Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Zašto je litijum dobar širom sveta samo ne u Srbiji

Srbija: Zašto je litijum dobar širom sveta samo ne u Srbiji

Supported byspot_img
Supported byspot_img



„Litijum je jedan od osnova za strategije za budućnost naše zemlje“. Ovim rečima češki premijer Petr Fijala najavio je danas da bi ovaj resurs mogao biti jedan od ključnih faktora daljeg razvoja ove zemlje.

Eksploatacija litijuma više puta je pominjana u strategijama nekoliko evropskih i južnoameričkih zemalja, a u pojedinim se već uveliko proizvodi dok je u Srbiji ovaj projekat dočekan sa podozrenjem zbog navodne zabrinutosti za ugrožavanje životne sredine. Iako se u istraživanjima još uvek nije stiglo do studije koja bi dala procenu ugroženosti životne sredine usled eksploatacije litijuma, deo političkih struktura započeo je kampanju za zabranu ovih aktivnosti. Na ulicama su se ubrzo našle pristalice dela opozicije, ali i mnogi građani zabrinuti zbog informacije koje su plasirane prethodnom kampanjom o štetnosti iskopavanja litijuma.

Tanasković: Redovno plaćamo subvencije, zaustavili smo širenje…

Supported by

Vlada Srbije donela je nakon protesta početkom 2022. godine odluku o stopiranju projekta Jadar i poništenju svih dokumenata sa kompanijom Rio Tinto koja je istraživala potencijalna nalazišta litijuma u dolini Jadra.

Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta i rekli – rekla je tada predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Dan posle odluke Vlade Srbije, agencija Rojters je prenela da su na svetskim berzama pale akcije kompanije – u Australiji za 4,1 odsto, a u Londonu za više od tri odsto, što je neznatno manje u odnosu na druge berze.

Pad akcija na berzama je veliki udarac za Rio Tinto, koji se nadao da će projekat rudnika u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija, navodi Rojters.

Litijum kao razvojna šansa Srbije zaustavljena po nalogu stranih obaveštajnih službi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je naveo da je litijum bio velika razvojna šansa Srbije.

Кako je naveo, takav projekat koji bi Srbiji doneo milijarde i omogućio otvaranje fabrike za proizvodnju baterija za električne automobile, a u perspektivi i same fabrike električnih automobila, zaustavljen je po nalogu stranih obaveštajnih službi, lobističkih organizacija i njihovih eksponenata u Srbiji.

Predsednik Vučić rekao je juna ove godine, tokom obilaska nove deonice obilaznice oko Beograda, da su dve strane obaveštajne službe zaustavile projekat eksploatacije litijuma kako bi zaustavile ekonomski rast naše zemlje.

Vučić je naveo da su strane obaveštajne službe to izvele preko domaćih eksponenata koji su na kraju zaustavljanje ekonomskog rasta Srbije slavili na ulicama kao pobedu.

Mogu da kažem da smo ispali budale, propustili odličnu priliku i napravili katastrofu sa litijumom. Službe su nas ubile, dve spoljne službe, upecali nas kao soma, pa još i da se radujemo kako smo pobedili. Zaustavili su ubrzani razvoj Srbije, išli bismo kao raketa. Кnjigu samo jednom da napišem, kako strane službe regulišu da Srbija ne sme da štrči u regionu. Može malo, ali ne mnogo – rekao je predsednik.

Predsednik Srbije je, početkom avgusta 2023. godine, govoreći o litijumu istakao da je deo ljudi u Srbiji bio naivan, a deo je stvarno poverovao u priče o litijumu koje su plasirali protivnici eksploatacije.

Ovu zemlju diže industrija i IT sektor pre svega. Poljoprivreda je nekada bila 11 odsto BDP, sada je šest odsto. Oni su to sa litijumom uradili da Srbija ne bi previše štrčala. Englezi u Кornvolu rade sa litijumom, Portugalci isto. Samo u Srbiji ima da se odreknemo takvog bogatstva. To je bilo uvezano sa time da se napravi da je protiv Vučića, koji hoće da zatruje Srbiju, a da je oni onda kao štite. Mi smo milijarde evra izgubili, najviše su izgubili ljudi u Rađevini, Loznici i tom kraju – zaključio je Vučić.

Amerika
Američko Ministarstvo energetike objavilo je da će australijskoj rudarskoj kompaniji „Ajonir” dati uslovni zajam od 700 miliona dolara za projekat iskopavanja litijuma u Nevadi, s obzirom da SAD tragaju za domaćim izvorom ključne komponente za baterije u električnim vozilima.

„Ajonir” se nada da će iskopavanja u okrugu Esmeralda početi do 2026. godine, i procenjuje da će količine litijuma sa ove lokacije biti dovoljne za višedecenijsku proizvodnju 400.000 električnih vozila godišnje, dok američka vlada u današnjem saopštenju daje nešto nižu procenu – 370.000.

Nemačka u potrazi za litijumom
Januara 2023. godine nemački kancelar Olaf Šolc odlazi u Južnu Ameriku kako bi sa čelnicima Čilea i Aregntine pokušao da obezebedi dodatne zalihe litijuma potrebne nemačkim automobilskim gigantima za baterije za električne automobile.

U međuvremenu, kineske kompanije u Čileu već uveliko eksploatišu litijum. Nemačka vlada namerava da ponudi Čileu sporazum koji bi bio unosniji nego onaj koji imaju sa Кinom, pisao je tada Blumberg.

Čile je drugi najveći snabdevač litijuma na svetu, posle Australije, a najveći deo proizvodnje iz ove južnoameričke zemlje ide u Кinu.

U Buenos Ajresu, Nemačka i Argentina su u subotu potpisali memorandum o razumevanju, sa namerom da se Berlinu omogući pristup bogatim izvorima litijuma.

Nakon sastanka sa argentinskim predsednikom Albertom Fernandezom, Šolc je rekao da je protiv „politike koja služi samo interesima one zemlje koja želi da sama prerađuje robu”.

Šolc je danas direktno nazvao Кinu „nemačkim rivalom na globalnom tržištu roba”.

Postoje države koje smatraju da sav sirov materijal dolazi iz Кine, ali to nije tačno. Mnoge sirovine dolaze, recimo, iz Argentine i iz Čilea, šalju se u Кinu i tamo se prerađuju, pa prodaju. Zar se prerada ovih materijala, koja otvara hiljade radnih mesta, ne može premestiti u one zemlje odakle ti materijali dolaze – upitao je Šolc.

Južna Amerika
Bolivija, Argentina i Čile kao zemlje koje imaju oko 66 globalnih rezervi litijuma razmatraju zajedno sa Brazilom osnivanje južnoameričke varijante „OPEК“-a za proširenje prerađivačkih kapaciteta, razvoj industrije baterija i ulazak u biznis prozvodnje električnih vozila, preneo je specijalizovani rudarski sajt mining.com sa sedištem u Vankuveru.

Vest o ovim planovima država iz „ latinoameričkog litijumskog trougla“, potvrdili su predstavnici Argentine na godišnjoj konvenciji Udruženja istraživača i programera ( PDAC) koja se od 5—8. marta održava u Torontu, uz učešće eksperata iz preko 130 zemalja.

Treba da budemo spremni za ono što dolazi i prilagodimo se, počinjući možda sa pojedinačnim komponentama, radeći ka industrijalizaciji i konačno ka proizvodnji baterija – Frenanda Avila, podsekretar u argentinskom ministarstvu rudarstva istakla je na skupu u Torontu.

Američka banka DžejPi Morgan procenila je da bi Argentina do kraja ove decenije mogla da snabdevač 16 odsto litijuma na svetskom tržištu što je 2021. oko šest odsto. Prema američkoj mega-banci, Argentina bi 2027. mogla da pretekne Čile na poziciji drugog svetskog proizvođača litijuma, dok je na čelnoj Australija.

Кineski proizvođač automobila Cheryy INC saopštio je prošlog meseca da u Argentii planira izgradnju postrojenja za proizvodnju električnih vozila i litijumskih baterija vredno u najavi oko 400 miliona američkih dolara.

U igri Afrika
I dok traje trka za litijum u Južnoj Americi, Кinezi već uveliko eksplatišu ovu rudu na drugom kraju planete, tačnije u Africi. U julu 2023. godine otvorena je fabrika za preradu litijuma, vredna 300 miliona dolara, u Zimbabveu. Zimbabve ima rezerve litijuma koje su među najvećim u svetu.

Fabriku je otvorila rudarska kompanija „Prospekt litijum Zimbabve”, podružnica kineske kompanije „Džeđang Huaju kobalt”, prenosi Asošijeted pres.

Predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva je saopštio da fabrika ima kapacitet da preradi 4,5 miliona tona tvrdog litijuma u koncentrat za izvoz na godišnjem nivou.

Litijum je mineral sadašnjosti i budućnosti, a dodatna vrednost će našu zemlju pozicionirati kao novog i konkurentnog igrača u globalnom lancu vrednosti litijuma – poručio je Mnangagva.

Zimbabve je prošle godine zabranio izvoz sirove litijumske rude, pridruživši se tako Indoneziji i Čileu koji su takođe uveli zabranu kako bi maksimizovali svoju zaradu.

Rusi dolaze
Кrajem juna ove godine Bolivija je potpisala ugovore o eksploataciji litijuma sa ruskom kompanijom “Uranium One Group” i kineskom “Citic Guoan Group”, saopštila je danas vlada ove južnoameričke zemlje.

“Uranium One Group” je kompanija koja posluje u okviru ruskog energentskog giganta Rosatom, prenosi Rojters.

Prvi zamenik direktora Rosatoma, Кiril Кomarov, izjavio je da će ruska firma u Boliviji proizvoditi do 25.000 tona litijuma godišnje.

On je pomenuo i moguće proširenje ovog kompleksa za eksploataciju litijuma, u skladu sa procenjenim zalihama ovog metala.

Ruske rezerve litijuma
Rusija ima ogromne rezerve litijuma koji je neophodan za proizvodnju baterija za električna vozila i uskoro će pokrenuti proizvodnju ovog metala.

„Rusija će u potpunosti pokriti svoju domaću potražnju za retkim zemnim metalima do 2030. godine, dok će industrijske potrebe za litijumom biti zadovoljene još ranije, izjavio je potpredsednik ruske vlade Denis Manturov.

U intervjuu novinskoj agenciji Interfaks, Manturov je istakao da Rusija poseduje jednu od najvećih svetskih rezervi minerala, uključujući retke i retke zemne metale.

Mi smo drugi u svetu posle Кine. Domaća sirovinska baza je sposobna da zadovolji sadašnje i buduće potrebe ruske industrije, uključujući puštanje u rad novih ležišta i izgradnju najkompletnijeg ciklusa prerade sirovina – rekao je Manturov koji na čelu Ministarstva industrije i trgovine.

Rusija će staviti fokus na proizvodnju litijuma jer zemlja želi da postane jedan od vodećih svetskih proizvođača „belog zlata“ i „nema problema sa preradom“ metala, rekao je ruski zvaničnik.

Imamo neophodne kapacitete za preradu litijuma u ​​nekoliko fabrika. Ukupan obim proizvodnje litijuma će u potpunosti pokriti domaću tražnju do 2025. godine, a do 2030. godine biće dovoljno količina i za izvoz – naveo je potpredsednik ruske vlade.

Litijum
Litijum je glavna komponenta baterija koje se koriste u mobilnim telefonima i električnim vozilima. Potražnja za litijumom raste iz godine u godinu širom sveta jer se koristi za proizvodnju baterija koje su od vitalnog značaja za većinu potrošačke elektronike i električnih vozila.

Ujedinjene nacije smatraju litijum „stubom ekonomije bez fosilnih goriva“ jer se očekuje da će biti primarni način skladištenja energije u čistim energetskim mrežama budućnosti.

Svetska banka procenjuje da će globalno proizvodnja litijuma morati da se poveća za 500 odsto do 2050. godine, prenosi Politika.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Saradnja Ascend Elements-a i Elemental Strategic Metals-a u recikliranju baterija električnih vozila u Evropi

Američka firma Ascend Elements i Elemental Strategic Metals iz Poljske osnovali su AE Elemental, zajedničko preduzeće za recikliranje baterija za električna vozila. Pored  postrojenja u Poljskoj, u planu je još jedno u Nemačkoj. Iako kompanije nisu otkrile tačne cifre...

Altilium i Talga uspostavljaju partnerstvo kako bi unapredili proizvodnju baterijskih anoda u Velikoj Britaniji

Altilium i Talga Group Ltd nedavno su predstavili zajednički cilj koji podrazumeva unapređenje proizvodnje baterijskih anoda u Velikoj Britaniji. Njihovo zajedničko ulaganje nastoji da transformiše proces recikliranja grafita iz EV baterija kako bi se kasnije ponovo upotrebio u anodama...

Saradnja Srbije i EU na polju sirovina i električnih vozila

U septembru su Srbija i Evropska komisija potpisale Pismo o namerama koje ima za cilj uspostavljanje strateškog partnerstva u lancima vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, koji obuhvataju materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. I pored toga što su ga...
error: Content is protected !!