U svetlu sve većih potreba za litijumom, posebno u kontekstu proizvodnje električnih vozila, evropski projekti litijuma, poput onih u Španiji i Finskoj, postali su ključni za budućnost snabdevanja ovim kritičnim sirovinama. Španija se ističe kao test slučaj za primenu Evropskog zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), koji ima za cilj da omogući operativne rudnike i hemijsku obradu do 2030. godine. Međutim, proces dobijanja dozvola i društveni otpor predstavljaju značajne prepreke.
Projekat San José u Ekstremaduri, koji razvija kompanija Infinity Lithium, ilustrira ove dinamike. Sa više od 111 miliona tona merenih i indikovanih resursa sa sadržajem od 0.61% Li₂O, projekat planira proizvodnju od 15,000 tona godišnje baterijskog litijum-hidroksida putem integrisane podzemne eksploatacije i rafinerije. Ukupna kapitalna ulaganja prelaze 800 miliona evra, a proizvodnja se očekuje između 2028. i 2029. godine.
San José bi mogao da podrži rastući ekosistem baterija u Španiji, uključujući hubove za proizvodnju katoda i ćelija u Valensiji i Kataloniji. Podzemna eksploatacija smanjuje površinski otisak i umanjuje društveni otpor u poređenju sa otvorenim kopovima. Ipak, lokalni otpor i pravne žalbe već su odložili dobijanje dozvola za nekoliko godina, što ukazuje na to da strateška oznaka EU ne nadmašuje lokalnu vlast.
Španija takođe ponovo pokreće proizvodnju volframa, posebno u Galiciji i Kastilji i Leonu. Evropa uvozi više od 75% svog volframa, pri čemu Kina dominira snabdevanjem. Domaća proizvodnja od 3,500 do 4,000 tona WO₃ ekvivalenta godišnje mogla bi smanjiti stratešku zavisnost. Tipični projekti podzemnog volframa zahtevaju kapitalna ulaganja između 120 i 180 miliona evra uz konkurentne troškove poslovanja.
Finska predstavlja drugačiji model fokusiran na integrisane operacije gornjeg i donjeg dela lanca vrednosti. Keliber, većinski u vlasništvu kompanije Sibanye-Stillwater, razvija prvu komercijalnu operaciju litijuma u Finskoj koja povezuje eksploataciju spodumena, koncentratore i rafineriju litijum-hidroksida u Kokkoli.
Ukupna kapitalna ulaganja iznose između 600 i 700 miliona evra sa planiranom proizvodnjom od 15,000 tona godišnje litijum-hidroksida koja bi mogla podržati između 300,000 i 350,000 električnih vozila godišnje. Prva proizvodnja se očekuje između 2026. i 2027. godine, čime će Keliber postati jedan od retkih evropskih projekata koji će verovatno obezbediti materijalnu opskrbu pre 2030.
Prednosti Finske ne dolaze samo iz geoloških resursa; institucionalna stabilnost, iskusne vlasti za izdavanje dozvola, visoka javna prihvaćenost i niska cena električne energije (50-70 evra po MWh) doprinose njenoj konkurentnosti. Zemlja takođe ima jedinu rafineriju kobalta u Evropi uz proširujuće kapacitete za nikl-sulfate i prekursore koji stvaraju potražnju za litijumskim sirovinama.
I pored ovih ambicioznih projekata, Evropa se suočava sa strukturnim nedostatkom snabdevanja litijumom. Do 2030. godine se očekuje da će potražnja EU dostići između 700,000 i 900,000 tona LCE godišnje zbog rasta tržišta električnih vozila i skladištenja energije. Čak i ako svi napredni projekti budu realizovani prema planu, domaća proizvodnja verovatno neće pokriti više od 120,000 do 150,000 tona – manje od 20% predviđene potražnje.
Kapacitet obrade predstavlja glavni usko grlo; moderna rafinerija litijum-hidroksida koja proizvodi 50,000 tona godišnje zahteva kapitalna ulaganja između 800 miliona evra do milijarde evra uz potrošnju od 250-300 GWh električne energije godišnje. Troškovi energije smeštaju evropske rafinerije u nepovoljnu poziciju naspram Kine ili SAD-a.
Španija i Finska ilustruju izazove izvršenja unutar Evrope: dok Španija poseduje bogate resurse uz snažnu industrijsku potražnju suočava se s kašnjenjima zbog društvenih pitanja i problema sa dozvolama; Finska pokazuje efikasne institucije ali njena skala ostaje nedovoljna s obzirom na potražnju širom EU.
Jasno je da geologija sama po sebi ne može zatvoriti razliku u snabdevanju litijumom; uspeh zavisi od koordinirane realizacije kroz procese rudarstva, obrade energije i prodaje sirovina.
