Napori za rešavanje globalne klimatske situacije dovode do povećane potražnje za tehnologijom obnovljive energije, posebno na globalnom severu, uključujući električna vozila i baterije. Afrika je jedan od novih izvoraza metala za baterije, a litijum – koji se ponekad naziva i „belo zlato“ – jedna je od najtraženijih roba.
Global Vitness je istražio tri nova rudnika litijuma u Zimbabveu, Namibiji i Demokratskoj Republici Kongo (DRC). Ono što smo otkrili pokazuje da žurba za eksploatacijom litijuma na kontinentu – daleko od toga da dovodi do „pravedne energetske tranzicije“ – rizikuje da podstakne korupciju i niz drugih ekoloških, društvenih i problema upravljanja. Generacijama su afričke nacije eksploatisane za svoje minerale, a kako raste potražnja za „tranzicionim mineralima“, postoji opasnost da se istorija ponovi.
Naša istraga je razmatrala dva afrička rudnika koji su izvozili rudu litijuma u inostranstvo – rudnik Sandavana u Zimbabveu i rudnik litijuma kompanije Ksinfeng Investments u Uisu, Namibija. Takođe smo pogledali projekat Manono u DRC-u, za koji se veruje da je najveće ležište litijuma u Africi.
U Zimbabveu, u rudniku Sandavana su učestvovale hiljade zanatskih kopača koji su radili u nesigurnim uslovima, postoje izveštaji o dečijem radu i rudarima koji su zatrpani rušenjem rudnika. Početkom 2023. objavljeno je da su kopači iseljeni, da su njihovi minerali navodno konfiskovani i da su rudnik preuzele kompanije koje su bliske sa vladajućom partijom i vojskom Zimbabvea ZANU-PF, uključujući firme koje su pod sankcijama SAD ili EU. Uprkos zvaničnoj zabrani izvoza neprerađenog litijuma, čini se da je politički povezan rudnik Sandavana izuzet, prevozili su hiljade tona rude iz zemlje tokom 2023.
U Namibiji, kineska kompanija Ksinfeng Investments optužena je da je kupila rudnik litijuma Uis putem mita. Takođe postoje dokazi da je Ksinfeng razvio industrijski rudnik koristeći dozvole namenjene lokalnim malim rudarima. Čini se da je ovo omogućilo Ksinfengu da počne da iskopava veliko ležište litijuma za samo 140 USD, izbegnuta je izrada procene uticaja na životnu sredinu. Lokalne zajednice i namibijski parlamentarci optužili su Ksinfeng da smešta radnike u „uslove aparthejda“, potkupljuje lokalne poglavare i plaši divlje životinje koje donose profit od turizma u tom području. Ksinfeng je isporučio hiljade tona sirove litijumske rude u Kinu, ne ispunivši obećanja o izgradnji prerađivačkih postrojenja u Namibiji.
U DRC-u, razvoj ležišta litijuma Manono ukazuje na brojne nepravilnosti I korupciju. Rad je zaustavljen zbog spora u koji su umešane australijske i kineske rudarske kompanije. Čini se da je projekat doneo čak 28 miliona američkih dolara za lažne kompanije koje drže posrednici umešani u prethodne korupcijske skandale u koje je umešan bivši predsednik Džozef Kabila. Štaviše, visoki zvaničnik u stranci aktuelnog predsednika Feliksa Čisekedija je navodno dobio 1,6 miliona dolara „provizije“ od Zijin Mininga kada je stekao deonice u projektu. Agencija za borbu protiv korupcije DRC-a optužila je državnu rudarsku kompaniju ,koja je potpisala ugovore sa Manonom, za prodaju prava na litijum po „sniženoj ceni“ i „rasipanje“ prihoda.
Ovi slučajevi pokazuju da su, kako se potreba za litijumom povećava, rizici sa kojima se suočavaju zemlje bogate mineralima veliki. Lanci snabdevanja mineralima za baterije koje će pokretati revoluciju zelene energije trebalo bi da budu od koristi zemljama proizvođačima. Umesto toga, usled korupcije, ne uspevaju da razviju lokalnu ekonomiju i nanose štetu građanima i životnoj sredini. Proizvođači baterija, automobilske firme i kreatori politike u zemljama potrošačima moraju osigurati da lanci snabdevanja mineralima za baterije budu rigorozno provereni na korupciju i druge rizike.
