Litijum se sve više prepoznaje kao jedan od najvažnijih minerala koji pokreću globalnu energetsku tranziciju. Kao ključna komponenta litijum-jonskih baterija, litijum napaja električne automobile, sisteme za skladištenje obnovljive energije i potrošačku elektroniku. S obzirom na to da Evropa brzo širi kapacitete za proizvodnju baterija, vlade i industrijski akteri usmeravaju pažnju na osiguranje pouzdanih domaćih lanaca snabdevanja litijumom kako bi smanjili zavisnost od uvoza.
U prošlosti je Evropa gotovo u potpunosti zavisila od uvoza litijuma, pri čemu je proizvodnja koncentrisana u zemljama poput Australije, Čilea, Argentine i Kine. Kineska dominacija u rafinaciji i preradi stvara strateške ranjivosti za evropske industrijske ambicije.
U odgovoru na ovaj problem snabdevanja, nekoliko evropskih zemalja pokrenulo je projekte istraživanja i razvoja litijuma, što označava pojavu novih domaćih regiona snabdevanja.
U Portugalu se razvija projekat Barroso, koji se nalazi na severu zemlje i razvija ga kompanija Savannah Resources. Ovaj projekat cilja na pegmatite bogate spodumenom. Kada postane operativan, mogao bi da obezbedi dovoljno litijum koncentrata za otprilike 500.000 baterija godišnje. Portugalska vlada je klasifikovala Barroso kao stratešku inicijativu s ciljem jačanja evropskog lanca snabdevanja baterijama, ali se suočava sa ekološkim i zajedničkim zabrinutostima, posebno u vezi sa uticajem na poljoprivredu i lokalne ekosisteme.
U Francuskoj se napreduje sa Emili projektom litijuma u regionu Alijer, kojim upravlja kompanija Imerys. Ovaj projekat fokusira se na podzemnu ekstrakciju litijuma iz granitnih naslaga i očekuje se da će zahtevati više od milijardu evra investicija. Francuska vlada je Emili označila kao projekat od nacionalnog interesa, što omogućava ubrzano dobijanje dozvola i dugoročno poslovanje, potencijalno stvarajući stotine radnih mesta dok obezbeđuje litijum za evropsku industriju električnih vozila.
Nemačka istražuje nekonvencionalne metode proizvodnje litijuma. Projekti Vulcan Energy Resources u Gornjoj Rajni imaju za cilj ekstrakciju litijuma iz geotermalnih slanica uz istovremenu proizvodnju obnovljive energije — rešenje niskougljeničnog litijuma integrisano sa sistemima čiste energije. Pored toga, projekat Zinnwald, smešten u Rudarskim planinama blizu nemačko-češke granice, cilja na mica naslage bogate litijumom, čime se širi potencijal Nemačke da snabdeva evropsko tržište.
Finland razvija Keliber projekat koji obuhvata rudarenje i preradu litijuma sposobnog za proizvodnju litijum-hidroksida visoke čistoće. Ovaj integrisani projekat osigurava da domaća proizvodnja litijuma može podržati evropske proizvođače baterija uz minimizaciju zavisnosti od uvoznih materijala.
Ovi projekti ilustruju pojavu geografski raznolike industrije litijuma u Evropi, sa resursima raspoređenim širom Portugala, Francuske, Nemačke i Finske. Ovakav pristup smanjuje zavisnost od pojedinačnih dobavljača i jača otpornost evropskih lanaca snabdevanja baterijama.
Zakonodavni okvir Evropske unije o kritičnim sirovinama igra centralnu ulogu u podršci ovim razvojem. Ova legislativa postavlja ciljeve za domaću ekstrakciju, preradu i reciklažu strateških minerala s ciljem smanjenja zavisnosti Evrope od spoljnog snabdevanja.
Ekspanzija litijuma u Evropi usko je povezana sa rastom proizvodnje baterija. Sa brojnim gigafabrikama koje su u izgradnji ili već funkcionišu, sektori električnih vozila i skladištenja energije zahtevaju sigurno i stabilno snabdevanje litijumom. Dugoročni ugovori o snabdevanju između proizvođača električnih vozila i proizvođača litijuma pružaju finansijsku stabilnost rudarskim projektima dok osiguravaju pristup materijalima potrebnim za masovnu proizvodnju.
Uspon obnovljivih izvora energije dodatno povećava potražnju za skladištem na bazi litijum-jonskih baterija. Uspeh evropske trke za litijum zavisi od nekoliko faktora: geoloških otkrića koja identifikuju komercijalno isplative naslage; poštovanja ekoloških standarda; kao i pristupa finansiranju dugoročnih rudarskih i prerađivačkih projekata.
Iako Evropa možda neće dostići nivoe proizvodnje litijuma kao Australija ili Čile, čak i skromna domaća proizvodnja mogla bi značajno poboljšati otpornost lanca snabdevanja i smanjiti strateške ranjivosti. Pojava više projekata širom Portugala, Francuske, Nemačke i Finske signalizira novu eru proizvodnje materijala za baterije u Evropi.
