Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Rio Tinto tuži državi zbog blokade projekta Jadar

Srbija: Rio Tinto tuži državi zbog blokade projekta Jadar

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Dve tužbe podnete su 13. maja prošle godine i još dve 26. jula takođe prošle godine

Beograd je u januaru prošle godine oduzeo dozvole Rio Tintu za iskopavanje litijuma

Direktor Rio Tinta poručuje da ne odustaju od projekta

Supported by

Podružnica Rio Tinta u Srbiji podnela je četiri tužbe protiv Vlade Srbije zbog suspenzije kontroverznog litijumskog projekta.

“Tužilac Rio Sava Exploration iz Beograda podneo je četiri tužbe protiv odluke vlade”, rekla je u četvrtak portparolka Upravnog suda Srbije Milka Murganić, a javlja AFP.

Dve tužbe podnete su 13. maja prošle godine i još dve 26. jula takođe prošle godine, rekla je Murganić, ne navodeći detalje. AFP je kontaktirao Rio Tinto za izjavu, ali su iz kompanije odbili da komentarišu.

Beograd je u januaru prošle godine oduzeo dozvole Rio Tintu za sprovođenje projekta iskopavanja litijuma. Ova rudarska korporacija nadala se da će se razviti u Zapadnoj Srbiji, u dolini Jadra, inače domu jednog od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Ovaj metal je, inače, ključna komponenta za pravljenje električnih baterije.

Srbija je odluku o oduzimanju dozvole Rio Tintu donela nakon oštrog protivljenja javnosti. Demonstranti su tokom jednog dana blokirali autoput u prestonici, a taj skup je privukao hiljade ljudi. Ekološka udruženja su vršila pritisak na vladu i sa sporadičnim protestima.

U septembru, Srbija i Evropska komisija su potpisale pismo o namerama u vezi sa strateškim partnerstvom u vezi sa električnim baterijama i sirovinama, uključujući litijum. Ranije ovog meseca ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović odbila je prokomentariše da li bi partnerstvo moglo uključivati otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra.

Premijerka Ana Brnabić je 9. novembra izjavila da je vlada definitivno stavila tačku na iskopavanje litijuma.

‘Rio Tinto bi mogao da dobije drugu šansu u Srbiji’

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u januaru ove godine rekao je da bi Srbija mogla da preispita svoju odluku o blokiranju projekta Rio Tinta za izgradnju najvećeg rudnika litijuma u Evropi, vrednog 2,4 milijarde dolara.

Nacija ne bi trebalo da propusti priliku da iskoristi svoje ogromne rezerve litijuma, rekao je Vučić i dodao da je zaustavljanje projekta “veoma neodgovorno”.

“Razgovaraću o tome sa vladom kad-tad”, rekao je Vučić u intervjuu za Bloomberg u Beogradu. “Mi smo jedina zemlja koja se zapravo uzdržala od eksploatacije.”

Nismo odustali od iskopavanja litijuma u Srbiji’

Mesec dana pre ove Vučićeve izjave, izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da nisu odustali od iskopavanja litijuma u Srbiji.

Ovaj projekat je potreban Evropi i Srbiji zbog razvoja, naveo je Stausholm u razgovoru sa analitičarima u Sidneju.

Rio Tinto je i u svojim finansijskim izveštajima više puta naglasio da nije odustao od ovog projekta i da radi na pronalaženju rešenja koje će biti prihvatljivo za zajednicu.

Rio Tinto jedan od finansijera kompanije InoBat koja će graditi fabriku u Srbiji

Slovački InoBat planira u Srbiji da gradi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile u koju bi trebalo da uloži 2,3 milijarde evra. Predloženo je da fabrika bude smeštena u Ćupriji.

Upadljivo je da Vlada Srbije nije izvestila o ovoj investiciji, već je to učinio investitor na svom sajtu. Razlog što se o ovome ne priča mnogo može biti činjenica da se kao jedan od investirora u InoBatu pojavljuje britansko-australijska kompanija Rio Tinto, čiji je projekat eksploatacije litijuma iz Jadra početkom prošle godine obustavljen na zahtev ekoloških aktivista.

Adam Panayi iz Rho Motiona, kompanije koja se bavi analizom tržišta električnih vozila, ne veruje da su investicije Rio Tinta i InoBata nužno povezane. “Vreme potrebno za razvoj rudnika litijuma kako bi mogao komercijalno da radi je sedam do 15 godina, a gigafabrikama potrebno je tri do četiri godine da proizvode baterije u količinama od više gigavata. Pod pretpostavkom da će InoBat ispuniti svoj plan da počne sa proizvodnjom baterija u narednih pet godina, biće im potrebno da uvoze materijale za proizvodnju, uključujući i litijum“, rekao je on ranije za Bloomberg Adriju.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Marš sa Drine: Rio Sava troši više novca nego pre obustave projekta „Jadar“

Kompanija „Rio Sava Exploration“ radi aktivnije i troši više novca nego u periodu kada je projekat „Jadar“ još uvek bio aktivan, odnosno pre nego što je državni vrh objavio da se projekat ukida. U finansijskim izveštajima za poslednje dve...

Lokalizacija proizvodnje litijumskih baterija u Evropi i upravljanje geopolitičkim izazovima

Evropski proizvođači litijumskih baterija intenziviraju napore da lokalizuju proizvodnju, usklade se sa ciljevima EU i zaštite svoje lance snabdevanja od geopolitičkih turbulencija. Proizvodnja gotovih baterija predstavlja kamen temeljac za evropsku automobilsku industriju. Smatra se da će tokom naredne decenije biti...

Srbija: Rudarenje retkih minerala donosi ekonomske benefite

VEKOVIMA, a danas više nego ikada, rudarska industrija je veoma važna sila u globalnoj ekonomiji, kao i za ekonomsku konkurentnost pojedinih zemalja. Rudarstvo stvara ključne sirovine za kojima vlada stalna potražnja, zbog toga što se koriste za mnoštvo osnovnih...
error: Content is protected !!