U uslovima sankcija i prilagođavanja lanaca snabdevanja, podaci Eurostata pokazuju da je Evropska unija u 2023. značajno smanjila uvoz ruskih proizvoda od gvožđa i čelika. Ukupne isporuke su pale za 39,5% u odnosu na 2022. godinu, na 4,8 miliona tona. Istovremeno, trošak uvoza je opao za 38,5%, na 2,4 milijarde evra. Ovakav raspon volumena i vrednosti ukazuje na promene i u cenama i u strukturi tokova materijala ka industriji.
Najveći deo isporuka odnosio se na poluproizvode, koji su činili 69,4% ukupnog volumena. EU je tokom godine uvezla 3,11 miliona tona poluproizvoda iz Rusije, što je 16,6% manje nego prethodne godine. Belgija je bila najveći pojedinačni izvor potražnje za tom kategorijom, sa 1,22 miliona tona (-16,8% međugodišnje). Struktura uvoza je relevantna jer poluproizvodi direktno utiču na kapacitete valjaonica i dalje prerađivačke korake.
U segmentu sirovina zabeležen je snažan pad isporuka gvozdene rude iz Ruske Federacije ka EU. U 2023. količine su iznosile 332,3 hiljade tona, što predstavlja pad od 88,2% u odnosu na 2022. godinu. Najveći deo te robe upućen je u Slovačku, gde je stiglo 185,94 hiljade tona (-66% međugodišnje). Ovi trendovi utiču na dostupnost ulaznih sirovina za metalurške pogone koji zavise od regionalnog snabdevanja.
Kod ostalih metalurških kategorija vidljive su različite putanje po proizvodu. Uvoz ferolegura iznosio je 46,1 hiljadu tona (-63,9% međugodišnje), dok je količina livenog gvožđa porasla na 1,4 miliona tona (+20,1%). Istovremeno, otpad (scrap) je smanjen na 35,1 hiljadu tona (-95,3%). Razlike između kategorija ukazuju da su sankcioni režimi i komercijalne alternative imali neujednačen efekat po tokovima sirovina i poluproizvoda.
Po potrošačima ruskih proizvoda od gvožđa i čelika tokom 2023. godine izdvajaju se pojedine države članice prema dominantnim kategorijama. Kod livenog gvožđa najveće količine zabeležene su u Italiji: 1,18 miliona tona uz rast od 22,1% međugodišnje. Za ferolegure najveći obim zabeležen je u Holandiji sa 34,5 hiljada tona (-67,5% međugodišnje). Kada je reč o otpadu (scrap), Litvanija je bila najznačajniji potrošač sa 31,35 hiljada tona (+84% međugodišnje), što se razlikuje od generalnog pada te kategorije.
Dinamične mesečne promene dodatno osvetljavaju kako se tokovi prilagođavaju ograničenjima. U decembru 2023. EU je povećala uvoz ruskih proizvoda od gvožđa i čelika za 104,3% na mesečnom nivou, ali ga je istovremeno smanjila za 34,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, na 414,5 hiljada tona. Troškovi uvoza porasli su za 98,7% m/m i pali za 17,5% g/g na 185,2 miliona evra. Takva kombinacija sugeriše da se promena odnosa cena i strukture proizvoda može pojaviti brže od ukupnog obima isporuka.
U pozadini ovih brojki ostaje činjenica da ruski sektor rudarstva i metala ostvaruje značajne prihode izvozeći proizvode ka EU uprkos sankcijama. Izvoz je prošle godine iznosio 7,92 miliona tona vrednih 3,87 milijardi evra. Iako su brojke niže nego u 2022. godini, obim isporuka ostaje dovoljno velik da utiče na tržišne bilanse i dostupnost određenih metalurških inputa. Za regionalne proizvođače to znači da konkurentski uslovi mogu ostati osetljivi čak i pri smanjenju ukupnog volumena.
Posebno relevantan regulatorni element odnosi se na kvote za određene proizvode od čelika. U okviru tzv. dvanaestog paketa sankcija EU produžene su kvote za ruske ploče (slabs) na još četiri godine. Ukupna kvota za period od oktobra 2024. do septembra 2028. postavljena je na 8,5 miliona tona uz detaljniju raspodelu po periodima. Prethodna ograničenja uvedena su u oktobru kao deo osmog paketa sankcija i tada je bilo predviđeno da traju do kraja septembra 2024., uz prestanak od 1. oktobra iste godine.
Prema režimu koji proizlazi iz dvanaestog paketa sankcija došlo je do ublažavanja ranije postavljenih restrikcija za slabove kroz produženje kvota. To može imati operativni značaj za planiranje nabavki sirovina kod evropskih proizvođača koji koriste ploče kao ulazni materijal za dalje faze prerade. U istom kontekstu posmatraju se i promene strukture uvoza koje su već vidljive kroz dominaciju poluproizvoda u ukupnom volumenu isporuka iz Rusije tokom 2023. godine. Regulatorna trajektorija kvota stoga se direktno vezuje za tokove koji određuju raspoloživost ulaznih materijala u metalurškim lancima.
Ukupni rezultati iz Eurostat podataka pokazuju da se smanjenje izvoza iz Rusije ka EU ne odvija jednolično po proizvodnim grupama niti po vremenskim intervalima. Pad ukupnog volumena prati pad troškova uvoza uz jasnu koncentraciju na poluproizvode kao dominantnu kategoriju isporuka. Istovremeno, pojedine robe poput livenog gvožđa beleže rast potrošnje uprkos širem trendu smanjenja ukupnih tokova. U takvom okruženju regulatorne odluke o kvotama ostaju ključne za razumevanje kako će se struktura nabavki menjati tokom narednih perioda.
