Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Najavljena fabrika baterija vraća u fokus projekat Jadar

Srbija: Najavljena fabrika baterija vraća u fokus projekat Jadar

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Pregršt je povoda za sumnju da su i vlast i Rio Sava zaista odustali od eksploatacije litijuma u Srbiji. Pre svega zbog spremnosti Vlade Srbije da sa čak 200.000 evra po zaposlenom pomogne izgradnju fabrike baterija slovačkog InoBata u Ćupriji, iako bi ona lako mogla biti zatvorena čim se potroši novac od subvencijaPoslednji put kada je Ana Brnabić govorila o mogućom brisanju famozne „tačke“ stavljene na Rio Tintov rudnik litijuma, uveravala nas je da bi o tome morali da odluče svi građani Srbije. „Ne mislim kroz neki referendum ili bilo šta, ne idemo u tom smeru, već kroz to da imamo javnu debatu o tome šta dobijamo, šta gubimo“, izjavila je prošlog decembra i dodala da joj je „bezgranično žao“ što ne može odmah da ponovo pokrene projekat Jadar. Referenduma zaista nema ni u najavi, a od javne rasprave dobili smo nedavno tviter prepucavanje premijerke sa Savom Manojlovićem, koje je kulminiralo njenim autorskim tekstom objavljenim na sajtu Vlade Srbije, u kome je o neistomišljenicima govorila kao o konjima, žabama, patkama i roštiljdžijama koji dobijaju novac od stranih fondacija „da bi Srbija postala energetski rob i time izgubila samostalnost i suverenost“.

Na tom nivou komunikacije, nije ni čudo da se niko više ne nada stvarnom društvenom dogovoru, pa ni transparentnom najavljivanju planova, već smo osuđeni na čitanje između redova. Najnoviji primer predstavlja stavljanje u skupštinsku proceduru Predloga zakona o proceni uticaja na životnu celinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Aktivisti su odmah pomislili da je njihovo prosleđivanje parlamentu u trenutku kada izbori, naizgled, samo što nisu raspisani – upravo motivisano oživljavanjem Jadra. Uostalom, zapisnici iz 2021. o sastancima između Rio Tinta i Generalnog direktorata Evropske komisije, pokazali su da je Rio Tinto (pre osujećenja planova) početak radova na rudniku tempirao neposredno „nakon izbora u Srbiji“ naredne godine. Ipak, čini se da je reakcija bila ishitrena, pošto oba pomenuta zakonska predloga predviđaju da će primena njihovih delova koji se odnose na ocenu prihvatljivosti budućih studija početi tek dve godine nakon što stupe na snagu.

Ali to ne znači da razloga za bojazan nedostaje. Samo u poslednjih mesec dana svedočili smo neuspelom pokušaju Rio Save, domaće podružnice Rio Tinta, da poruši kuće koje su otkupili na području planiranog rudnika, zatim objavljivanju Procene ekonomskog uticaja Jadra i na kraju postavljanju novog direktora na čelo Rio Save.

Supported by

I dok bi izrada ekonomske analize mogla da zvuči kao da Rio Tinto preispituje svoju nameravanu investiciju, u stvari se radi o dokumentu koji je očigledno namenjen vlastima, da ih ubedi da što pre otkoče proceduru. Pa se tako može pročitati da ako Srbija „koja je već ključni dobavljač proizvodnih dobara u Evropskoj uniji, preduzme aktivne korake za podsticanje i održavanje lokalnog ekosistema u proizvodnji baterija, mogla bi postati samo središte evropske revolucije na polju e-mobilnosti“. Ali i da je za tako nešto neophodno da deluje „brzo i snažno“.

Sumnju u nepristrasnost ove analize, urađene po narudžbini Rio Tinta, baca činjenica da su osnivači i direktori konsultantske firme Ergo Stratedži grupa, kojoj je ovaj posao poveren, prethodno osam godina radili u – Rio Tintu. Štaviše, izgleda da su preterali u želji da se izađe u susret nekadašnjem poslodavcu, a sadašnjem klijentu, pa su grafikon sa najvećim srpskim izvoznicima uz koje je uvrštena projekcija budućeg izvoza Jadra – nesumnjivo krivotvorili. Da je prikazani iznos izvoza ostalih firmi proporcionalno umanjen u odnosu na stvarne podatke Ministarstva finansija za 2021. (na koje se autori pozivaju), moglo bi se raditi o grešci nastaloj prilikom grafičke obrade. Ali nije. Vrednosti su nasumično umanjivane, pa je tako HBIS grupa koja je 2021. bila najveći izvoznik sa 753 miliona evra, na grafikonu drugoplasirana sa oko 400 miliona, dok je Ziđin Bor Koper ucrtan sa nešto ispod 600 miliona, iako je te godine izvezao robu vrednu 750 miliona evra.

„Pravilo je da investitori zainteresovani za eksploataciju prirodnih resursa imaju sklonost da propagandom zamagljuju činjenice. Projekat Jadar je tipičan primer. Propaganda se fokusira na isticanje koristi koje će Srbija imati od eksploatacije litijuma i bora, a istovremeno se zaobilaze aspekti ekoloških šteta i uništavanje životne sredine kao prateće dimenzije eksploatacije minerala koji služe za proizvodnju baterija za automobile i druge profitabilne grane industrije. SANU je na ovu temu organizovao dva vrlo respektabilna naučna skupa, a o nalazima kompetentnih domaćih stručnjaka u javnosti se ćuti. Lobisti kompanije Rio Tinta u Srbiji, među kojima su i predsednica Vlade Brnabić i predsednik države Vučić, plasiraju nam optimističke, neutemeljene finansijske koristi od eksploatacije litijuma i bora. Bez ikakve objektivne analize saopštavaju kako će njihova eksploatacija doneti Srbiji dobit od 15 milijardi evra i značajan rast BDP-a. Istovremeno nemamo ni jedan jedini podatak koliku ekonomsku korist će ostvariti Rio Tinto. Pa ispada kao da se multinacionalne kompanije trude da usreće i razviju zemlje čiji prirodni kapital eksploatišu, a ne da investiraju zarad svojih profita i interesa vlasnika tih kompanija“, kaže za NIN Božo Drašković, ekonomista i bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Još jedna novost koja je makar posredno vezana za Rio Tinto jeste da je slovački InoBat odlučio da fabriku litijumskih baterija, prvi put pomenutu prošlog novembra, podigne u Ćupriji. Vlasnička struktura InoBata nije dostupna javnosti (osim podatka da je prošlog meseca vlasnik četvrtine akcija postala kineska kompanija Goušen haj-tek (Gotion High Tech), takođe specijalizovana za baterije), ali jeste poznato da je jedan od investitora u InoBat sam Rio Tinto. Međutim, dok su početkom godine iz Rio Tinta negirali da izgradnja fabrike zavisi od realizacije Jadra i pojasnili da se njihova investicija ticala realizacije istraživačko-razvojnog centra InoBata u Slovačkoj, novo rukovodstvo je manje transparentno. Na pitanja Insajdera o saradnji te dve kompanije, kompanija Rio Tinto odgovorila je da posluje u skladu sa zakonima Srbije, ali da u ovom trenutku ne daje dalje informacije o svojim aktivnostima.

Mada, kada je reč o InoBatovoj fabrici, mnogo više intrigira aktivnost Vlade Srbije, koja je slovačkoj firmi obećala čak 419 miliona evra subvencija. Istovremeno, InoBat koji planira izgradnju jedne fabrike u istočnoj i jedne u zapadnoj Evropi, u Španiji je aplicirao za 120 miliona evra državne pomoći. Ali upadljiva razlika u ta dva iznosa nije jedina sporna stvar u vezi sa najavljenim subvencijama. Procene kolika će biti godišnja potreba Evrope za baterijama 2030. godine kreću se od 850 do 1.000 gigavat-sati. Sa druge strane, časopis Fajnenšel tajms je nedavno izračunao da ako bi se realizovala izgradnja svih trenutno najavljenih fabrika u Evropi, ukupna evropska godišnja proizvodnja 2030. bi iznosila 1.227 gigavat-sati. Odluke država da u tolikom obimu pomognu preduzeće koje će se po svemu sudeći suočiti sa prezasićenim tržištem, zvuči kao priprema za već dobro nam poznat scenario u kome se postrojenje zatvara čim subvencije isteknu. Razmišljanje o izvozu van Evrope je još manje optimistično, jer Kina apsolutno dominira svetskim tržištem litijumskih baterija i već sada proizvodi više nego što uspeva da plasira, a taj trend će se po svemu sudeći nastaviti.

„Najava investiranja u fabrike za proizvodnju baterija za automobilsku industriju u Srbiji, predstavlja jasan signal da će država u skorije vreme odobriti eksploataciju litijuma i bora u Jadru, bez obzira na katastrofalne ekološke posledice koje će nastati u tom procesu. Uz pomoć nerazumne vlasti, bog profita pokušava da nadvlada boga zaštite životne sredine. Pri tome, još se najavljuju subvencije za otvaranje fabrika za proizvodnju baterija u vrednosti od 419 miliona evra. Jednom rečju strašno, nerazumno. Naše iskustvo sa podsticajima izdvojenim za strana ulaganja su dominantno negativna. Investitori dođu, dobiju različite podsticaje, zarade profit i nakon završenog poslovnog ciklusa pokupe se i odu. Podvlačim – davanje državnih subvencija stranim investitorima je pogrešan model ekonomske politike, koji na kratak rok može imati pozitivan efekat na ekonomiju Srbije. Na dug rok najčešće nema pozitivnih uticaja“, ističe Drašković.

A iz takvih negativnih iskustava se izgleda ništa nije naučilo, pošto subvencije postaju sve veće, a korist manja. Poređenja radi, od 2006. do kraja 2019. država je subvencijama podržala 198 stranih investitora sa ukupno 595 miliona evra da bi otvorili 79.000 radnih mesta. Sam InoBat će dobiti 419 miliona evra, da bi zaposlio nešto više od dve hiljade. Kada se preračuna, dođe se do iznosa od 200.000 evra subvencija po svakom zaposlenom InoBata – što je novi rekord. Prethodni je držao Henkel koji je 2020. za investiciju u proširenje proizvodnje dobio 144.000 evra po novom zaposlenom radniku.

A da ovde nije posredi samo nepromišljena ekonomska politika, sugeriše primer firme Eleven Es koja je u aprilu u Subotici već pokrenula proizvodnju litijumskih baterija. Ranije je saopšteno da su potrebne sirovine spremni da uvoze, a plan je da do kraja 2027. završe dve fabrike ukupnog kapaciteta 48 gigavat-sati (InoBat planira 32 gigavata). Njihova investicija za sada prolazi bez bilo kakve promocije državnih zvaničnika, niti je pomenut jedan dinar uložene državne pomoći. Sa druge strane, InoBatova saopštenja uvek prati prigodan citat Ane Brnabić, poput: „Investicija InoBata je još jedan dokaz naših napora da obezbedimo da se Srbija razvija u skladu sa najnovijim tehnološkim i industrijskim trendovima i da je naša zemlja u vrhu destinacija za investiranje.“

Dokaz je to što dolazi firma po 419 miliona evra subvencija, a ne što se u isti posao upušta druga, bez državne pomoći? Možda je ovaj slučaj ipak dokaz nečega drugog, piše Nin.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Saradnja Ascend Elements-a i Elemental Strategic Metals-a u recikliranju baterija električnih vozila u Evropi

Američka firma Ascend Elements i Elemental Strategic Metals iz Poljske osnovali su AE Elemental, zajedničko preduzeće za recikliranje baterija za električna vozila. Pored  postrojenja u Poljskoj, u planu je još jedno u Nemačkoj. Iako kompanije nisu otkrile tačne cifre...

Altilium i Talga uspostavljaju partnerstvo kako bi unapredili proizvodnju baterijskih anoda u Velikoj Britaniji

Altilium i Talga Group Ltd nedavno su predstavili zajednički cilj koji podrazumeva unapređenje proizvodnje baterijskih anoda u Velikoj Britaniji. Njihovo zajedničko ulaganje nastoji da transformiše proces recikliranja grafita iz EV baterija kako bi se kasnije ponovo upotrebio u anodama...

Saradnja Srbije i EU na polju sirovina i električnih vozila

U septembru su Srbija i Evropska komisija potpisale Pismo o namerama koje ima za cilj uspostavljanje strateškog partnerstva u lancima vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, koji obuhvataju materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. I pored toga što su ga...
error: Content is protected !!