U fokusu srpske industrijske i energetske politike sve češće se nalazi pitanje kako će se regulisati lanac vrednosti kritičnih sirovina, posebno litijuma, u skladu sa zahtevima održivosti. U tom kontekstu, Rio Tinto je ponovo istakao da se realizacija projekta Jadar može razmatrati jedino uz poštovanje najviših ekoloških standarda i domaćih propisa. Poruka je usmerena i na usklađivanje sa evropskim pravilima koja utiču na način na koji se materijali iz rudarskih projekata pretvaraju u proizvode za električna vozila.
Country head za Srbiju Marijanti Babic rekla je za dnevni list Novosti da prodaja litijuma koji nije proizveden prema najvišim ekološkim standardima ne bi bila moguća. Ona je projekt Jadar opisala kao jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, uz potencijal da Srbija zauzme ulogu među zemljama koje će biti ključne u zelenoj tranziciji na svetskom nivou. Takav okvir postavlja merila i za operativne odluke i za način na koji će se proizvodnja vrednovati kroz regulatorne kriterijume.
Babic je naglasila da projekat može biti realizovan samo ako se u potpunosti poštuju srpski zakoni i regulativa Evropske unije. Posebno je ukazala na to da Evropa uvodi „battery passport“, digitalni sertifikat koji sadrži informacije o proizvodnji baterija i održivosti materijala korišćenih u proizvodnji baterija za električna vozila. Za rudarski sektor to znači da će dokumentovanje porekla i parametara održivosti postajati sastavni deo tržišne relevantnosti proizvoda.
Prema njenim navodima, ako bi projekat bio sproveden, planirana investicija iznosila bi 2,55 milijardi evra. U proceni iz 2011. godine navedeno je da bi projekat obezbedio 3.500 radnih mesta, dok bi 1.300 zaposlenih radilo u eksploataciji i preradi tokom narednih decenija. Ovakva struktura radne snage ukazuje na to da bi uticaj projekta bio vezan ne samo za eksploataciju već i za industrijske kapacitete prerade.
Babic je navela i fiskalne efekte kroz procenu da bi država ostvarivala oko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudarske rente. Istakla je da je to približno jedan odsto prihoda državnog budžeta. U praksi, ovakve brojke su relevantne za planiranje javnih finansija i za procenu troškova i koristi u fazama koje prethode eventualnim ugovornim aranžmanima.
Istovremeno, ona je precizirala da sporazum o realizaciji projekta nije potpisan, već da postoji samo memorandum iz 2017. godine koji predviđa okvir saradnje na realizaciji projekta Jadar. Razlika između memoranduma i potpisanog sporazuma ima operativni značaj jer određuje stepen obavezujućnosti koraka koji bi sledili nakon formalnog usaglašavanja uslova. Time se dodatno naglašava da su regulatorna usklađenost i dokumentacioni zahtevi centralni deo procesa pre bilo kakvog šireg planiranja.
U širem regionalnom kontekstu, najava evropskog „battery passport“ pravila direktno utiče na način na koji će se vrednovati sirovine koje ulaze u lance snabdevanja baterija. Za Srbiju, gde se rasprave o kritičnim sirovinama prelamaju preko industrijskih politika i regulatornih standarda, poruke o ekološkim kriterijumima postaju merilo spremnosti projekta da odgovori na zahteve tržišta EU. U tom smislu, Jadar se pozicionira kao projekat čija će operativna logika morati da bude usklađena sa pravilima koja prate održivost od proizvodnje do krajnje upotrebe.
