Akvizicija projekta Rogozna u Srbiji ponovo je u fokusu investicione i regulatorne pažnje u regionu, jer se radi o rudarskom potencijalu koji istovremeno obuhvata zlato i bazne metale. Australijska kompanija Strickland Metals saopštila je da je uložila 37 miliona dolara za sticanje projekta, čime se proširuje portfelj kompanije usmeren na istraživanje mineralizovanih sistema. U kontekstu srpske rudarske politike i postojećih dozvola za istraživanja, ovakve transakcije imaju direktan uticaj na dinamiku terenskih aktivnosti i planiranje narednih faza rada.
Strickland Metals je zaključila obavezujući kupoprodajni ugovor sa ISIHC Ltd, podružnicom Iber Capital Fund LP, radi sticanja Bitut Holdings Ltd. Bitut Holdings Ltd je matično društvo Zlatna Reka Resources, koja drži Rogozna projekat. Struktura transakcije je značajna jer povezuje vlasničku promenu sa nastavkom istraživačkih aktivnosti na licenciranim površinama u Trepča basenu.
Rogozna se procenjuje kroz bazu resursa od 5,44 miliona unci ekvivalenta zlata, odnosno oko 170 tona, prema izveštajima australijskih medija. Pored zlata, mineralni resurs obuhvata i bakar i cink, sa 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka. Kombinacija plemenitog metala i dva industrijski relevantna bazna metala utiče na način na koji se buduće studije vrednosti postavljaju prema potencijalnim tokovima prerade i tržišnim parametrima.
Kompanija planira dijamantsko bušenje ukupnog obima 60.000 metara do kraja 2025. godine. U radu će biti angažovana najmanje tri dijamantska bušača, što ukazuje na paralelno testiranje više ciljeva umesto sekvencijalnog pristupa. Meti primarnih ciljeva nalaze se na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon.
Rogozna projekat pokriva četiri istraživačke licence na približno 184 kvadratna kilometra u okviru Trepča rudarskog basena u južnoj Srbiji. Licencirani obuhvat je ključan za operativnu izvodljivost programa bušenja, jer definiše prostorne granice unutar kojih se mogu sprovoditi istražne aktivnosti. U praksi, ovakav obim površina omogućava raspodelu bušaćih tačaka po više geoloških meta.
Generalni direktor Strickland Metalsa Andrew Bray ocenio je da akvizicija predstavlja značajnu priliku za stvaranje dodatne vrednosti za akcionare. Kompanija, osnovana pre dve decenije, fokusira se na otkrivanje mineralizovanih sistema, posebno u domenima zlata i bakra. Ovaj profil rada relevantan je za Rogoznu jer resursna slika uključuje i plemenite i bazne komponente.
Zainteresovanost za Rogoznu porasla je 2018. godine kada je Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo početnu dozvolu za istraživanje kompaniji Zlatna Reka. Područje se opisuje kao bogato ne samo zlatom već i bakrom i lignitom, uz više od 200 lokaliteta u Srbiji koji su predmet istraživanja mineralnih resursa. Regulatorni okvir dozvola iz tog perioda ostaje osnova za planiranje narednih faza rada na terenu.
Šira geološka slika Srbije pokazuje raznovrsnost ležišta koja utiču na konkurentnost istraživačkih portfelja u zemlji. Navodi se da Srbija ima oko 48 do 50 različitih vrsta ruda i približno 5.000 pojava i ležišta, dok se istočni region oko Bora ističe po bakarnim i zlatnim depozitima. Dodatno se kao značajne zone navode područja Žagubica, Pek i Timok.
U analitičkom smislu, trajanje postojećih geoloških resursa često se procenjuje na 15 do 20 godina, što podstiče kompanije da ulažu u istraživanja kako bi produžile operativni horizont. Takav obrazac ulaganja posebno je vidljiv kroz planove dijamantskog bušenja koji imaju cilj da prošire razumevanje strukture ležišta i potencijala za rast resursa. U tom okviru, program od 60.000 metara do kraja 2025. godine predstavlja merljivu operativnu prekretnicu vezanu za licencirane lokacije.
Akvizicija Rogozne takođe otvara pitanje kontinuiteta upravljanja projektom nakon promene vlasništva nad Bitut Holdings Ltd i Zlatna Reka Resources. Pošto projekat počiva na četiri istraživačke licence unutar Trepča basena, naredni koraci zavise od realizacije terenskog programa bušenja i interpretacije rezultata po primarnim ciljevima Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon. U industrijskom smislu, tempo istraživanja ostaje ključan faktor za procenu daljeg razvoja resursne baze u Srbiji.
