Supported byspot_img
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Da li će oživeti projekat litijuma Jadar

Srbija: Da li će oživeti projekat litijuma Jadar

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Otkako je, u januaru 2022, premijerka Srbije obelodanila da je Vlada “stavila tačku na Rio Tinto”, u javnosti su “provejavale” informacije da se od projekta Jadar, u stvari – nikada nije odustalo. Tome u prilog ide i informacija koja je sredinom januara stigla iz Davosa, gde je predsednik Srbije rekao da je u sredu 17. januara imao “težak razgovor” sa predstavnicima Rio Tinta. “Srbija želi dalje razgovore sa rudarskom kompanijom Rio Tinto o projektu iskopavanja litijuma”, rekao je Aleksandar Vučić u Davosu dodajući da bi “trebalo da bude više javne rasprave o tome da li treba da se nastavi”. Potom je u Beogradu, nekoliko dana kasnije, izjavio da je odluka o iskopavanju litijuma – na novoj vladi koja tek treba da bude formirana.

Nekoliko sati pre nego što je Aleksandar Vučić, u subotu 20. januara, predstavio program „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, direktor kampanja pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović objavio je saznanje da će „predsednik Srbije objaviti da će se u Srbiji kopati litijum„.

Supported by

Te objave nije bilo, ali se Aleksandar Vučić, ipak, osvrnuo na temu litijuma.

„Odluku o kopanju litijuma u Srbiji može da donese samo nova vlada. Moje mišljenje je poznato, odavno sam ga rekao. Prošla vlada nije prihvatila tu moju ideju, mislili su drugačije ili im je bilo lakše da se to ne prihvati zbog uličnih demostracija. Ne mislim da treba podilaziti neznalicama, već treba razvijati naše krajeve“, rekao je Vučić.

On je dodato da od Loznice do Bajine Bašte (gde bi se eksploatisao litijum) ne živi više od 105.000 do 110.000 ljudi „onih koji stvarno prenoće tu“.

„Pa treba razmisliti da li će tu ostati ako nema posla, ili koliko će ljudi da dođe u taj kraj ako je minimalna plata 1.000 evra za 2.000 ljudi koji bi na tome radili. Ne treba ni da pričam kakav bi uticaj otvaranje rudnika litijuma imalo na bruto domaći proizvod Srbije, a Loznica bi imala 100 miliona evra veći budžet, mogli bi da bacaju pare po ulici. Neka nova vlada razmisli“, poručio je Vučić.

Rio Tinto i Davos
Nekoliko dana pre predstavljanja programa „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, u sredu 17. januara, Aleksandar Vučić je, kako je sam naveo, imao „težak razgovor“ sa predstavnicima Rio Tinta u Davosu.

Tada je, kako piše Glas Amerike (VoA), novinarima rekao da je „pred nama pitanje da li će nas kompanija tužiti ili ne“.

„Zamolio sam ih da ne preduzimaju mere za zaštitu svojih interesa“, rekao je Vučić, prenosi VoA.

Da bi kompanija Rio Tinto zaista mogla sudski da zatraži zaštitu svojih interesa nagovestio je još u januaru 2022. advokat Sreten Đorđević, koji se godinama bavi ekološkim pravom, i to odmah po obelodanjivanju odluke Vlade Srbije da je „ukinula Uredbu o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom Rio Tinto„.

„Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta rekli“, rekla je pre tačno dve godine, 20. januara 2022, premijerka Ana Brnabić.

Dodala je da je ukinuta Radna grupa za implementaciju projekta Jadar čime su, kako je rekla, ispunjeni svi zahtevi ekoloških protesta i „stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji“.

„Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto sve završeno“, kazala je tada premijerka.

Samo moratorijum je spas
Advokat Sreten Đorđević koji se više od dve decenije bavi ekološkim pravom za novine Nova je, pet dana posle ove objave Vlade Srbije, izjavio da je nužna mera, koja dugoročno sprečava eksploataciju litijuma i bora i uništavanje prirode rudarenjem – izmena Zakona o rudarstvu kojom bi se uveo dvadesetogodišnji moratorijum na istraživanja, eksploataciju i preradu ovih minerala.

On je objasnio koje su potencijalne zamke kroz koje Rio Tinto može da se vrati u Srbiju.

„Uredba Vlade Srbije o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene je ključan dokument za realizaciju projekta eksploatacije i prerede minerala jadarita ‘Jadar’. Ovaj dokument predstavlja pravni osnov za sve postupke koji se trenutno vode za potrebe ‘Rio Tinta’, odnosno kompanije ‘Rio Sava Exploration’. Međutim, poništavanje Prostornog plana nekakvom političkom odlukom, neutemeljenom u pravnom okviru Srbije predstavljalo bi samo političku manipulaciju, a građanima ne bi dalo nikakvu garanciju da za dva dana ili dva meseca Vlada ne bi ponovo, političkom odlukom, vratila na snagu ovaj akt. Stavljanju van snage ove uredbe mora da prethodi poništavanje Rešenja o saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni uticaja ovog prostornog plana posebne namene koje se izdalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Ukoliko je poništavanje ovog Rešenja izostalo, to bi moglo da znači da je Vlada stavila van snage svoju Uredbu bez pravnog osnova“, upozorio je u januaru 2022. Sreten Đorđević.

On je objasnio da, ukoliko je Uredba stavljenja van snage bez pravnog osnova, kompaniji „Rio Tinto“ stoji na raspolaganju mogućnost da takvu odluku – pobija.

Manojlović: Vučića da ne postrojavaju strane firme
Na predsednikovu izjavu u Davosu reagovao je 18. januara ove godine direktor kampanja pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović navodeći da „predsednik države u inostranstvu treba da brani interese Republike Srbije, a ne da ga postrojavaju strane kompanije i daju mu instrukcije“.

„Komično deluje poziv da se razgovora o ovom projektu. Kreni Promeni je sa lokalnim organizacijama poput Ne damo Jadar, drugim udruženjima i 38.000 građana podneo narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora kako bi se Srbija spasila od ekološkog uništavanja. Parlament ima ustavnu obavezu da zakaže javnu raspravu, stavi na raspravu i glasanje ovaj predlog, a umesto toga RIK je sakrio narodnu inicijativu, probio ustavne rokove i prekršio Ustav. Vučić mora da poštuje Ustav, ne može on da se rukovodi nekim interim aktima, pravilima i interesima Rio Tinta“, istakao je Manojlović.

Očigledno je, dodao je, da je „pokušaj da se ovaj projekat koji su građani stopirali pre dve godine vrati deo naloga stranih ambasada i multinacionalnih kompanija“.

Podsetimo, kompanija Rio Tinto je, kroz projekat Jadar, planirala da proizvodi litijum u blizini Loznice, a plan je obuhvatao preko 2.000 hektara zemljišta. Država bi, na šta je ukazivao profesor Šumarskog fakulteta i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, od projekta eksploatacije litijuma, ubirala sedam do osam miliona evra godišnje, što je „bedna suma za gubitak tolikog zemljišta“.

Ko je doveo Rio Tinto
BIRN je istraživao ko je doveo Rio Tinto u Srbiju.

Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. „U tome sam direktno učestvovao“, izjavio je u jednom intervjuu Nenad Grubin, geolog i dugogodišnji direktor u Rio Tintu, naveo je BIRN u tekstu objavljenom u aprilu 2022.

Priča o istraživanju litijuma u Srbiji stvarno i započinje sa njim, navodi BIRN – on je bio jedan od četvoro geologa koji su 2004. zvanično otkrili jadarit, natrijum-litijum-borosilikat-hidroksid, autentični novi mineral koga su inostrani mediji kolokvijalno nazivali “kriptonitom” zbog toga što ima sličnu hemijsku formulu kao istoimena izmišljena supstanca iz filma „Povratak Supermena“.

Međutim, Nenad Grubin je još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom, koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto, kako navodi BIRN, otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Nenad Grubin postaje njihov direktor.

Ipak, on nije, kako konstatuje BIRN, jedini Grubin sa važnom ulogom u poslu istraživanja litijuma u Srbiji. Sa otkrićem jadarita, i druge strane kompanije pristižu u Srbiji u potrazi za dragocenim mineralom, a njihov poslovni vodič postaje Nenadov stariji brat – Jovan Grubin.

„Rudnik bi zatrovao najznačajnije izvorište za snabdevanje Srbije vodom“
U intervjuu za Novu u julu 2021. godine biolog, botaničar, ekolog, biogeograf, predsednik Akademijskih odbora SANU za zaštitu životne sredine i izučavanje flore i vegetacije Srbije, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, akademik dr Vladimir Stevanović, naveo je da bi rudnik u Rađevini doveo do totalne devastacije predela veličine 516 fudbalska terena, na kom žive zaštićene biljne i životinjske vrste, dok bi otpad pretio da otruje izvorište procenjeno kao najznačajnije za snabdevanje Srbije vodom.

Akademik Stevanović jedan je od potpisnika pisma upućenog Ministarstvu rudarstva i energetike u kom je opisan čitav niz problema koji dovode u pitanje opravdanost projekta rudnika Rio Tinta u dolini Jadra.

Na pitanje kolika je razmera devastacije biljnog i životinjskog sveta koju sa sobom nosi projekat “Jadar” i šta će sve nestati, akademik Stevanović je rekao da je obim totalne devastacije predela Rađevine izgradnjom rudnika veličine je 516 fudbalska terena.

„Fudbalski teren je 100 puta 75 metara (0,75 hektara), dok ukupna površina rudarskog kompleksa prema Rio Tintu iznosi 387,16 hektara. Sama deponija obuhvata 167,16 hektara ili 223 fudbalska terena. Biće to je jedna masivna devastacija predela koji je plodan i pitom. Kada odete u Rađevinu vidite brdovit predeo koji gravitira prema mačvanskoj ravnici. Tu su poljoprivredne kulture koje se mešaju sa prirodinim šumama, zabranima, voćnjacima i livadama. To će sve da bude zbrisano“, govorio je on sredinom 2021.

U javnosti se više puta govorilo o tome da je po životnu sredinu opasna jalovina koja će se biti vađena prilikom iskopavanja. Dr Stevanović je objasnio da je tu reč o rudarskoj jalovini koja nastaje iz tehnoloških procesa dobijanja litijuma i bora.

„Ono što se na određen način krije, a što je dokazano, je da u toj jalovini ima arsena, a biće i drugih elemenata poput bora. Kada je Rio Tinto pravio istražne bušotine iz njih su se izlile podzemne vode i isplake na njive na kojima je bio zasađen kukuruz, koji je potom zakržljao ili uopšte nije izrastao. Tako se na najneposredniji način vidi kakav poguban uticaj na biljni svet imaju vode iz bušotina. Kada imate ogromne količine otpada koje se mere milionima tona, zamislite da se desi jedna incidentna situacija kakva je bila 2014. godine kada su bile poplave. Ukoliko se jalovina poplavi štetne materije će otići u zemlju“, upozorio je tada dr Stevanović.

On je naveo da je glavna stvar – sprečiti da sve što je u jalovini prodre u dublje slojeve zemlje i ode u veliki mačvanski aluvijum između Drine i Save koji je procenjen kao možda najznačajnije vodosnabdevalište Srbije.

„Iz Rio Tinta tvrde da se to neće desiti i nude idealni scenario, ali je pitanje šta će zaista da bude jer postoje ozbiljni razlozi za sumnju. Iz Rio Tinta tvrde da se to neće desiti jer će staviti foliju dovoljne debljine koja se pokazala kao izvanredna, pa će onda vodu koja prolazi kroz taj deo jalovine da skupljaju u posebnim ispustima i da je prečišćavaju. To je sve napisano kao idealni scenario, ali je pitanje šta će zaista da bude jer postoje ozbiljni razlozi za sumnju“, ukazao je akademik Stevanović.


Izvor: N1 Beograd

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Nezavisno telo da izvrši procenu projekta Jadar i njegovog značaja za Srbiju

Dr Branislav Simonović je u jednom tekstu naveo kako je verovatno jedino rešenje formiranje nezavisnog tela sastavljenog od stručnjaka, predstavnika lokalne zajednice, kompanije i države, koje će preuzeti ulogu u proceni projekta Jadar i njegovog značajahjnj za Srbiju. Uostalom,...

Srbija: Potrebna je nezavisna procena projekta Jadar

Prof. dr Aleksandar Jovović Verovatno je jedino rešenje da se oformi neko nezavisno telo, kako je i dr Branislav Simonović u jednom tekstu naveo, sastavljeno od stručnjaka, predstavnika lokalne zajednice, kompanije i države, koje će uzeti ulogu u oceni projekta Jadar i...

Srbija: Rudarsko-geološki fakultet priprema Strategiju upravljanja resursima

Ministartsvo rudarstva odlučilo je da, nakon sprovedene tenderske procedure, posao izrade Strategije upravljanja resursima u Srbiji za period od 2025. do 2040. dodeli Rudarsko-geološkom fakultetu iz Beograda.  Vrednost ugovora je 25 miliona dinara, a Rudarski fakultet bio je i jedini ponuđač. Predlog...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!