U kontekstu rastuće potrebe za obezbeđenjem sirovina za odbranu, industriju sa niskim emisijama i napredne tehnologije, britanski parlamentarni odbor je 5. novembra 2026. u Londonu izneo preporuku za uspostavljanje posebnog Critical Minerals Finance Facility. Predlog je usmeren na strateške projekte eksploatacije, prerade i reciklaže u Ujedinjenom Kraljevstvu i inostranstvu, gde razvojni rizici često sprečavaju da projekti uđu u fazu izgradnje.
Odbor je naglasio da je reč o preporuci Vladi, a ne o postojećem programu finansiranja niti o odluci o dodeli sredstava konkretnom projektu. U dokumentu se navodi da bi potencijalni aranžmani mogli uključiti javni kapital kroz instrumente poput javnog vlasničkog ulaganja, duga, garancija i dugoročnih ugovora o otkupu. Time bi se ciljano prešlo sa oslanjanja na grantove za istraživanje ka mehanizmima koji mogu preuzeti deo rizika razvoja i komercijalizacije.
Da bi se fond operativno postavio, odbor je predložio koordinaciju resursa i kapaciteta UK Research and Innovation, British International Investment, UK Export Finance i National Wealth Fund. Posebno je istaknuta potreba da telo bude popunjeno stručnjacima za finansiranje rudarstva, kao i da se prilagode institucionalni mandati kako bi javni kapital mogao da učestvuje u rizičnijim fazama projekata.
Prema preporukama, izmene mandata trebalo bi da omoguće da javni kapital uzima učešće u vlasništvu nad rudarskim projektima, podrži strateški važne međunarodne investicije i ulazi u dugoročne kupovne ugovore ili aranžmane sa podom cena. Odbor je naveo da postojeće institucije imaju veću sklonost ka zrelijim ulaganjima sa nižim rizikom, dok su rudnici i postrojenja za preradu u razvojnim fazama suočeni sa značajnim kapitalnim izdacima pre početka komercijalne prodaje.
U dokumentu se kao ključna prepreka domaćoj otpornosti sistema navodi izloženost koncentrisanim kapacitetima prerade minerala u inostranstvu, uz nedostatak koherentnog sistema finansiranja projekata potrebnih za sektore koji zavise od kritičnih sirovina. Odbor je povezao taj jaz sa potrebom da se obezbede stabilniji tokovi sirovina za odbranu i industrije koje uvode tehnologije sa nižim emisijama.
Pitanje reciklaže dodatno je razrađeno kroz podatak da se u Ujedinjenom Kraljevstvu 80% metalnih proizvoda klasifikovanih kao otpad izvozi umesto da ostane dostupno za domaću obradu. Odbor je naveo vrednost izvoza otpada i šrota bakra i aluminijuma: izvoz bakarnog otpada i šrota procenjen je na oko 1,27 milijardi evra, dok su izvozi otpada i šrota aluminijuma vredeli više od 1,01 milijarde evra.
Za kompanije koje razmatraju reciklažne aktivnosti istaknuta su dva operativna uslova: obezbeđivanje dovoljne količine ulazne sirovine (feedstock) i instalacija opreme za separaciju ili rafinaciju. Bez tih elemenata, projekti reciklaže mogu ostati ograničeni na faze koje ne obezbeđuju dovoljno kvalitetan ili količinski stabilan materijal za dalju preradu.
Kada je reč o širem domaćem snabdevanju kritičnim mineralima, odbor je identifikovao više prepreka koje utiču na vreme i troškove realizacije. Među njima su visoki troškovi električne energije, nedovoljni geološki podaci, sporost u planiranju i nedostatak specijalizovanih inženjerskih veština.
U odgovoru na te izazove, preporučeni su strateški klasteri kritičnih minerala sa koordinisanijim dozvolama, pristupom mreži i finansiranjem. Dokument takođe ukazuje na potrebu za jačim podsticajima kroz nabavku kako bi se diverzifikovale lanci snabdevanja.
Praktična primena preporuka zavisi od prihvatanja od strane ministara, zakonodavnih promena, institucionalnih kapaciteta i raspodele budžeta. Odbor nije naveo finansijski okvir, prozor za prijave niti vremenski plan dodeljivanja projekata, pa se predlog pojavljuje kao potencijalno otvaranje politike za razvojne aktere pre nego kao neposredan izvor kapitala.
Efekat na odluke o investiranju biće određen time da li Vlada uspostavlja fond koji može jasno definisati rizike projekta koje preuzima javni sektor i istovremeno mobilisati privatno finansiranje. U tom smislu, dokument stavlja fokus na sposobnost aranžmana da obuhvate razvojnu fazu koja prethodi komercijalnoj prodaji i koja trenutno predstavlja najveću barijeru za projekte eksploatacije i prerade.
