Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Ključni dokaz da Rio Tinto ne odustaje od projekta Jadar -...

Srbija: Ključni dokaz da Rio Tinto ne odustaje od projekta Jadar – traži računovodstvenog i poreskog supervizora

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno priča o tome kako je litijum velika šansa za Srbiju, koju je on “propustio i prokockao”, kako smo izugbili milijarde evra jer smo odustali od posla sa kompanijom Rio Tinto i projekta “Jadar”. Ipak, čini se da Rio Tinto ipak nije odustao ni od čega. Ne samo da nije odustao, već traži i novog radnika u Srbiji, a sada je u pitanju ekonomista. U oglasu za posao Rio Tinto sebe opisuje kao inkluzivnu firmu koja se zalaže za napredak ljudi i nacija. Ipak, dokazano je da realnost koju iza sebe ostavlja ovaj rudarski gigant sumorna, a epilog su zagađena priroda i bolesni ljudi. Ipak, našim zvaničnicima to nije dovoljno da za sva vremena kažu stop iskopavanju litijuma i uprošađćavanju doline Jadra.

Učestale izjave predsednika Vučića o tome kako je Srbija izgubila milijarde, propustila priliku za razvoj, podlegla pritiscima demonstranata koji su nedeljama protestovali protiv rudarenja litijuma, nekome bi moglo da deluje da je vlast jednom za svagda odustala od ovog projekta. Da odustajanja ipak nema, pokazuje, između ostalog, novi oglas za posao koji je raspisao Rio Tinto, u kojem se traži ekonomista, preciznije radnik koji bi vršilo nadzor nad računovodstvenim i poreskim poslovima.

Supported by

“Pridružite se međunarodnom lideru u rudarenju, koji nudi izvanredne mogućnosti za lični razvoj i karijeru. Budite deo raznolikog, agilnog i talentovanog tima stručnjaka sa kulturom brige i snažnim timskim radom”.

Tako počinje oglas za posao u Rio Tintu.

“Tražimo računovodstvenog i poreskog supervizora koji će biti odgovoran za sve upravljačke, finansijske i poreske aktivnosti, kako bi se obezbedila usklađenost sa svim internim i eksternim finansijskim računovodstvenim zahtevima i propisima”, navodi se dalje.

U opisu posla ovog radnika biće između ostalog, navodi se, finansijski nadzor kompanije, analiza finansijskog učinka, plaćanje poreza, pružanje blagovremenih i tačnih ad-hok informacija i tako dalje.

Rio Tinto u svom oglasu ističe da je “svaki glas bitan”, te se predstavlja kao inkluzivna kompanija. Dobro došli su, kako navode, starosedeoci (Indigenous people, prim. aut), pripadnici LGBT zajednice, stariji radnici, osobe sa invaliditetom i ljudi različitog kulturnog porekla.

“Za napredovanje ljudi, zajednica i nacija”

Rio Tinto za sebe navodi da je vodeća globalna kompanija za rudarstvo, koja posluje u 35 zemalja, u kojima proizvodi rude gvožđa, bakra, aluminijuma i drugih materijala neophodnih za energetsku tranziciju i za “napredovanje ljudi, zajednica i nacija”.

Realnost je ipak drugačija, jer Rio Tinto iza sebe ima sramnu istoriju propraćenu ekološkim katastrofama, a države u kojima je ova kompanija rudarila dobile su zagađenu vodu, porast oboljenja i prevremene smrti stanovnika, iseljavanje, kršenje prava radnika, rasnu diskriminaciju ili čak građanski rat.

Ako Rio Tinto bude realizovao svoj jedini projekat u Evropi, upravo u dolini reke Jadar kod Loznice, biće uništene velike plodne ravnice, postoji ozbiljna opasnost da vodoizvorišta reke i okolno poljoprivredno zemljište budu zagađeni, ljudi će morati da se isele, a životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti i opasnsost od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma.

Sve ovo državi nije dovoljno da jednom za svagda stopira bilo kakve aktivnosti Rio Tinta u Srbiji.

Ne odustaje ni država

Ako je neko ipak poverovao predsedniku Vučiću koji govori da je projekat Jadar propao, čak i pored ovog oglasa, treba da zna da se Rio Tinto, prema pisanju nedeljnika NIN, pominje i u Nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP).

Ministarstvo rudarstva i energetike ogranizovalo je javnu raspravu o ovom dokumentu, u junu i julu ove godine – usred sezone godišnjih odmora, pa je ovo prošlo takoreći nezapaženo.

I mada je Vlada Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, doneča doluku o zabrani rudarenja litijuma i stopirala projekat Jadar kompanije Rio Tinto, i to nakon višenedeljnih protesta i blokada Gazele, izgleda da ni na šta nije, kako je to premijerka svojevremno volela da kaže, “stavljena tačka”.

Inače, kako je objavio NIN, INEKP je osnov energetske politike svake države koja je prihvatila ovaj javno-politički dokument i jedan je od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena.

A u tom dokumentu piše da Srbija 2030. godine planira da proizvodi 600.000 tona litijuma/bora i dugih povezanih proizvoda, a očekuje se i da ista fizička proizvodnja ostane i do 2050.

Dakle, ovaj dokument je jedan u nizu dokaza da ne odustaje ni Rio Tinto, a ni država, bez obzira na to što njen predsednik na konferencijama za štampu i u gostovanjima na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, sve glasnije govori o gubicima koje će Srbija trpeti zbog odbijanja da se rudari litijum, o tome kako je “ispao budala”, a da su za sve krive “dve spoljne službe”, prenosi Nova.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

EIT RawMaterials ulaže 100 miliona evra za jačanje evropskog sektora sirovina

EIT RawMaterials-a će sa 100 miliona evra podržati projekte sirovina od velikog značaja za Evropu, najavljeno je na Samitu o sirovinama. Sa ovom finansijskom injekcijom, pored prethodnih 200 miliona evra već uloženih za period 2023-25, organizacija nastavlja svoju stratešku...

Finska kompanija planira fabriku katodnih aktivnih materijala kao deo napora ka zelenoj tranziciji

Easpring Finland New Materials Oi, zajedničko preduzeće između Finnish Minerals Group i Beijing Easpring Material Technologi Co., Ltd., nedavno je podnelo zahtev za ekološku dozvolu za fabriku katodnog aktivnog materijala (CAM) u Kotki. Oni su zatražili ubrzanu obradu po...

Francuska planira rafineriju nikla i kobalta za jačanje lanca snabdevanja

Francuska vlada podržava inicijativu privatnog sektora za uspostavljanje rafinerije nikla i kobalta u blizini Bordoa, čiji je cilj jačanje lanca snabdevanja baterijama za električna vozila u zemlji i smanjenje zavisnosti od Kine. Po ceni od 300 miliona evra, projekat, koji...
error: Content is protected !!