Rizik od višegodišnjeg pravnog spora oko projekta Rosia Montana ponovo je u fokusu evropskih investicionih i regulatornih rasprava, s obzirom na to da rumunska vlada razmatra mogućnost značajnih finansijskih posledica. Prema informacijama iz vladinih krugova, postoji realna bojazan da bi Rumunija mogla izgubiti spor pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Ishod bi mogao uključiti obavezu isplate najmanje 2 milijarde američkih dolara, a procene sežu i do 6,5 milijardi dolara u zavisnosti od odluke.
Ova mogućnost razmatrana je na sastanku vlade 31. januara, neposredno pred očekivanu konačnu odluku 10. februara. Vremenski okvir je posebno osetljiv za energetsku i rudarsku industriju regiona, jer odluke ICSID-a često utiču na način na koji se države odnose prema investicionim ugovorima i merama koje blokiraju projekte. U praksi, takvi slučajevi mogu preoblikovati rizik-premije za velike rudarske poduhvate u Evropi.
Projekt Rosia Montana predstavlja razvoj zlata i srebra u Rumuniji, čiji je fokus od 1997. godine usmeren na dovođenje nalazišta do operativnog statusa. Nosilac aktivnosti je kompanija Gabriel Resources, koja je tokom godina gradila argumentaciju o investicionim pravima i kontinuitetu tretmana projekta. Istovremeno, projekat je izazvao snažno protivljenje ekoloških aktivista u Rumuniji, što se manifestovalo kroz masovne proteste.
Kompanija Gabriel Resources najavila je u junu 2017. godine podnošenje potraživanja u vrednosti od 5,7 milijardi kanadskih dolara (oko 3,8 milijardi evra). U zahtevu se navodi da je Rumunija navodno prekršila obaveze iz investicionih sporazuma u vezi sa projektom Rosia Montana. Takav korak ukazuje na to da se spor nije vodio samo oko dozvola i administrativnih odluka, već i oko tumačenja investicionih režima.
Na strani države, vlada tehničkog premijera Dakiana Ćioloa zatražila je kasnije u 2017. godini da se istorijsko područje uključi u UNESCO zaštitu. Odluka o UNESCO režimu pokazala se ključnom tačkom u dinamici projekta, jer je u junu 2021. lokacija uvrštena na listu svetske baštine. Time je praktično okončan plan za nastavak rudarskih aktivnosti na tom području.
UNESCO je tada naveo da je lokacija upisana zbog pretnji koje predstavljaju planovi za ponovno pokretanje eksploatacije, uz potencijalnu štetu značajnom delu upisanog rudarskog pejzaža. Područje ima rudarsku istoriju koja seže do perioda Rimskog carstva, što dodatno pojačava regulatornu složenost između zaštite kulturne baštine i industrijskih planova. Za industrijske aktere to znači da se procena rizika mora oslanjati i na međunarodne režime zaštite.
Dok su rumunske vlasti jednoglasno pozdravile UNESCO odluku u tom trenutku, Gabriel Resources je ocenio da je time narušeno pravo kompanije. Kompanija je saopštila da su prijava i upis UNESCO-a „fundamentalno u suprotnosti“ sa obavezama Rumunije prema investicionim ugovorima koji se odnose na njena ulaganja, kao i sa drugim merama koje su usledile. U okviru ICSID postupka takvi navodi obično služe kao osnova za procenu odgovornosti države.
Za tržišne učesnike i finansijske institucije regiona ovaj slučaj ima dodatnu važnost zbog potencijalne veličine odštete i vremenskog poklapanja sa završnim fazama arbitraže. Mogući raspon od najmanje 2 milijarde do najviše 6,5 milijardi dolara predstavlja indikator koliko daleko mogu otići posledice blokiranja velikih projekata kada se one posmatraju kroz prizmu investicionog prava. Očekivana odluka 10. februara stoga će biti relevantna ne samo za Rumuniju i Gabriel Resources, već i za širi okvir upravljanja rizikom kod rudarskih ulaganja.
