiku, već je postala ključna za industrijsku budućnost Evrope. Usled sporog rasta produktivnosti, odlivanja kapitala ka Sjedinjenim Američkim Državama, agresivne industrijske politike Kine i širenja razlika u kapacitetima za skaliranje dubokih tehnologija, finansiranje inovacija u EU postalo je izazov za konkurentnost.
U ovom kontekstu, Orgalim, koji predstavlja inženjerske, električne, mehaničke i ICT industrije Evrope, pozicionira Horizon Evropa kao glavni motor industrijske inovacije EU. Da bi Evropa zadržala tehnološku relevantnost, program mora direktno ojačati svoju industrijsku bazu, a ne samo akademsku izvrsnost.
Industrije koje zastupa Orgalim generišu godišnji promet od oko 2.7 triliona evra i podržavaju više od 11.5 miliona radnih mesta širom EU. Ove sektore čine napredna proizvodnja, automatizacija, industrijski poluprovodnici, digitalni sistemi i obnovljive energetske tehnologije, uključujući obradu strateških sirovina kao što je litijum, koji je ključan za evropske lance snabdevanja baterijama.
Umesto da se fokusira isključivo na ranu nauku, Orgalim ističe da se uspeh mora meriti sposobnošću Evrope da pretvara istraživanje u skaliranu industrijsku proizvodnju i globalne izvoze.
Iako Evropska unija dosledno proizvodi vrhunska istraživanja i robusne patente u sektorima kao što su sistemi za vodonik, industrijska veštačka inteligencija i napredne baterije, velika komercijalizacija često se dešava drugde. Od fabrika poluprovodnika do gigafabrika baterija i proizvodnje opreme za čiste tehnologije, Evropa često prednjači u otkrićima ali kasni sa industrijskom primenom.
Za Orgalim, Horizon Evropa 2028–2034 predstavlja strukturalnu priliku da se zatvori ova razlika kroz sistemske reforme. Evropska komisija je predložila indikativni budžet od gotovo 175 milijardi evra za sledeći ciklus Horizon Evropa. Iako Orgalim pozdravlja ovu ambiciju i posvećenost pojednostavljenju procedura dodeljivanja sredstava, naglašava da sama količina sredstava neće rešiti deficit skaliranja u Evropi.
Bez odlučujuće promene ka primenjenom istraživanju i jačoj industrijskoj upravi, dodatni resursi mogu samo reprodukovati prethodne neefikasnosti. Europa ne nedostaje ideja; nedostaje joj brzina industrializacije i mehanizmi ulaganja koji mogu konkurisati globalno.
Reforma upravljanja je još jedan ključni aspekt Orgalimove pozicije. Tradicionalno su prioriteti Horizon Evrope oblikovani političkim misijama sa nedovoljnom direktnom uključenosti industrijskih lanaca vrednosti odgovornim za komercijalizaciju. Ova strukturna disonanca slabi inovativnost Evrope.
Orgalim predlaže formiranje Tehnološkog saveta koji će biti usidren u industriji kako bi osigurao da dizajn programa odražava stvarne uslove — uključujući dinamiku lanca snabdevanja i regulativne okvire. U sektorima vezanim za stratešku autonomiju i napredne industrijske sisteme ključno je rano usklađivanje između istraživanja i primene.
Jedna od najpersistentnijih slabosti Evrope je „dolina smrti“ između istraživačkih proboja i tržišne primene. Dok je Horizon Evropa uveo inovacione instrumente, Orgalim smatra da su faze srednjeg do visokog nivoa spremnosti tehnologije nedovoljno podržane.
Struktura finansiranja takođe predstavlja bitnu tačku sukoba. Orgalim otvoreno dovodi u pitanje standardizovane limite finansiranja od 70% za kompanije koje se bave kapitalno intenzivnim istraživanjem. Odluke o R&D su globalne prirode; evropske kompanije upoređuju uslove sufinansiranja EU sa podsticajnim strukturama u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji.
Javne-privatne partnerstva (PPP) smatraju se vitalnim mostovima između strategije EU i industrijske realizacije. Dugo trajna transformacija industrije zahteva stabilne okvire saradnje bez rigidnih zahteva o sufinansiranju koji mogu potceniti doprinos inženjerskih stručnjaka ili kapaciteta proizvodnje.
Orgalim predlaže da se 60% budžeta Horizon Evrope alocira na primenjeno istraživanje kako bi se ojačala globalna pozicija Evrope. Fokus na ključne omogućavajuće tehnologije kao što su napredni sistemi proizvodnje i digitalna infrastruktura može generisati višestruke koristi širom evropske ekonomije.
Završno, Orgalim vidi Horizon Evropu 2028–2034 kao instrument industrijskog opstanka. Ključni izazov leži u prevođenju EU-finansiranog istraživanja u proizvodnu kapacitetu i visoko kvalifikovana radna mesta unutar Evrope. Bez efikasnog prevođenja povećani budžeti mogu rizikovati subvencionisanje inovacija koje se razvijaju u stranim industrijskim sistemima.
