U fokusu regionalne debate o kritičnim sirovinama i planiranoj eksploataciji u dolini Jadra i Drine ponovo se našao dokumentacioni okvir studija uticaja na biodiverzitet. Fakultet biologije iz Beograda saopštio je da ne preuzima odgovornost za zaključke iz nacrta procene uticaja koje je objavila kompanija Rio Sava Exploration. Razlog su, kako je navedeno, brojne netačne, neosnovane i kontradiktorne tvrdnje u javnosti, kao i način navođenja ključnih podataka i faktora rizika u tim materijalima.
Kompanija Rio Sava Exploration, pod okriljem Rio Tinta, objavila je tri “draft” teksta studije procene uticaja projekta “Jadar” na životnu sredinu. Fakultet biologije navodi da je njegov tim bio angažovan na izradi “Final report on the review of the impact of the Jadar mineral exploitation and processing project on biodiversity and the development of mitigation measures”, koji je pripremljen za potrebe kompanije preko SGS Belgrade. U saopštenju se ističe da se kompletan završni izveštaj vodi kao poslovna tajna, na zahtev Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd.
Prema navodima Fakulteta biologije, terensko istraživanje sprovedeno je jednokratno tokom juna i jula 2020. godine u širem području planiranog rudnika Jadar. Na osnovu prikupljenih rezultata izrađen je završni izveštaj koji je u celosti dostavljen Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd preko SGS Belgrade. Najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta u istraživanom području i potencijalnim posledicama predstavljeni su kasnije na naučno-stručnom skupu “Project ‘Jadar’ – What is Known?” održanom 6. i 7. maja 2021. godine.
Fakultet biologije navodi da su zaključci iz završnog izveštaja objavljeni i u zborniku SANU “Project ‘Jadar’ – What is Known?”. U saopštenju se prenose ključne poruke: da je obim i razmera uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja “izuzetno značajan” i presudno utiču na njegovo degradiranje. Takođe se navodi da su identifikovane i nepovratne i povratne posledice po kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta, uz ograničen kapacitet mera ublažavanja i sanacije.
U istom dokumentacionom okviru Fakultet biologije navodi da predložene mere imaju vremenski ograničen efekat i da su kapacitetom “izuzetno ograničene”. Posebno se ističe očekivanje nepovratnih promena u određenim ekosistemima, kao i rizik značajnog ugrožavanja živog sveta u zoni Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova. Kao optimalna fundamentalna mera za sprečavanje negativnih posledica po biodiverzitet navodi se odustajanje od planirane eksploatacije i prerade jadarita.
U slučaju da ta optimalna mera ne bude realizovana, Fakultet biologije navodi da su razrađene dodatne mere i procedure koje bi, ukoliko se sprovode prema najvišim standardima, mogle samo delimično i ograničeno vreme omogućiti opstanak pojedinih prirodnih staništa i populacija biljaka i životinja prisutnih u području. Ovakav pristup se u saopštenju prikazuje kao kompromisni scenario u odnosu na cilj potpunog sprečavanja negativnih efekata.
Fakultet biologije dodatno osporava raspodelu odgovornosti za sadržaj nacrta studije uticaja. Navodi se da je reviziju prethodnih studija i izveštaja o biodiverzitetu, uključujući završni izveštaj Fakulteta biologije, sproveo konsultantski tim firme “The Biodiversity Consultancy” iz Kembridža. U tom kontekstu poručuje se da odgovornost za tačnost podataka, kao i za predloge i pozicije prikazane u nacrtima leži na toj konsultantskoj firmi i potpisnicima “Impact Study Draft” materijala.
U saopštenju se naglašava metodološki argument: generalni zaključak iz završnog izveštaja rezultat je procene zasnovane na strogo naučnim i metodološkim procedurama. Fakultet biologije navodi da se takvi zaključci mogu osporavati ili dovoditi u pitanje samo primenom istih metodoloških procedura. Istovremeno se odbacuje svako relativizovanje bez primene istih naučnih pravila kao nespojivo sa osnovnim principima nauke.
Poseban deo saopštenja odnosi se na usklađivanje pristupa reviziji studija sa evropskom praksom umesto domaćeg regulatornog okvira. Fakultet biologije tvrdi da pristup koji je doveo do regulatornih procena početnog stanja biodiverziteta i do plana zaštite vrsta prepoznatih kao prioriteti za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere nije zasnovan na nacionalnom zakonodavstvu. Umesto toga, kako se navodi, oslanja se na relevantne prakse Evropske unije kroz Standard 6 Evropske banke za razvoj, uz pozivanje na Direktivu o staništima (Habitats Directive) i Direktivu o pticama (Birds Directive).
U vezi sa planovima zaštite vrsta, Fakultet biologije navodi da upravljanje ugroženom florom i faunom treba uskladiti sa Rio Tinto standardom 14 “Land Management and Rehabilitation” i standardom 16 “Biodiversity Protection and Natural Resource Management”. Taj deo pristupa ocenjen je kao “neprihvatljiv zaobilazni put” nacionalnih prioriteta zaštite prirode. U obrazloženju se dodaje da priroda svakog područja ima specifičnosti te da nisu svi indikatori o osetljivosti vrsta merodavni za lokalne uslove u Srbiji kada se primenjuju evropski okviri.
Konačno, Fakultet biologije zaključuje da zaključci predstavljeni u nacrtima o sadašnjem i budućem stanju biodiverziteta, kao i o mogućim uticajima planiranih aktivnosti rudnika Jadar na prirodne vrednosti i šire okruženje istraživanog prostora, ne predstavljaju optimalno rešenje za zaštitu biodiverziteta iz perspektive tima koji je radio završni izveštaj. Time se spor pomera sa tehničkih detalja studija ka pitanju metodologije, izvora podataka i načina interpretacije rizika.
Ljubiša Stanisavljević, dekan Fakulteta biologije u Beogradu, izjavio je da je cilj pisma javnosti da bude jasno šta je institucija uradila i šta je utvrdila tokom rada na proceni uticaja projekta Jadar. On je rekao da institucija nema nameru da dovodi javnost u zabludu. Stanisavljević je naveo da tim želi da dodatno razjasni sve aspekte nalaza sadržanih u završnom izveštaju.
