Evropske finansijske institucije sve češće usmeravaju sredstva ka projektima koji kombinuju dekarbonizaciju i kritične sirovine, pa je odluka Evropske investicione banke (EIB) da pojača procenu Vulcan Energy Resources posebno relevantna za lanac snabdevanja litijumom za baterije. U fokusu je nemački projekat Zero Carbon Lithium, čiji se razvoj oslanja na integraciju obnovljive energije i proizvodnje litijumskih proizvoda sa smanjenim ugljeničnim otiskom. Takav pristup utiče i na dinamiku pregovora o finansiranju i na način na koji se projekti vrednuju u okviru evropskih klimatskih ciljeva.
Nakon sprovedene preliminarne due diligence, EIB je podigao Vulcanovu Phase One inicijativu u fazu „under appraisal“, što signalizira da je projekat potencijalno podoban za predloženo finansiranje do 825 miliona dolara. Ova etapa procene predstavlja formalni korak u procesu kreditiranja, pri čemu se vrednovanje usklađuje sa zahtevima banke kao zajmodavca Evropske unije. Za kompaniju je to dodatni indikator da se projekat posmatra kao operativno i strateški relevantan u širem kontekstu obezbeđivanja domaćeg lanca snabdevanja.
Generalni direktor i izvršni direktor Vulcan Energy Resources, Cris Moreno, naveo je da podrška EIB-a dopunjuje paralelne razgovore o dugoročnom finansiranju sa izvoznim kreditnim agencijama i međunarodnim bankama. On je istakao da je reč o važnom signalu poverenja na evropskom nivou u pogledu sposobnosti projekta da obezbedi sigurniji, „domaći“ lanac snabdevanja litijumom za baterije električnih vozila u Evropi. U praksi, takva poruka može uticati na tempo pregovora jer EIB-ova procena obično prati stroge kriterijume usklađenosti i rizika.
EIB-ov napredak u finansijskoj proceni uklapa se u redosled kojim Vulcan planira kombinovanje duga i projektno zasnovanog kapitala za početnu fazu razvoja. Kompanija navodi da je ovaj korak pozitivan u nizu aktivnosti koje treba da podrže finansijsku strukturu Phase One. Projekt je planiran tako da doprinese izbegavanju emisija u EV lancu snabdevanja tokom narednih godina, kroz proizvodnju litijumskog hidroksida uz povezivanje sa obnovljivim izvorima energije.
U pozadini odluke EIB-a stoji mandat banke kao zajmodavca Evropske unije i njen status jednog od najvećih pružalaca sredstava za klimu. EIB usklađuje svoje aktivnosti sa ciljevima Evrope da smanji neto emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. i da postigne neto nulte emisije do 2050.. Za industrijske projekte to znači da se finansijska podobnost sve češće vezuje za merljive elemente dekarbonizacije i planove emisija kroz ceo lanac vrednosti.
Vulcan je pokrenuo proces pribavljanja duga i projektno zasnovanog kapitala, uz podršku banke BNP Paribas. Prema navodima kompanije, ohrabrujući signali iz komercijalnog bankarskog sektora, razvojnih banaka i državama podržanih izvoznokreditnih agencija pojavili su se tokom 2023. godine. Ti signali uključuju neobavezujuće pismo podrške od 200 miliona dolara kompaniji Export Finance Australia, kao i snažnu podršku izvoznokreditnih agencija iz Kanade, Italije i Francuske.
Projekat Vulcan pozicionira kao prvi integrisani razvoj obnovljive energije i proizvodnje litijuma bez ugljenika u Gornjoj dolini Rajne. Koncept projekta predviđa dekarbonizaciju lanca snabdevanja litijumom za električna vozila, uz obezbeđivanje obnovljive toplote i električne energije lokalnim zajednicama. Takva integracija ima značaj jer povezuje energetsku komponentu sa industrijskim procesom proizvodnje litijumskog hidroksida.
U početnoj fazi projekta cilj je proizvodnja 24.000 tona godišnje litijumskog hidroksida (lithium hydroxide). Ta količina se dovodi u vezu sa kapacitetom koji bi mogao da napaja oko 500.000 električnih vozila, prema internim proračunima kompanije. Istovremeno, Vulcan navodi aktivno angažovanje sa ključnim akterima evropskog auto i lanca snabdevanja baterijama, uključujući drugog najvećeg akcionara Stellantis.
Kako EIB ulazi u fazu „under appraisal“, procena potencijalne finansijske strukture do 825 miliona dolara postaje centralna tačka za dalji razvoj Phase One. U tom procesu važni su usklađenost projekata sa klimatskim ciljevima EU, kao i sposobnost da se obezbede komplementarni izvori duga i projektni kapital uz podršku međunarodnih institucija. Za industriju litijuma to predstavlja još jedan signal da se kreditiranje sve više vezuje za kombinaciju proizvodnje kritičnih sirovina i energetskih rešenja sa nižim emisijama.
