Biološki fakultet, čiji je stručni tim bio angažovan na izradi „Završnog izveštaja o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ od strane „SGS Beograd“, a za potrebe kompanije „Rio Sava Exploration“, izdao je saopštenje povodom objavljivanja tri “Nacrta teksta studije o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu…” kompanije „Rio Sava Eksplorejšn“.
Kako su naveli, razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika. Dodatni motiv za ovo obraćanje, dodali su, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.
Ogradivši se od zaključaka Nacrta studije uticaja kompanije „Rio Sava Eksplorejšn“, ćerke firme Rio Tinta, oni su naveli da je „stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju“.
Kako su podsetili, Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita „Jadar“ u junu i julu 2020. godine, a na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, u integralnoj verziji.
„Poslovna tajna“
„Kompletan „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ se nalazi u režimu „poslovne tajne“ (na zahtev „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa „Projekat „Jadar“ – šta je poznato?“ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa.
Kako su naveli, glavni zaključci, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“, a koji su objavljeni u zborniku SANU „Projekat „Jadar“ – šta je poznato?“, u celini glase ovako:
„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja. Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja“, stoji u saopštenju u kome se dodaje da je „zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita“.
Biološki fakultet u saopštenju navodi i da se „za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta“.
Biološki fakultet navodi i da je prema podacima iz „Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima „Nacrta studije uticaja”, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu.
„Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“ rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima. Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u „Nacrtima studije uticaja“, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta““, navodi se u saopštenju.
„Neprihvatljivo zaobilaženje nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode“
Oni smatraju i da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle „regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta“, kao i „predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet“, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama).
„Dodatno, u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – „Upravljanje zemljištem i njegova sanacija“ i Rio Tinto Standardom 16 – „Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima“, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode. Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države.
Iz tog razloga ističemo da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija (Ustav Republike Srbije, članovi 74, 83, 85, 87, 88, 89, 97, 183, 190) (Sl. glasnik RS br. 98/2006). Ovim vrhovnim državnim aktom se određuje da: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran je za zaštitu životne sredine.” I što smatramo kao najznačajnije: „Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.” (Ustav Republike Srbije, čl. 74)“, navodi Biološki fakultet.
U zaključku, oni su naveli i da zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u „Nacrtima” koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika „Jadar” na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta.
Stanisavljević: Mi smo renomirana državna ustanova i zaista nemamo nameru da lažemo
Dekan beogradskog Biološkog fakulteta Ljubiša Stanisavljević izjavio je FoNetu da je cilj dopisa te institucije u vezi sa projektom Jadar i studijom o njegovim uticaju želja da se obrati, pre svega, građanima, „da ljudi znaju šta smo radili i utvrdili“.
„Mi smo renomirana državna ustanova i zaista nemamo nameru da lažemo“, rekao je Stanisavljević.
Stanisavljević je istakao da je tim koji je radio na „Završnom izveštaju o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ poželeo da se obrati javnosti i sve razjasni.
„Kako je struka rekla, tako je. Sve piše i nema više nikakvog izvlačenja iz konteksta“, poručio je Stanisavljević.
On je naveo da postoje inicijative da se u vezi iskopavanja litijuma u dolini Jadra napravi veći projekat, uz učešće svih relevantnih činilaca iz naučne zajednice.
„U tom kontekstu je održan i veliki sastanak u Palati Srbija, čiji je inicijator Ministarstvo nauke. Uzećemo učešće u u delu gde imamo svoju ekspertizu – a to je živi svet“, izjavio je Stojanović.
On je naveo da tim Biološkog fakulteta ima dogovor vezan za javne nastupe.
„Dogovor je da, ako budemo pozvani u neke emisije, to bude samo sa strukom, ne sa političarima“, rekao je Stojanović i dodao da su stručnjaci sa Biološkog fakulteta spremni da čuju i drugačija mišljenja, ali samo kompetentnih osoba iz naučne zajednice.
Izvor: NIN