Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Srpske rezerve litijuma treće po veličini u Evropi

Srbija: Srpske rezerve litijuma treće po veličini u Evropi

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, na Kopaonik biznis forumu, da je Srbija treća zemlja po rezervama litijuma u Evropi i da bismo mogli da snabdevamo čak 20 odsto celog tržišta Evropske unije, Velike Britanije i Norveške za proizvodnju oko milion električnih vozila godišnje.

Ona je rekla da je samo za jedan električni automobil potrebno oko 40 kilograma nikla, devet kilograma litijuma, zatim magnat, nikl, kobalt, katodni materijal, grafit

“Znači nemoguće je bez veće dostupnosti takvih sirovina. Mislim da smo mi zemlja koja po rezervama litijuma u Evropi stoji na trećem mestu, a možemo da snabdevamo čak 20 odsto celog tržišta Evropske unije, Velike Britanije i Norveške sa ovim sirovinama, da se proizvede negde milion električnih vozila na godišnjem nivou”, navela je ministarka.

Supported by

Da li ćemo to da iskoristimo ili ne, na nama je, poručila je Đedović Handanović i naglasila da treba da vidimo kako to da radimo poštujući zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.

Poručila je da je korišćenjem naprednih tehnologija i kroz veća investiciona ulaganja to moguće ostvariti.

“Cilj da do 2030. proizvodimo 45 odsto struje iz obnovljivih izvora”

Đedović Handanović je istakla da je plan naše zemlje da do 2030. za devet odsto smanji potrošnju finalne energije, kao i da proizvodimo 45 odsto struje iz obnovljivih izvora.

“To su realni planovi. Ako pogledamo da je svetski cilj na globalnom nivou da iz obnovljivih izvora energije 2028. proizvodi 42 odsto, električne energije. Mislim da smo mi vrlo ambiciozni sa 45, ali i vrlo realni i da ćemo biti iznad svetskog proseka, a opet kažem polazimo iz pozicije koja je jako nezahvalna kada je pre svega bazna energija u pitanju, odnosno proizvodnja električne energije iz uglja”, navela je ministarka.

Kaže da je plan da dodamo i 3,4 gigavata do 2030. iz obnovljivih izvora, što kroz investicije javnog sektora, ali i privatnog sektora.

“Počeli smo pregovore za jedan gigavat solara, planiramo i jedan gigavat vetra iz obnovljivih izvora, iz javnih ulaganja, investicija, ali i pre svega kroz 1.300 megavata aukcija uspešno sprovedenih koje planiramo da nastavimo da realizujemo. Dve su stvari ključne, jedna je dostupnost finansijskih sredstava, pre svega mislim na bezpovratna sredstva, naravno u kombinaciji sa povoljnim finansijskim instrumentima”, rekla je ministarka.

Kaže da postoje planovi kao Green for growth, Repower Europe i drugi i dodaje da EIB dosta radi da pomogne Evropi da dostigne te ciljeve. 

“Mi jednostavno ta sredstva nemamo, a trebamo da planiramo i zatvaranje rudnika i zatvaranje termoelektrana, pa šta ćete da ostavite te stotine hiljade ljudi na ulici? Pa ne, morate da planirate odakle ćete pre svega da im obezbedite nova radna mesta”, navela je Đedović Handanović.

Dodala je da, sa druge strane, ako zaista posmatramo šta nam je potrebno na svetskom nivou da energetsku tranziciju uspešno sprovedemo, to je dva puta više kritičnih mineralnih sirovina dostupnih na globalnom nivou.  

“Tu pre svega mislim na kobalt, na nikl, na bakar, na litijum. Da li će oni biti dostupni u dovoljnoj meri, uticaće na to kolika će biti potražnja za njima, kolika će biti cena njihova i onda, pre svega, da li će ta zelena tranzicija biti ostvariva. Ako pričamo da treba osam puta da se udvostruči broj električnih vozila, a treba da idemo sa 30 na 240 miliona, to je nešto što ne možemo da  dostignemo bez dostupnosti tih kritičnih mineralnih sirovina“, rekla je ona.Izvor: Tanjug

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Snabdevanje sirovinama je put ka evropskoj održivosti i digitalnoj tranziciji

Evropa se suočava sa odlukama koje će direktno uticati na njenu sposobnost da realizuje ciljeve navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je ključan za omogućavanje dvostruke tranzicije ka održivosti i digitalizaciji. Jedan put podrazumeva zavisnost, koju karakteriše napuštanje...

Nemačko udruženje WV Stahl poziva na brzo sprovođenje politike industrijskog razvoja

Prognoza globalne potražnje za čelikom WorldSteel asocijacije ukazuje na oporavak tražnje između 2024-2025, sa projektovanim rastom od 1-2% nakon pada izazvanog krizom COVID-19 u 2020. Povratak Nemačke svom statusu industrijskog središta zavisi od brzine sprovođenja politike industrijskog razvoja zemlje, smatraju...

Dinamika ponude i potražnje utiče na rast cene bakra

Trenutna cena bakra iznosi 4,3 dolara po funti, dostigavši tako u aprilu najviši nivo u poslednjih 15 meseci. Ovaj porast izaziva zabrinutost zbog smanjene ponude i velike potražnje, što ovom metalu daje status indikatora ukupnog ekonomskog zdravlja. Smanjena proizvodnja kineskih...
error: Content is protected !!