Evropski uvoznici zlata suočavaju se s pojačanim pitanjima o sledljivosti porekla, posebno kada je reč o brazilskim isporukama iz delova Amazona. Analiza porekla metala ukazuje na to da se u lancu trgovine pojavljuju značajne praznine u proveri usklađenosti i dokumentacije. Ova tema dobija na značaju za regulatore i industriju jer je zlato istovremeno strateška sirovina i proizvod čija se reputacija oslanja na kontrolu izvora.
Podaci o uvozu pokazuju razmere izloženosti pojedinih evropskih tržišta. Nemačka je 2023. godine uvezla 1,3 tone brazilskog zlata, pri čemu je svo poručeno poreklo vezano za saveznu državu Amazonas. Italija je u istom periodu uvezla 356 kg, a 71% te količine dolazi iz Pará i São Paula. Iako su brojke koncentrisane na nekoliko destinacija, one ukazuju na šablon nabavke koji može otežati proveru porekla.
Poseban problem odnosi se na poremećaje nastale tokom perioda kada su ekološki propisi bili opušteni. Povećanje ilegalne eksploatacije zlata povezano je s relaksiranjem ekoloških pravila tokom mandata bivšeg predsednika Jair Bolsonara, što je dodatno pogoršalo deforestaciju i aktivnosti nelegalnog rudarstva u Amazonu. U takvim okolnostima, traganje za poreklom postaje kompleksnije čak i kada postoje formalni izvozni tokovi. Za evropske kupce to znači da usklađenost ne može da se oslanja samo na deklaracije bez dubinske provere.
Izveštaj ukazuje da približno 94% brazilskog zlata koje su Nemačka i Italija uvezle ima „sumnjivo“ poreklo. Metali ulaze u Evropu kroz složen lanac posrednika, pri čemu se poreklo vezuje za brojne rudarske lokacije širom amazonskih područja. Takav model trgovine povećava rizik da se dokumentacija ne poklapa sa stvarnim uslovima eksploatacije. Za industriju to predstavlja operativni izazov jer se due diligence mora prilagoditi realnim tokovima nabavke.
Uloga pojedinih gradova u trgovini dodatno komplikuje sliku o sledljivosti. São Paulo, uprkos tome što ne proizvodi zlato, pojavljuje se kao važan čvor za trgovinu i izvoz metala nejasnog pravnog porekla. Koncentracija transakcija na jednom mestu može ubrzati logistiku, ali istovremeno povećava potrebu za proverom dokumentacije kroz više nivoa lanca snabdevanja. Za regulatorne procese to znači da se nadzor mora fokusirati i na posredničke strukture.
Analiza takođe naglašava slabosti u evropskim mehanizmima provere pre nego što zlato stigne do krajnjih kupaca. Uočeni su značajni nedostaci u procesima due diligence Evropske unije koji ne obezbeđuju potpunu identifikaciju izvora i odgovorno poreklo. Kada traganje stane na nivou posrednika, rizik od ulaska metala iz ilegalnih tokova ostaje prisutan. To direktno utiče na način na koji kompanije planiraju nabavku i upravljaju usklađenošću.
Brazil je pokušavao da odgovori na ilegalnu prodaju zlata, ali podaci ukazuju da efekti nisu dovoljni za potpunu sledljivost. Navodi se da je više od polovine od 68 tona zlata koje je Brazil izvezao prošle godine ostalo neupotrebljivo za pouzdano praćenje porekla. U praksi, to znači da čak i kada postoji državna intervencija, deo izvoza ne može biti jednoznačno vezan za legalne izvore. Za evropske kupce takva situacija povećava regulatorni rizik i zahteva jače interne kontrole.
Pored Nemačke i Italije, razmatra se i širi regionalni obrazac uvoza iz Brazila prema drugim tržištima. Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo navode se kao zemlje koje uvoze brazilsku robu iz rudnika sa licencama, što sugeriše drugačiji nivo formalne usklađenosti izvora. Švajcarska, kao drugi najveći kupac brazilskog zlata, prima značajne količine iz „wildcat“ lokacija, odnosno nekontrolisanih ili vanšablonskih eksploatacionih tačaka, pri čemu deo završava u Evropskoj uniji. Ovaj tok pokazuje kako različite jurisdikcije mogu imati različite nivoe kontrole pre nego što metal bude dalje distribuiran.
Za evropsko tržište metala ključna posledica nije samo reputaciona dimenzija već i usklađenost kroz dokumentaciju i proveru lanaca snabdevanja. Kada due diligence ne može da potvrdi poreklo kroz sve faze trgovine, kompanije ostaju izložene riziku od nabavke metala povezanog s ilegalnom eksploatacijom. U kontekstu podataka o koncentraciji uvoza i procentualnim udjelima sumnjivog porekla, pitanje sledljivosti postaje centralno za procenu operativne usklađenosti. Time se dodatno pojačava potreba za preciznim mapiranjem tokova od rudnika do krajnjeg kupca.
