Napredovanje ruskih snaga u istočnom delu ukrajinske oblasti Donjeck povećava rizik za industrijsku infrastrukturu koja direktno napaja proizvodnju čelika. U fokusu je strateški rudarski gradić Pokrovsk, koji se nalazi 9,7 km od jednog od najvažnijih koksnih rudnika u zemlji. Prema procenama iz industrijskog i medijskog okruženja, potencijalni gubitak Pokrovska predstavljao bi značajan vojni dobitak, ali i ozbiljan udar na kapacitete ukrajinske metalurgije.
Rudnik koksnog uglja u Pokrovsku u vlasništvu je kompanije Metinvest, čiji je osnivač i većinski vlasnik milijarder Rinat Ahmetov. Ovaj kompleks opisan je kao najveći proizvođač koksnog uglja u Ukrajini i jedan od najvećih u istočnoj Evropi. Koksni ugalj iz tog izvora koristi se kao ključna sirovina za proizvodnju koksa, neophodnog za proces čelika.
Industrijski značaj rudnika ogleda se i u makroekonomskom položaju metalurgije u Ukrajini. Čelik je naveden kao druga najveća stavka deviznih prihoda zemlje nakon poljoprivrede, što dodatno pojačava relevantnost stabilnog snabdevanja koksnim ugljem. U takvom kontekstu, svako operativno prekidanje proizvodnje u Pokrovsku ima neposredne posledice po lanac vrednosti.
U slučaju gubitka rudnika, očekivanja o obimu čelične proizvodnje su izrazito negativna. Predsednik udruženja proizvođača čelika Oleksandr Kalenkov izjavio je da bi ukrajinska proizvodnja čelika mogla pasti sa projektovanih 7,5 miliona metričkih tona ove godine na nivo od 2 do 3 miliona tona. Izjava je data 16. oktobra, uz naglasak da bi gubitak Pokrovska dramatično smanjio raspoložive količine sirovine za koksovanje.
Osnovu te projekcije čini koncentrisana zavisnost metalurškog sektora od uglja iz Pokrovska. U 2023. godini proizvedeno je oko 3,5 miliona tona koksa iz uglja koji potiče upravo iz tog područja, prema navodima Anatolija Starovoita, predsednika udruženja Ukrkoks. On je istakao da se ne zna odakle bi se mogla obezbediti zamena za koksni ugalj ako bi Pokrovsk bio pod kontrolom napadačkih snaga.
Operativni rizik ne odnosi se samo na jednu lokaciju već i na širi industrijski ekosistem u regionu. Gradovi poput Pokrovska i Zaporožja oslanjaju se na metalurški sektor, pri čemu hiljade radnih mesta zavise od kompanija poput Metinvesta. Istovremeno, region se suočava sa problemima radne snage i prekidima električne energije usled udara ruske artiljerije i avijacije, uz poremećaje u lancima snabdevanja.
Uprkos tome što pojedini proizvođači razmatraju alternativne izvore koksnog uglja unutar zemlje, dostupnost zamenskih tokova ostaje ograničena. Jedan izvor iz ukrajinske industrije čelika naveo je da se traže alternativne domaće opcije, ali da bi u scenariju gubitka Pokrovska mogle postati potrebne i uvozne količine. Takav prelaz bi povećao troškove proizvodnje i smanjio konkurentnost ukrajinskog čelika na globalnom tržištu.
Za energetsku i industrijsku politiku regiona ovaj razvoj je posebno osetljiv jer koksni ugalj predstavlja usko grlo u proizvodnji koksa i dalje u čeličnim procesima. Blizina fronta rudarskom čvorištu dodatno komplikuje planiranje proizvodnje i logistike za metalurške pogone koji zavise od kontinuiranog dotoka sirovina. U praksi, svaka promena kontrole nad Pokrovskom direktno utiče na raspoloživost ključnog inputa za proizvodnju koksa i time na obim čelične proizvodnje.
Kako se situacija razvija u Donjeckoj oblasti, industrijski akteri prate operativnu održivost rudarskih kapaciteta oko Pokrovska i posledice po metalurški lanac vrednosti. Podaci o obimu koksa proizvedenog iz uglja sa te lokacije, kao i projekcije pada čelične proizvodnje na 2 do 3 miliona tona ukoliko dođe do gubitka rudnika, ostaju centralni pokazatelji potencijalnog obima poremećaja. U tom smislu, Pokrovsk se pojavljuje kao tačka gde se bezbednosni rizik neposredno prevodi u industrijske posledice za sektor čelika.
