Evropa se nalazi na prekretnici u svom nastojanju da postigne stratešku autonomiju u oblasti kritičnih minerala. Dok je dostupnost kapitala visoka i regulative postaju sve povoljnije, spori sistemi dozvola i složeni propisi usporavaju realizaciju projekata. Ova situacija stvara duboku strukturnu neravnotežu koja može ugroziti budućnost evropske industrije.
Globalna konkurencija za litijum, bakar, retke zemne elemente i grafit se pojačava, a Evropska unija je predstavila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) kako bi se pozicionirala kao ključni igrač u vađenju, preradi i reciklaži ovih resursa. I pored značajnog finansijskog osnaživanja, evropski sektor rudarstva suočava se sa dugim vremenskim okvirima odobravanja i fragmentacijom regulativa, što otežava napredak projekata.
CRMA postavlja ambiciozne ciljeve do 2030. godine, uključujući 10% godišnje ekstrakcije strateških sirovina unutar EU, 40% prerade unutar Evrope i 25% snabdevanja kroz reciklažu. Takođe, planira se smanjenje zavisnosti od bilo koje jedne strane zemlje na maksimalno 65%. Ovi ciljevi su odgovor na trenutnu zavisnost Evrope od uvoza, gde se procenjuje da EU uvozi oko 98% retkih zemnih elemenata i 97% magnezijuma.
Iako EU ulaže sredstva kroz Evropsku investicionu banku (EIB), InvestEU i Fond za inovacije, administrativne prepreke i dalje usporavaju isporuku projekata. U Evropi proces dobijanja dozvola za rudarske projekte može trajati između 10 i 15 godina, dok je u Australiji ili Kanadi taj vremenski okvir samo 2 do 5 godina. Ova razlika dovodi do paradoksa gde je kapital dostupan, ali ne može efikasno da se koristi.
CRMA predviđa reforme koje uključuju ograničenje trajanja procesa dobijanja dozvola na 24 meseca za rudarske projekte i 12 meseci za obradu i reciklažu. Ukoliko se ove reforme uspešno implementiraju, mogle bi značajno otvoriti vrata evropskom investicionom sektoru rudarstva.
Projekti poput Vulcan Energy u Nemačkoj koji teži ekstrakciji litijuma iz geotermalnih izvora sa minimalnim emisijama ugljen-dioksida predstavljaju inovativne pristupe. Slični projekti u Portugalu (Barroso) i Francuskoj (Beauvoir) ukazuju na potencijal Evrope za izgradnju domaćeg ekosistema snabdevanja litijumom.
Pored litijuma, retki zemni elementi su ključni za proizvodnju vetroturbina i električnih vozila. Projekti poput LKAB Kiruna otkrića u Švedskoj sa više od milion tona retkih zemnih oksida predstavljaju strateške korake ka diversifikaciji snabdevanja EU.
Grafit takođe igra ključnu ulogu kao materijal za anode litijum-jonskih baterija. Projekat Talga Vittangi u Švedskoj ima kapacitet proizvodnje od 19.500 tona godišnje anodnih materijala uz očekivanu internu stopu povrata između 18% i 24%. Ovi projekti doprinose cilju Evrope da izgradi potpuno integrisan lanac vrednosti baterija.
Povećana potražnja za bakrom kao osnovnim materijalom za električne mreže i obnovljive infrastrukture dodatno naglašava potrebu za bržim razvojem rudarstva u Evropi. Prema procenama, potražnja za bakrom će premašiti 35 miliona tona godišnje do 2035. godine.
Evropa će do 2035. godine zahtevati više od 100 milijardi evra investicija kako bi ispunila svoje ciljeve lanca snabdevanja. Njena budućnost zavisi od rešavanja disbalansa između spremnosti kapitala i izvršenja propisa. Ako reforme CRMA uspeju, Evropa bi mogla postati globalni centar proizvodnje kritičnih minerala; ako ne, zavisnost od spoljnog snabdevanja će ostati problem koji slabi industrijsku otpornost regiona.
