U Crnoj Gori se ponovo zaoštrila rasprava o pravnom statusu koncesije švajcarske kompanije Tara Resources, koja je bila povezana s planovima za otvaranje rudnika Brskovo u Mojkovcu. Premijer Milojko Spajić najavio je da će odluka o raskidu koncesionog ugovora biti odložena, uz obrazloženje da je potrebno dodatno pravno razmatranje kako bi se izbegli potencijalni fiskalni rizici po državu. U pozadini odluke stoji radna grupa koja je, kako je navedeno, dva dana ranije dala mišljenje bez saglasnosti za otvaranje rudnika. Istovremeno, deo javnosti u Mojkovcu smatra da je vlada popustila pod pritiscima i nije ispunila očekivanja građana.
Spajić je naveo da je Ministarstvo finansija bilo rezervisano u komisiji po tom pitanju, jer nije raspolagalo informacijama o rizicima koji bi mogli nastati ukoliko država raskine sporazum. Prema njegovim rečima, potrebna je dubinska analiza angažovanjem međunarodne pravne firme kako bi se procenili scenariji koji mogu proizvesti značajne fiskalne posledice. Takav pristup, prema njegovom objašnjenju, treba da obezbedi pravnu predvidivost države pre donošenja konačne odluke. Time se pitanje Brskova vraća u fokus kao primer gde se operativni planovi koncesionara direktno prepliću sa budžetskim i pravnim implikacijama.
Građanska inicijativa Healthy Mojkovac ocenila je da je odluka vlade zabrinjavajuća za sve građane i da postoji sumnja da je Ministarstvo finansija zauzelo stav blizak koncesionaru. U toj interpretaciji, država je navodno popustila pod pritiskom stranih diplomatskih predstavništava i domaćih političkih aktera. Iako su stavovi podeljeni među stanovnicima Mojkovca o sudbini rudnika, zabrinutost je široko prisutna u lokalnoj zajednici. U praksi, ovakva polarizacija često utiče na dinamiku regulatornih procesa i na percepciju rizika kod relevantnih institucija.
Aktivista Aleksandar Dragićević najavio je razočaranje zbog toga što je vlada odlučila da sačeka s raskidom koncesionog ugovora sa kompanijom Tara Resources. On tvrdi da su stručne procene već postojale i da se čekanje tumači kao nastavak „ponižavanja“ crnogorskih institucija. Dragićević navodi da su timovi iz institucija i civilnog sektora radili na slučaju mesec dana, četiri puta nedeljno, gotovo tokom celog dana. Njegova poruka usmerena je na to da se vreme koristi na način koji pogoduje koncesionaru.
Prema Dragićevićevim navodima, ugovor o koncesiji za Brskovo – rudnik olova i cinka – istekao je 29. jula prethodne godine. On dodaje da vlada Dritana Abazovića u tehničkom mandatu nije želela da verifikuje prestanak tog ugovora, i da su konsultacije vođene kroz aktivnosti ministra Saše Mujovića uz određenu dokumentaciju. Dragićević ističe da je formiranje komisije traženo upravo radi razjašnjenja statusa ugovora i da su institucije iznele zaključke nakon rada komisije. U njegovoj interpretaciji, ti zaključci su trebali voditi ka jasnom raskidu ili utvrđivanju isteka ugovora bez dodatnog odlaganja.
Dragićević ocenjuje da se izgubljeno vreme pretvara u „kupovinu“ roka za investitora, uz tvrdnju da takav pristup omogućava čekanje političkih promena. On navodi i elemente lobiranja, uključujući učešće ambasadora u procesu. Pored toga, poređenje sa ranijim slučajem iz Severne Makedonije koristi se kao argument o načinu na koji investitor može doći do finalnih papira i potom prodati projekat bez namere za otvaranje rudnika. U tom kontekstu spominje se prodaja za 175 miliona evra i postojanje drugih projekata investitora u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
U raspravi se posebno naglašava pitanje pravne otvorivosti rudnika Brskovo zbog više prepreka koje su pomenute kao ključne tačke sporenja. Dragićević navodi da detaljni prostorni plan ne može biti usvojen, što bi predstavljalo ograničenje za dalje korake ka realizaciji projekta. Takođe pominje aneks 4 ugovora u kojem investitor preuzima ulogu države u delu odgovornosti ako država ne može ispuniti obaveze iz sporazuma. U istom okviru navodi se i tvrdnja da se iz tog rudnika ne može izvoziti cinabar jer ruda sadrži živu (merkur), uz napomenu da postoji više dodatnih razloga koje treba razmotriti.
Za razliku od kritika koje ukazuju na to da su prepreke već identifikovane, Spajićev stav uvodi element proceduralnog opreza kroz najavu međunarodne pravne analize pre eventualnog raskida. To znači da će odluka o sudbini koncesionog aranžmana ostati vezana za procenu rizika po budžet države i potencijalnih posledica po državni položaj u eventualnim sporovima. U praksi, ovakav pristup može produžiti period pravne neizvesnosti oko projekta koji se vezuje za olovo i cink u Mojkovcu. Istovremeno, javna rasprava ostaje usmerena na to kako institucije tumače istekao rok ugovora od 29. jula i šta to znači za mogućnost legalnog otvaranja rudnika.
Komisijski proces koji je prethodio najavi odlaganja opisan je kao deo šireg nastojanja države da formalno proceni status koncesije Tara Resources. Radna grupa nije dala saglasnost za otvaranje rudnika dva dana pre nove očekivane faze odlučivanja, ali umesto potvrde raskida usledilo je dodatno razmatranje rizika koje ističe Ministarstvo finansija kroz rezervu u komisiji. Time se pitanje Brskova vraća na nivo pravne strategije države, gde se prioritet stavlja na sprečavanje fiskalnih posledica umesto na brz operativni ishod. U takvom režimu upravljanja projektima od kritičnog značaja za metalnu industriju regiona, tempo odluka postaje jednako važan kao i sama sadržina regulatornih zaključaka.
