U fokusu javne debate u Srbiji ponovo se našlo planirano rudarenje litijuma, uz optužbe da se kroz medije i političke kanale oblikuje narativ o projektu u dolini reke Jadar. Pokret Kreni-Promeni zatražio je od kompanije Rio Tinto da javno objavi koliko novca izdvaja za medijsko lobiranje u Srbiji, pozivajući se na rezultate praćenja sadržaja u prethodnim nedeljama.
Prema saopštenju Kreni-Promeni, u poslednje dve nedelje mediji naklonjeni vlastima intenzivno su pisali i izveštavali o litijumu i Rio Tintu. U tom periodu, kako navodi pokret, litijum je pomenut 239 puta, dok je Rio Tinto spomenut 67 puta. Istovremeno, ocena tona izveštavanja pokazala je da je 85% sadržaja o litijumu bilo povoljno, dok je za Rio Tinto taj udeo iznosio 77%.
Ove brojke su relevantne za razumevanje načina na koji se javna percepcija formira oko rudarskih tema koje imaju regulatorni i ekološki značaj. U praksi, učestalost pominjanja i procenat pozitivnog okvira mogu uticati na informisanost javnosti i na način na koji se argumenti pojavljuju u javnom prostoru. Zbog toga Kreni-Promeni insistira na transparentnosti troškova koji stoje iza komunikacionih aktivnosti.
Pokret podseća da je prošle godine naveo kako je Rio Tinto izdvojio 2 miliona evra za lobiranje kroz medije, analitičare, influensere i političare za 2023. Sada tvrdi da je budžet za te aktivnosti ove godine značajno veći. Kao dodatni element procene, navodi se vrednost medijskog prostora za period od dve nedelje, obračunata prema metodologiji za izračun medijskog prostora.
Kreni-Promeni ocenjuje da vrednost tog medijskog prostora iznosi 358.628 evra. Takav obračun, kako pokret predstavlja, koristi se kao indikator obima prisustva teme u medijima tokom kampanjskog perioda. U kontekstu regulatornog okvira, pitanje porekla sredstava i načina angažovanja komunikacionih aktera postaje centralno.
Direktor kampanje Kreni-Promeni, Savo Manojlović, postavio je Rio Tintu konkretna pitanja o tome kako i na koji način finansira medije. On traži odgovor da li se finansiranje sprovodi kroz plaćanje medija i novinara, preko političara ili putem diplomatskih kanala. Posebno je istaknuto pitanje usklađenosti komunikacije kompanije sa Zakonom o lobiranju.
Manojlović dodatno ukazuje na pojavu analitičara koji su, prema njegovom navodu, ranije bili povezani sa zajedničkim nevladinim organizacijama, a sada nastupaju kao nezavisni stručnjaci. Kao primer navodi se nacionalna frekvencija televizije Pink, gde se pojavljuju pojedinci koji su ranije bili deo struktura povezanih sa aktuelnim savetnikom Rio Tinta za medijsko lobiranje. Ovakva promena u javnom predstavljanju aktera može biti važna za procenu transparentnosti u komunikaciji o rudarskim projektima.
U saopštenju se navodi i da Radio-televizija Srbije (RTS) ostaje nema po pitanju tih tvrdnji, dok druge nacionalne televizije, prema oceni Manojlovića, „manipulišu javnim mišljenjem“. Istovremeno se pominje tvrdnja da predsednik države lobira kroz javni servis, kao i da je ministar Đedović delegiran na tu funkciju od strane Rio Tinta. Takvi navodi su predstavljeni kao deo šireg spora o ulozi institucija u informisanju javnosti.
Kreni-Promeni ističe da na RTS-u ne postoji prostor za zvanične zastupnike zakona o zabrani rudarenja bora i litijuma koji nastupaju kroz građansku inicijativu sa 38.000 potpisa. Pokret tvrdi da time RTS navodno krši Zakon o javnom informisanju, zajedno sa drugim medijima. U tom okviru spominje se i zahtev da se čuju argumenti koji podržavaju zabranu rudarenja bora i litijuma.
Događaji oko litijuma i Rio Tinta tako se prepliću sa pitanjima regulatorne usklađenosti komunikacionih aktivnosti i ravnoteže informisanja u javnom prostoru. U Srbiji, gde su odluke o kritičnim sirovinama direktno povezane sa ekološkim procedurama i zakonodavnim inicijativama, način predstavljanja projekta može imati praktične posledice po tok rasprave pred nadležnim institucijama. U tom smislu, traženje objavljivanja finansijskih podataka o medijskom angažmanu postavlja merilo transparentnosti koje se odnosi na odnos kompanija i javnih aktera.
Za sada ostaje otvoreno kako će Rio Tinto odgovoriti na zahtev Kreni-Promeni da precizira finansijske aspekte svog rada sa medijima u Srbiji. Takođe nije razjašnjeno kako će nadležne institucije tretirati pitanja usklađenosti komunikacije kompanije sa Zakonom o lobiranju koja su eksplicitno navedena u zahtevu Manojlovića. U narednom periodu ključna će biti dostupnost podataka i način na koji će se spor voditi kroz postojeće pravne mehanizme.
