Evropska unija (EU) suočava se sa značajnim ekonomskim i geopolitičkim izazovima u smanjenju zavisnosti od Kine za kritične sirovine (CRM), posebno onih koje su ključne za tehnologije zelene energije, kao što su baterije za električna vozila (EV), solarni moduli i magneti za vetroturbine. EU je uložila napore u cilju smanjenja rizika u lancima snabdevanja CRM-om, tražeći strateška partnerstva sa politički sličnim zemljama, posebno u Africi, kako bi obezbedila alternativne izvore ovih materijala. Međutim, rezultati ovih napora su do sada bili skromni, naročito kada je reč o značajnim ulaganjima privatnog sektora u evropskom rudarskom i prerađivačkom sektoru u afričkim zemljama.
Ključni izazovi:
- Stalna zavisnost od Kine: Uprkos politikama EU koje imaju za cilj diverzifikaciju, evropske zemlje ostaju u velikoj meri zavisne od Kine za CRM. Uvoz iz Kine dostigao je 515,9 milijardi evra u 2023. godini, što naglašava širinu zavisnosti EU, ne samo za CRM, već i za čitav niz vitalnih dobara.
- Nedostatak angažmana privatnog sektora: EU još uvek nije uspela da obezbedi značajno angažovanje privatnog sektora u lancima snabdevanja CRM u partnerskim zemljama. Tržišna dinamika, uključujući volatilnost cena, visoke početne troškove i konkurenciju drugih globalnih aktera (poput Saudijske Arabije, Turske i UAE), obeshrabrila je evropske kompanije da ulažu potrebna sredstva.
- Slabi podsticaji za evropske kompanije: Uprkos političkim ambicijama EU da izgradi lance snabdevanja CRM, privatne kompanije nemaju dovoljno podsticaja za ulazak na tržište. Strateška partnerstva EU, kao što je partnerstvo sa Namibijom, do sada nisu donela značajne komercijalne rezultate. U stvari, neka od ovih partnerstava mogu više koristiti kineskim kompanijama nego evropskim.
- Geopolitička konkurencija: EU se suočava sa konkurencijom drugih globalnih aktera, naročito Kine i zemalja poput Saudijske Arabije i UAE, koje takođe gledaju na afričke zemlje bogate resursima za eksploataciju i preradu CRM. Ovo sve više otežava Evropi da obezbedi povoljne ugovore ili stekne uporište u ubrzano razvijajućem sektoru CRM.
- Finansijske prepreke: Jedan od centralnih problema je nedostatak adekvatnih finansijskih mehanizama za podršku evropskim investicijama u lance snabdevanja CRM u Africi. Visoki rizici, politička nestabilnost i nejasan povratak na tržištu predstavljaju glavne prepreke za privatne kompanije. Postojeći finansijski mehanizmi EU nisu bili dovoljni da ublaže ove rizike ili usklade interese privatnog sektora sa strateškim ciljevima Evrope.
Namibija kao studija slučaja: Strateško partnerstvo EU sa Namibijom, koje ima za cilj razvoj održivih lanaca vrednosti CRM, predstavlja vredan primer kako potencijala, tako i ograničenja takvih sporazuma. Iako se politički i diplomatski, ovo partnerstvo uklapa u šire geopolitičke ciljeve EU i ciljeve smanjenja rizika, komercijalna realnost je složenija. Primer Namibije naglašava poteškoću u prevođenju strateških namera u komercijalni uspeh, posebno kada su kineske kompanije takođe veoma prisutne na istim tržištima. Ova dinamika odražava širi izazov sa kojim se EU suočava: navigaciju kroz raskrsnicu politike, ekonomije i globalne konkurencije kako bi obezbedila evropske interese u sektoru CRM.
Predložena rešenja:
- Pojačani finansijski podsticaji: EU i njene članice moraju razviti i primeniti nove finansijske mehanizme—poput grantova, zajmova ili aranžmana za deljenje rizika—koji bi evropskim kompanijama učinili privlačnijim ulaganje u rudarske i prerađivačke operacije CRM u Africi i drugim partnerskim zemljama. Ovi podsticaji mogu pomoći u premošćivanju jaza između političkih ambicija EU i komercijalnih realnosti sektora.
- Mere stabilizacije tržišta: EU treba da istraži načine kako bi zaštitila evropske kompanije od manipulacije cenama od strane Kine i drugih aktera. Ovo može uključivati mehanizme za stabilizaciju cena kritičnih sirovina ili zaštitu od iznenadnih šokova u snabdevanju, čime bi se obezbedilo da evropske kompanije ne budu u nepovoljnom položaju na globalnom tržištu.
- Javna-privatna partnerstva: Jačanje javno-privatnih partnerstava (JPP) moglo bi obezbediti potrebnu podršku i resurse kako bi se evropske firme podstakle na veće angažovanje u lancima vrednosti CRM. EU bi mogla igrati ključnu ulogu u koordinaciji ovih partnerstava, osiguravajući usklađenost javnopolitičkih ciljeva i interesa privatnog sektora.
- Pojačano političko i diplomatsko angažovanje EU: Pored finansijskih mehanizama, EU mora osigurati da su njeni politički i diplomatski napori usko povezani sa komercijalnim prilikama. Strateška partnerstva treba da budu fokusiranija na opipljive, komercijalno održive rezultate, a ne samo na političku usklađenost. Ovo može podrazumevati fokus na zemlje sa stabilnijom vladavinom i većim stepenom otvorenosti tržišta.
Zaključak: Kako bi postigla svoje strateške ciljeve smanjenja rizika u lancima snabdevanja CRM i smanjenja zavisnosti od Kine, EU će morati da usvoji sveobuhvatniji pristup koji uključuje pojačanu finansijsku podršku, veću stabilnost tržišta i bliže usklađivanje između političkih ciljeva i interesa privatnog sektora. Trenutni jaz između ambicija EU i realnosti ukazuje da blok ne čini dovoljno da motiviše privatne kompanije za investiranje u afrički sektor CRM, što bi moglo ostaviti Evropu izloženu daljoj zavisnosti od Kine. Bez hitnih akcija, EU može imati poteškoća u diverzifikaciji svojih lanaca snabdevanja CRM na vreme kako bi ispunila ciljeve u oblasti zelene energije i ekonomske sigurnosti.