Jedan od ključnih uticaja Akta o kritičnim sirovinama (CRMA) je uspostavljanje mera za domaće vađenje, preradu i reciklaža kritičnih sirovina. Uredba postavlja mere za minimalni udeo potražnje u EU koji treba da bude pokriven domaćim, prerađenim i recikliranim sirovinama. Ovaj zahtev vrši pritisak na rudarsku i prerađivačku industriju da povećaju svoje domaće proizvodne kapacitete. Iako ovo predstavlja priliku za otvaranje novih radnih mesta i ekonomski razvoj u ovim sektorima, to takođe donosi izazove u ispunjavanju uslova, obezbeđivanju investicija, pronalaženju kvalifikovane radne snage i obezbeđivanju usklađenosti sa novim propisima.
Kritično pitanje je kako se definišu merila: da li će postojati pojedinačni ciljevi po sirovini ili za određeni skup SRM-ova? Ako je ovo drugo, kako će biti sastavljeno: kao srednja vrednost 16 strateških sirovina, pri čemu svaka ima isti uticaj, kao prosek zasnovan na težini, dodanoj vrednosti ili drugim faktorima? Da li će zemlje članice imati različita merila za različite sirovine, uzimajući u obzir njihove rezerve ili rudarske kapacitete, što će stoga uticati na rudarske kompanije različito u zavisnosti od lokacije njihovog poslovanja? Odgovori na ova pitanja otkriće se u predstojećem zakonodavnom postupku i procesu implementacije. Iako su prilično tehnički, oni će značajno uticati na grupe zainteresovanih strana, a posebno na rudarsku industriju.
Uredba CRMA naglašava važnost cirkularnosti i postavlja ciljeve za domaću reciklažu SRM-a, podstičući potrebu za povećanim ulaganjima u postrojenja i tehnologije za reciklažu. Takođe stvara podsticaje za razvoj efikasnijih i efektivnijih procesa reciklaže. Međutim, industrija se može suočiti sa izazovima u ispunjavanju ciljeva recikliranja, posebno za određene materijale sa složenim zahtevima za reciklažu. Pored toga, u lokalnim zajednicama može doći do protivljenja uspostavljanju novih postrojenja za reciklažu i potencijalnih sukoba oko upravljanja ekstrakcijskim otpadom. Konačna verzija uredbe i njena primena takođe mogu imati značajan uticaj. Trenutni predlog ne precizira da li reciklirane sirovine moraju da potiču od proizvoda na kraju životnog veka ili mogu takođe biti proizvodni otpad; nije rečeno da li moraju da potiču iz EU ili od strateških partnera. U svom trenutnom generičkom obliku, proizvođačima originalne opreme bi moglo biti lakše da uvoze proizvodni otpad iz Kine nego da traže reciklirane materijale na kraju životnog veka EU, posebno za materijale za koje će količina dostupnih proizvoda na kraju životnog veka u narednim godinama biti marginalna u poređenju sa naglo rastućom potražnjom — kao što su EV baterije. Štaviše, nije precizirano da li se sirovine reciklirane u EU takođe mogu računati kao „iskopane u Evropi“ i na taj način mogu doprineti ispunjavanju kriterijuma za rudarstvo. U zavisnosti od toga kako se regulativa razvija, podsticaji, mogućnosti i izazovi za razvoj i izveštavanje projekata rudarstva i reciklaže mogu se značajno razlikovati.
Takođe, prerađivačka industrija i finalni proizvođači suočiće se sa uticajem povećane potražnje za domaćim i recikliranim sirovinama. Moraće da se prilagode njihovi lanci snabdevanja i strategije nabavke u skladu sa zahtevima CRMA. Povećani zahtevi za praćenje i izveštavanje mogli bi da dovedu do povećanih troškova i potencijalnih poremećaja u lancu snabdevanja, posebno za one kompanije koje se u velikoj meri oslanjaju na uvezene sirovine i mogu pokrenuti pitanja poverljivosti kompanije. Međutim, CRMA takođe predstavlja mogućnosti za tržišne prednosti nagrađujući usklađenost sa standardima održivosti, omogućavajući kompanijama da iskoriste rastuću potražnju za materijalima i proizvodima iz održivog izvora.
Lokalne zajednice, posebno one u rudarskim regionima, iskusiće pozitivne i negativne uticaje CRMA. S jedne strane, povećane domaće rudarske aktivnosti koje pokreće CRMA mogu doprinijeti otvaranju radnih mjesta i ekonomskom rastu u ovim oblastima. S druge strane, može se pojaviti zabrinutost oko uticaja na životnu sredinu i socijalnog blagostanja, što zahteva pažljivo planiranje i angažovanje sa lokalnim zainteresovanim stranama kako bi se obezbedio održivi razvoj i minimizirali štetni efekti. Predložena uredba mogla bi postati posebno kontroverzna u pogledu skraćenih rokova za izdavanje dozvola i strogih vremenskih ograničenja za javne konsultacije o uticajima na životnu sredinu.
Akt utiče na potrošače u EU kroz potencijalne promene u dostupnosti i cenama proizvoda. Fokus CRMA na održivi izvor i cirkularnost može dovesti do povećane transparentnosti i označavanja proizvoda, omogućavajući potrošačima da se više informišu pre donošenja odluke. Međutim, postoji i mogućnost povećanja cena za određene proizvode zbog većih troškova povezanih sa poštovanjem odredbi CRMA.
Nacionalne vlade igraju ključnu ulogu u implementaciji CRMA i obezbeđivanju usklađenosti sa njenim zahtevima. Oni moraju koordinisati napore, obezbediti regulatorne okvire i dodeliti resurse za podršku domaćoj proizvodnji, preradi i reciklaži sirovina. Nacionalne vlade se takođe suočavaju sa izazovima u balansiranju ciljeva ekonomskog razvoja sa ekološkim i socijalnim razmatranjima i obezbeđivanju koordinacije sa drugim državama članicama EU kako bi održale nivo igre. Opet, izazovi i mogućnosti će snažno zavisiti od toga kako se predložene mere i primenjuju. Još jedan kritičan faktor koji treba uzeti u obzir je finansiranje povećanog obima posla povezanog sa praćenjem i implementacijom. Ako države članice same snose ove troškove, ekonomski slabiji regioni bi mogli biti u nepovoljnom položaju, a Zakon izlaže riziku daljeg povećanja ekonomske neravnoteže unutar Unije. Štaviše, EU, državama članicama i regionalnim vladama su potrebne veštine i kapacitet za obradu strateških prijava projekata i ubrzanje procesa izdavanja dozvola bez povećanja nerazumnih uticaja na životnu sredinu.
Na aktere izvan EU i zemlje koje isporučuju sirovine u EU utiče CRMA kroz zahteve za diversifikaciju i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljače iz trećih zemalja, što može dovesti do promena u dinamici trgovine i potencijalnih tenzija između aktera iz EU i van EU. Strateška partnerstva sa istomišljeničkim zemljama mogu otvoriti mogućnosti za saradnju, ali takođe mogu dovesti do potencijalnih nedostataka za zemlje koje nisu partneri.
Konačno, CRMA ima dalekosežne implikacije kako za investitore iz EU, tako i za investitore van EU. S jedne strane, verovatno će se povećati mogućnosti ulaganja u projekte koji se odnose na ekstrakciju sirovina, preradu i reciklažu. S druge strane, investitori moraju upravljati potencijalnom nestabilnošću tržišta i upravljati rizicima povezanim sa poštovanjem propisa i razmatranjima održivosti. ESG faktori će igrati značajnu ulogu u odlukama o ulaganjima, u skladu sa fokusom CRMA na održivo upravljanje resursima. Povećana usklađenost i troškovi izveštavanja verovatno će uticati na odluke o ulaganjima u EU. Jasnoća o transparentnosti lanca snabdevanja i zahtevima za izveštavanje su posebno izazovni za složene i relativno neprozirne lance snabdevanja u sektoru sirovina.
Da bi industrija, investitori i vlade blagovremeno izvršili CRMA, sertifikacija održivog vađenja, prerade i snabdevanja treba da bude pojednostavljena i ujedinjena. Pristup finansiranju će biti od ključnog značaja za kompanije da ispune zahteve CRMA i za realizaciju strateških projekata. Tržišna konkurencija će se intenzivirati, podstičući kompanije da se razlikuju na osnovu prakse usklađenosti i održivosti. CRMA pokreće ogroman ekonomski i industrijski pomak za jedinstveno tržište EU. Kao takva, partnerstva između investitora, kompanija i vlada i blisko učešće građana biće od vitalnog značaja za unapređenje prakse odgovornog ulaganja i obezbeđivanje otpornog lanca snabdevanja sirovinama.
