ArcelorMittal je u rezultatima za treće tromesečje, objavljenim 5. novembra 2026., evidentirao oko 1,02 milijarde eura umanjenja vrednosti i vanrednih troškova povezanih sa obustavljenim čeličnim operacijama u Krivom Rogu u Ukrajini. Iznosi su doprineli kvartalnom neto gubitku, iako je prilagođena osnovna zarada kompanije porasla.
Rezultati obuhvataju 756 miliona eura umanjenja vrednosti i oko 260 miliona eura vanrednih troškova. Iznos vanrednih troškova preračunat je iz prijavljenih dolarskih iznosa po poslednjem dostupnom referentnom kursu Evropske centralne banke. Umanjenje vrednosti uglavnom predstavlja računovodstveno smanjenje knjigovodstvene vrednosti imovine, a ne novu gotovinsku isplatu u istom iznosu; vanredne stavke odnose se na posledice stavljanja kompleksa u stanje mirovanja.
Obustava nakon raketnih napada
Kompanija je zadržala proizvodnju u obustavi, pošto je zaključila da bezbedan i održiv restart nije izvodljiv. U septembru je o tome obavestila ukrajinsku vladu, nakon četiri raketna udara na kompleks u periodu od pet nedelja.
Napadi su izazvali velika oštećenja proizvodnih pogona, uz pet poginulih i 17 povređenih. ArcelorMittal je tokom rata nastojao da očuva zaposlenost, imovinu i operativnu sposobnost, kao i da pruži značajnu podršku ukrajinskoj podružnici.
Kompanija je navela da će prioritet biti obezbeđivanje i očuvanje postrojenja, ispunjavanje ekoloških zahteva i zadržavanje mogućnosti ponovnog otvaranja kada uslovi to dozvole. Nije utvrdila budžet za popravke, datum restarta niti rok za povratak na redovnu proizvodnju.
Uticaj na industrijski lanac
Krivi Rog se nalazi u ukrajinskom industrijskom središtu, gde su vađenje rude gvožđa, transport, proizvodnja čelika i dalja prerada ekonomski povezani. Čeličana i prateće rudarske aktivnosti tesno su povezane sa lokalnom zaposlenošću i industrijskim dobavljačima.
Produžena neaktivnost utiče na proizvodnju gotovog čelika, dobavljače, izvođače radova, logističke kompanije i regionalne javne prihode. Troškovi ukazuju i na rizik zamene imovine za kreditore i investitore koji razmatraju projekte posleratne obnove, kao i na važnost osiguranja, bezbednosti, infrastrukture i pouzdanog snabdevanja energijom.
Prijavljeni kvartalni iznosi predstavljaju sadašnji finansijski gubitak, ali ne određuju kapital potreban za obnovu; on će zavisiti od budućih pregleda i stanja opreme koja je preostala. Troškovi ne znače da je lokacija trajno napuštena. Povratak proizvodnji zahtevao bi poboljšanu bezbednost, tehničku procenu, finansiranje i održivo poslovno okruženje, dok su potrebna investicija i rok oporavka i dalje neodređeni.
