Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoUtiranje puta ka čistijem niklu

Utiranje puta ka čistijem niklu

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Tržište nikla se brzo razvija

Zelena tranzicija zahteva snabdevanje sirovinama, pri čemu će se nikl pojaviti kao ključni faktor ove transformacije. U svom radu T&E razmatra trenutno globalno tržište nikla, potencijal Evrope i način za održivi izvor nikla.

Nikl u litijum-jonskim baterijama za električna vozila obezbeđuje veće domete vožnje, a hemija baterija se brzo razvija. Trenutno popularna hemija sa visokim sadržajem nikla (NMC 811) sadrži oko 0,66 kg Ni/kVh, ali se pojavljuju alternativne hemije sa nižim sadržajem. Očekuje se da će 2030. hemije koje sadrže nikl činiti polovinu globalnog tržišta.

Supported by

Da bi održali korak sa rastućom potražnjom izazvanom širokim usvajanjem električnih vozila, proizvodnja nikla će morati da se poveća. Značajan deo globalne ponude nikla — oko 60% iskopane proizvodnje i 40% rafinisane proizvodnje do 2030. godine — poticaće iz Indonezije, koja je poslednjih godina prerasla u elektranu nikla.

Potražnja za niklom i proizvodni kapaciteti u Evropi

U Evropi, kapaciteti za iskopavanje nikla potencijalno relevantni za sektor baterija mogli bi dostići 66 kt Ni, zadovoljavajući 16% regionalne potražnje za električnim vozilima i sistemima za skladištenje energije 2030. godine. Kapaciteti za preradu nikl sulfata — materijala za ove baterije — iznose 63 kt Ni, ili 15% buduće potražnje za baterijama u regionu. Pokrivenost tražnje bi bila još veća kada bi se deo metalnih kapaciteta preusmerio u ovaj sektor, zadovoljavajući do oko 70% tražnje.

Smanjenje emisije gasova ključno je za uticaj na životnu sredinu

Iskopavanje i prerada nikla dolazi sa određenim ugljeničnim otiskom, ali postoje rešenja za poboljšanje ovog uticaja na životnu sredinu. Emisije gasova staklene bašte (GHG) uveliko variraju na različitim lokacijama za proizvodnju nikl-sulfata, u zavisnosti od više faktora, uključujući izvor energije i primenjene proizvodne tehnologije. Analiza koju je sproveo Minviro pokazuje da operacije sa pristupom obnovljivoj energiji i korišćenjem hidrometalurških tehnologija, kao što su ispiranje iz gomile i oksidacija pod pritiskom, imaju najmanji ugljenični otisak.

Konkretno, poređenje šest proizvodnih puteva nikl sulfata otkriva da su nivoi emisija u postrojenjima sa najboljim performansama, lociranim u Kanadi i Finskoj, 70% odnosno 63% niži od industrijskog proseka. Na suprotnom kraju, prerada lateritnih ruda u sirovo gvožđe nikla (NPI) u mat u nikl sulfat generiše 5 puta više emisija od industrijskog proseka, dok ruta kiselog luženja pod visokim pritiskom (HPAL), koja je sve popularnija u Indoneziji, proizvodi skoro duplo više emisija od industrijskog proseka.

Kako omogućiti čistiju proizvodnju nikla

Politika kompanija bi trebalo da osigura čistiju proizvodnju nikla. To uključuje povećanje udela obnovljivih izvora u energetskom miksu, definisanje čistijih puteva za preradu nikla sa niskim emisijama (npr. preko Uredbe o taksonomiji EU) kako bi se stimulisale investicije u tehnologije zasnovane na hidrometalurgiji i obavezujuće korišćenje najboljih dostupnih tehnologija (npr. za upravljanje otpadom i biodiverzitet). Globalno, primena robusnih standarda kao što je Inicijativa za osiguranje odgovornog rudarstva (IRMA) na više rudarskih lokacija će poboljšati ekološko i društveno upravljanje.

U Evropi bi fokus trebalo da bude na stvaranju lokalnog lanca vrednosti baterija kao dela EU Zakona o kritičnim sirovinama, uz podršku za strateške projekte koji se pridržavaju strogih ekoloških i društvenih standarda, kao i industrijsku strategiju usmerenu ka budućnosti usmerenu oko ciljane finansijske podrške (npr. fonda EU za inovacije). Pored toga, saradnja sa zemljama bogatim niklom, ulaganje u velike održive projekte u inostranstvu i stručnost, biće ključni za uspostavljanje uzajamno korisnih trgovinskih odnosa.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!