Kontroverza oko litijuma u Srbiji, koja je ranije bila zatvorena tokom mandata premijerke Ane Brnabić, ponovo je dobila političku i diplomatsku dimenziju. U domaćoj raspravi akcenat se pomerao sa ekoloških i ekonomskih pitanja ka pitanju strateškog položaja Srbije u lancu kritičnih sirovina. U tom kontekstu, najnoviji potezi vlasti i evropskih institucija ukazuju da se tema litijuma tretira kao element šire geopolitičke konkurencije.
Predsednik Aleksandar Vučić i evropski vicepredsednik Maroš Ševčovič potpisali su pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva, povezano sa usvajanjem Evropskog zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). CRMA obuhvata i srpski litijum, pa se time otvara okvir za saradnju koji prevazilazi isključivo nacionalne debate o eksploataciji. Odluka je relevantna jer CRMA ima cilj da smanji zavisnost EU od uvoza litijuma u uslovima rasta potražnje.
Brnabić je istakla da je otpor prema rudarenju litijuma usporio napredak i da Srbija treba da zadrži litijum za domaću upotrebu. U njenom izlaganju, pozicioniranje Srbije kao lidera u Evropi na duži rok vezuje se za naredni vek razvoja mobilnosti. Istovremeno, ona je kritikovala protivnike projekta i navela da bi njihovo delovanje moglo biti povezano sa destabilizujućim motivima koje pripisuje zapadnim obaveštajnim službama.
Ova promena tona u javnoj debati ima posledice po način na koji se pregovara sa partnerima iz EU i šire. Kada se pitanje litijuma veže za pouzdanost snabdevanja i stratešku usklađenost sa evropskim pravilima, fokus regulatornog rizika i društvene licence za rad postaje centralan. U praksi, to utiče na tempo donošenja odluka i na očekivanja industrijskih aktera koji prate razvoj projekata.
U razgovorima u Beogradu, Tilman Kuban, član nemačkog Bundestaga i izvestilac za Srbiju iz opozicione CDU/CSU strukture, naglasio je nemački interes tokom posete. Kuban je ukazao na mogućnost da Srbija kroz projekte litijuma pokaže pouzdanost prema Evropi i pozvao nemačke kompanije da razmatraju angažman ne samo u sirovinama već i u proizvodnji baterija. Takva poruka signalizira da Nemačka posmatra Srbiju kao potencijalnu tačku u lancu vrednosti, a ne isključivo kao izvor sirovine.
Istovremeno, pomenuta je istorijska dimenzija nemačkog angažmana: Angela Merkel je 2021. godine tokom posete Srbiji naglasila značaj nemačkih ulaganja u automobilsku industriju i ulogu litijuma za buduću mobilnost. Povezivanje automotivnog sektora sa kritičnim sirovinama ukazuje na to da se industrijska politika oslanja na dostupnost materijala za baterije. U tom smislu, litijum se posmatra kao komponenta šire industrijske transformacije.
Petar Ćurčić, istraživač na Institutu za evropske studije, ukazao je da nemački geopolitički interes nije ograničen na ekonomske koristi. On navodi da se taj interes odnosi i na ciljeve održivosti životne sredine i na strateški uticaj kroz standarde proizvodnje. Time se CRMA logika direktno povezuje sa načinom na koji EU planira da obezbedi litijum uz kontrolu ekoloških parametara.
Ćurčićeva ocena uklapa se u cilj CRMA da smanji zavisnost EU od globalnih tokova litijuma, posebno u periodu kada rast električne mobilnosti povećava potražnju. Kako potražnja raste kroz proizvodnju električnih vozila, konkurencija za resurse postaje intenzivnija među državama i industrijama koje kontrolišu delove lanca snabdevanja. U takvom okruženju, Srbija dobija dodatnu pažnju jer se nalazi u okviru evropskog regulativnog okvira koji uključuje njen litijum.
Razmatranja o ulozi Nemačke dodatno se smeštaju u širi obrazac nadmetanja između geopolitičkih aktera poput Kine i SAD. Litijum se tretira kao resurs čiji tokovi imaju stratešku težinu za energetsku tranziciju i industrijske lance vrednosti. Prema tome, potezi oko partnerstava i regulatornog usklađivanja mogu imati efekat na raspodelu uticaja u regionu.
Pored diplomatskih signala, ostaju otvorena pitanja o izvedivosti eksploatacije i njenom uticaju na životnu sredinu, kako u Srbiji tako i u kontekstu evropskih rasprava o rudarenju. Kontroverza je ranije vođena argumentima o ekološkim i ekonomskim aspektima, a sada dobija složeniji okvir kroz CRMA i međunarodne odnose. Time tema litijuma postaje polje gde se prepliću regulatorni zahtevi, industrijski interesi i političko pozicioniranje.
U celini posmatrano, ponovna aktivacija teme srpskog litijuma pokazuje kako se lokalne odluke mogu brzo prevesti u regionalne i evropske strateške teme. Potpisivanje pisma o namerama sa EU institucijama vezano za CRMA dodatno pojačava značaj usklađivanja projekata sa pravilima kritičnih sirovina. Istovremeno, javni stavovi o zadržavanju resursa za domaću upotrebu otvaraju pitanje kako će se definisati prioriteti između izvoza sirovine i razvoja prerade.
